Drage moje, ovo je vreme za nas. Da se u miru ispričamo. Većina ljudskog roda koji piški stojeći je trenutno svu svoju koncentraciju usmerio u Fudbalsko prvenstvo Nekovećkojegodlige.

Ja sam uspela da pobegnem iz kuhinje, u kojoj sam do maločas bila privezana za šporet konopcem taman dugim da dobacim do frižidera i prvog metra dnevne sobe.

Proba pera, proba pera...je l' radi ovo? O izem ti i seljenje i preseljavanje (Restače, skidaj ruke s' tastature!).

Nije da nisam znala, dobila sam, pre jedno mesec dana, opširno obaveštenje i buduće uputstvo za upotrebu, ali priznajem da je terminologija takva, da mi je koncentracija pala posle trećeg pasusa...ja mogu da vam opišem šta god poželite, volj'

Dakle, osećam se kao muzejski eksponat. Na matičnoj mi se kući vrti lista osamdesetih. Slušam na netu. U Ljubljani konačno pada sneg. Belo je. Cereka se Toma Grujić, a mikrofon doživljava krizu identiteta. Muzika vremeplova. Instrumental za ljude, mirise, grad, slike vremena koga više nema.

 

Ljudi moji, prošlo je dvadeset i kusur godina, otkako

Sve je počelo početkom. Na kom je meni objašnjavano da dok me nema na Fejsu, nema me uopšte. Kao onomad na najboljem prijatelju Guglu. Ako nisi izguglovan, piši kući propalo i izvini se Majci Prirodi zbog loše investiranog udisanja vazduha. Dobro... Prestolonaslenik je dobio dozvolu da Dobroajdeupišimetamo i Javimipamevišeostavinamiru. ItiiFejsBuk. Mogu vam reći, nije bolelo. Ni primetila ne bih da me je umrežio, da se vrata dečije sobe nisu treskom istrgla iz šarki. Preko njih je solističkim stampedom, rušeći i gazeći sve fiksirano ili presporo da mu se makne sa puta, u dnevnu sobu upao Mali Sin. Atila Bič Božji je u konkurenciji sa njegovim nastupom bio divalj taman kao Mahatma Gandi posle mesec dana prehranjivanja samo fotosintezom.

Tokom popodneva, u Njujorku, počeli su direktni pregovori Beograda i Prištine, o statusu Kosova. Kol'ko se čuje, dve strane će, današnje vreme, iskoristiti za predstavljanje svog stava o statusu. Beograd insistira na suštinskoj autonomiji, a predstavnici Kosova dolaze sa dokumentom o međudržavnim odnosima Srbije i Kosova.

 

Obe delegacije su već dva dana na vegeterijanskoj prehrani. Crveno meso je ukinuto, a i beli šećer. Zidovi kancelarije UN, u kojoj se pregovori vode, su obloženi madracima, bez dugmića. Delegacijama je, u kancelariju, zabranjeno unošenje oštrih

Poštovani učesnici tendera za kumu ili kuma (nemoj slučajno da je neko opet zvocao zbog polne iliti seksualne nekorektnosti), ponuđači neobavezujućih ponuda i svi zainteresovani, saopštavam vam da se ovaj tender privodi kraju, suprotno poslovnim običajima koji predviđaju njegovo trajanje od bar tri meseca. Razlozi su: sajam knjiga samo što nije, ja sam načisto pobrljavila od pokušavanja da mi ne promakne neka ideja i, naravno, odgovor na istu u onoj gunguli na prošlom blogu, obaška što tek sad imam takvu gužvu u glavi da noćima ne spavam jer na mene nasrću reči kao pobesneli svici.

Daklem, moj uži izbor za naslov knjige koja čeka ime je:

Peto lice množine

Slatko kao so

Kućni savet pod tačkom razno

Kako sam postala gusarska carica, strah i trepet Južnih mora

Svakodnevnik

Počela je škola! Ofalimtisebože!

Stvarno ne znam šta je ovo...kad sam ja bila mala i išla u školu (beše to u drugoj polovini prošlog veka - mlađe kameno doba), raspusti su trajali strašno kratko. Sada se raspusti vuku k'o gladna godina, nikad kraja.

Još od prvog dana raspusta, moji su totalno raspušteni. To se ne zna ni ko pije, ni ko plaća, a kamoli kada. To

 

Gosti autori: Sara i Ognjen Avlijaš

Mama i tata su opet riješili da mene i seku vode na Jahorinu. Trebalo je da krenemo rano ujutro ali smo kasnili jer smo bili kod kuma na slavi veče prije i tata se sapleo niz stepenice. Mama je rekla da i treba da se saplete jer je govedo čitavu noć saplitalo jezikom i nikom drugom nije dalo da progovori.

U rano jutro mračnog srednjeg veka, Kristifor Kolumbo je ustao, protrljao oči, počeškao se bitno niže i namrštio na galamu koja se čula iz kuhinje. Gospođa Kolumbo je upravo pripremala doručak, dovikujući se sa komšinicama kroz otvoren prozor. Deca su pištala kao da je već podne. Kapetan Kolumbo je uzeo u ruku peščani sat sa sanduka pored kreveta i pokušavajući da nasluti koje doba pokazuje uspeo da ga ispusti u bokal sa vodom. Kratko je opsovao i gurnuo ruku u bokal koji se, iznenađen tom vrstom intimizacije, odmah preturio. U posudu za obavljanje prirodnih, noćnih potreba. Kristifor je gadljivo pogledao novonastalo more oko noše, sat koji je plutao u njoj i ostrvca razbijenog vrča. Uzdahnuo je paćenički, znajući da će ga ovo koštati dugoročnog ženinog džvanjkanja i konačno ustao sa kreveta. Napolju je još uvek bilo tamno. Protegao se, ispravio spavaćicu i odlučnim korakom ušao u...orman.

Ima tako dana, ustanu na levu nogu i sve ćopajući ripaju po slučajno izabranom ljudskom objektu, sve dok ne svane noć njihovog sledbenika ili se prosto umore i dozlogrde sami sebi. Tih i takvih dana na njihovu danju svetlost isplivava moje sukobljavanje sa takozvanim jednostavnim stvarima. Da se razumemo, jednostavne stvari zapravo ni ne postoje, to je prosto pokušaj prevare u cilju zatiranja samopouzdanja kod ljudskih jedinki. Mada može i grupno da radi. Baš tada se pokaže kako teorije zavera uopšte nisu teorije i da je sve to tako stvarno da stvarnije ne može biti, jedino što je maskirano u takvu tupavost da se onda ona nakalemi žrtvi, a zaverenik samo ručice trlja.