Za košarku sam se prvi put zainteresovao negde 1968. godine zbog rodjaka Ede koji je igrao . Počeo sam da treniram u Lokomitivi iz Mostara. Prvi trener Tofa Bajgoric. Naravno na Kantarevcu.

Tako da sam za vreme Svetskog Prvenstva u Ljubljani bio već potpuno zapaljen za taj divni sport. Idol mi je postao Ljubodrag Duci Simonović ( mada je u uskoj konkurenciji bio i Stane Dolanc :)

Pošao sam na fakultet, prestao

Kakav blesav dan.

Kupujem jutros jagode na pijaci, stojim dugo u redu. Jagoda imaš gde hoćeš a kod njih je uvek red. S razlogom.

Plačam čoveku novčanicom od 1000. Vidim, vraća mi previše. Uzimam to i pitam: „Pa šta je sad, ja Vama dala 1000 Vi mi vraćate 1800".
Čovek se prvo trgnuo, valjda sam zvučala napadački. Kad je shvatio, bog zna kako se zahvaljuje, viče za mnom.
Moš misliti, kamo sreće da je to normalno.

U Srbiji ima roditelja koji se kćerci obraćaju sa "sine", a sinu sa "konju".

edit: Konj u spavaćoj sobi, čemu?

„Tri strasti, proste ali nezadrživo jake, me vode kroz život: čežnja za ljubavlju, potreba za znanjem, i nepodnošljiva tuga zbog ljudi koji pate" - Bertrand Russell, iz Autobiografije.

Ovaj blog je o mogućem, značajno štetnom uticaju jednog Monsatovog pesticida, i jednog herbicida, na zdravlje ljudi.

Pre mračenja jedna prosta činjenica: povećanje prihoda uz pomoć hemije i genetskog modifikovanja (GMO) je spasilo ili produžilo ogroman broj života.

... dok tražimo ključ do produhovljenog iskustva u divljini.

Na nedavnom IoT (Internet of Things) sajmu u Londonu je bilo mnogo preduzeća iz celog sveta, što su nešto doneli da pokažu, negde između 100 i 200 preduzeća, 20,000 posetilaca i preko 200 prezentacija. Teško je znati tačan broj pošto se pod istim krovov skupilo preklo 500 preduzeća u 5 ICT (Information and Communication Technology) donekle karakterističnih disciplina, IoT je jedna od njih, i mnoga preduzeća su registrovana u jednoj discipline, iako su imala da prikažu svašta u više njih.

Svet se žestoko uvezuje, IoT će po obimu posla u ne tako dalekoj budućnosti prestići mobilnu telefoniju. Oko godine 2030. se godišnji obim posla procenjuje na oko $3,000 milijardi.

Bilo koje gusto uvezivanje je nabijeno fenomenima, ovom prilikom nas je na jedan micro nivo brzo spustio čovek do nas koji je došao, u ime svoje firme, sa prostom solucijom za podizanje kvaliteta života starim ljudima sa demencijom - tako smo I naučili da je demencija ogromna Stavka u UK NHS (National Health Service) budžetu, dok je NHS najveći državni izdatak britanske vlade.

Na štandu pored izloženog čovek je imao uramljenu fotografiju žene, portret, jako lepog lica i izuzetno blagog i prijatnog osmeha. Pitali smo ga da li ta žena ima demenciju i on rekao je da nema.

* Od februara mirujem, živeći kao sav normalan svet. Kuća--škola – to je uglavnom moja maršruta. Imam dovoljno vremena da svakog dana odem makar do obližnjeg jezera, bilo da bih džogirala, bilo da bih se veoma strmim putem uspenjala biciklom do stupe na vrhu. Imam i sportske terene u sklopu kampusa u kome živim, sa profesionalnom stazom za trčanje, sa košarkaškim i odbojkaškim terenima... Rečju, postoje svi uslovi da održavam kondiciju. Osim što me mrzi.

Izvodi iz intervjua koji je za portal Znaš ti zašto vodio novinar Igor Mihaljević

Hajde malo da pričam i sa građaninom, a ne umetničkim direktorom ili kustosom Milenkovićem ― zašto si pre mesec dana bio skeptičan u vezi sa protestima Stop diktaturi?

Ne znam da sam bio skeptičan, tebi je tako delovalo. Izlazio sam na proteste jer sam to smatrao svojom obavezom, potrebom, zadovoljstvom, kako god. Ali činjenica je da iako protesti nisu bili adekvatno artikulisani ― oni svakako jesu bili korisni za društvo. U tom kontekstu bi možda morali ući i u domen ne dnevne, nego nevidljive politike.

Šta je nevidljiva politika?

Pa ona koja se ne vidi. Problem našeg društva i politike u njemu, jeste u činjenici da politika kao prostor kreiranja ideja ili strateških vizija ovde ne postoji. Postoje samo parapolitičke organizacije koje se lažno predstavljaju kao političke stranke, i kojima su važnije pare nego politika.

Zar politiku ne čine i interesi?

Tek na kraju. Pre interesa valjda dolaze ideje. Ako nema ideja i ideala već samo interesa ― to onda nije politika nego pijaca na kojoj ne vlada red, već opšti grabež. Kada bih te, recimo, pitao da li u ovom društvu postoji neka institucija koja tebi kao građaninu uliva poverenje…?

Morao bih debelo da razmislim.

Vidiš, to i jeste problem. 

Srbija 2017.

Upravo taj citat mi se vrzmao po glavi dok sam u petak, 12. maja 2017. sa svega stotinak sugradjanki

NE, NE OČEKUJEM ČUDO, ALI NE BI MI SMETALO DA ME NEKO POGURA U PRAVOM SMERU

Rođen sam na jesen '45, rat se već bio završio. Možda ni 45 dana kasnije i već je bila nova godina, sve novo. Sedim sam u svom novom stanu od 45 kvadrata. U novčaniku imam 45 dinara. Pustio sam jednu staru ploču na 45 obrtaja. Kino 45. Vrti se. Ipak se okreće! Sve. Svet. Svet napolju počinje naglo da se krivi i već se nakrivio za 45 stepeni. Za to vreme, sedim i ne znam gde ću i ne znam gde sam, kao da sam u nekom paralelnom svetu. Severna paralela 45 prolazi kroz mene. Za ovih skoro 45 godina života u tom svetu, imam ovaj stan, plac od 45 ari na 45km od Beograda i Yugo 45. Imam i ponekad 45 minuta sna, inače ne spavam danima. Imam pored sebe priručnik kako napustiti ovaj svet na 45 načina. Memorisao sam svih 45 stranica ali nikako da izaberem. Sedim već 45 sati i čekam da se nešto desi, nešto strašno, neka nesreća. Neko drugi sve da udesi. Počinje prvih i poslednjih 45 minuta na Maksimiru.