Kome god je svejedno što je Srbija ostala bez Kosova taj nema srca, ali ko god misli da će ga vratiti nema pameti. Pošto je izgubljeno ono što se nije znalo sačuvati , krajnje je vreme da se sačuva ono što još nije izgubljeno. To je moguće samo u neposrednim pregovorima Beograda i Prištine i dobro je što se oni najavljuju, a još bolje što iza njih stoji EU i UN i još bolje što je Srbija  napustila politiku konfrontacije sa EU i nastupila sa onom zajedničkom rezolucijom. O štetnosti inaćenja sa Evropom pisao sam još u januaru 2008., a o EULEX- u oktobru iste godine. .).

Konačno se shvatilo da  kosovsko pitanje mora da se rešava kao srpsko-albansko i evropsko,a ne rusko-američko. Prema tome treba biti optimista  pa i u problemu videti priliku, a ne samo probleme u svakoj prilici.

Bez obzira šta ko mislio, sviđalo mu se ili ne, ali odluka predsednika Tadića da nađe zajednički stav sa EU je hrabra, mudra i pametna a bilo bi još pametnije da je to bilo ranije.

Dobro je što se shvatilo da bi  najveći gubitak, veći čak i od gubitka Kosova, bio ako Srbija u borbi protiv nezavisnosti Kosova , žrtvuje sopstvenu nezavisnost, svoj evrposki put i svoju poziciju u regionu.

Predsednik Tadić je ,nakon niza godina stidljivog odnosa Srbije prema svojoj antifašističkoj borbi, 20. oktobra u Beogradu i 21. oktobra u Kragujevcu odao i dužno priznanje svim onima koji su se borili protiv fašizma. Na taj način Srbija se ponovo vratila u društo velike antihitlerovske koalicije, odakle se pomalo sama bila isključila.Time je pokazala i da vrednosno pripada savremenoj Evropi i da je tokom 2.svetskog rata sebe ugradila u njene temlje.

Odajući poštu žrtvama fašizma, ali i svim žrtvama i žrtvama svih naroda  na ovim prostorima Predsednik Tadić

Istog datuma, 9.novembra, kada je 1918. - Nemački car Vilhelm II abdicirao i Nemačka  postala republika,  1938. godine kada se desila mračna  “Kristalna noć , 9.novembra 1989.godine pao je Berlinski zid.

Bio je to kraj hladnog rata, ali nažalost, na neki način, i nagoveštaj vrlo vrućeg rata na Balkanu, a 9.novembra 1993.godine hrvatski domoljubi su srušili stari most u Mostaru.

Prođe eto 20.godina od pada Berlinskog zida. Evropa i ne stoji tako loše, a mi sami najbolje znamo kako stojimo, šta smo uradili od 1989-1999., a šta od 1999 do današnje 2009.godine. Jedno je sigurno - da je bilo više pameti u prvih 10 godina bi se mnogo manje razrušilo i razgradilo, a u drugih 10 godina mnogo više izgradilo. Neminovno, promene su zahvatile i nas više nego mi njih, a da li je dobro ili je moglo bolje odgovor bi mogao biti u stilu one Dudekove kad su ga pitali da li mu je Regica bila nevina pre braka a on rekao “Vrak bi ga znal, neki kažu da je , a neki da nije».

Da li se može govoriti o  revoluciji ili restauraciji ?

Preporučujem tekst dr.Todora Kuljića u današnjoj Politici.

“РЕВОЛУЦИЈА ИЛИ РЕСТАУРАЦИЈА

Reče davno jedan čovek ,koga neki zovu otac a neki očuh nacije ,da je Srbija uvek bila pobednik u ratu a gubitnik u miru.To je usađeno u psihologiju i političku psihologiju naroda , čak i do razmera da se isticalo, pa i ističe, kao usud srpski i zavera.To je postala politička krilatica svih “iole nacionalno svesnih elemenata”.Počev od najranije istorije, a posebno od Kosovskog boja sve se tumači kao pobede u ratovima i gubici u mirovima. Mitologizacija ide dalje do toga da Srbi nikada nisu vodili ni jedan nepreavedan rat, pa čak ni oni među bračom ili između oca

Davno sam izbaksuzirao DS kada sam rekao da ,ako ne uradi to što treba i što je tada mogla da je htela,  da joj se može desiti da izgubi izbore i više ne bude imala prilike pa će biti “sama pala , sama se ubila”.Tako i bi.

Ovoj vladi iskreno želim da uspe, ne zbog stranke, već zbog nas svih, a ako uspe neka uživa pohvale, čestitke  i još veću popularnost.

U autorskom tekstu premijer Srbije Aleksandar Vučić napisao je da neće odustati od reformi, koje su u Srbiji neophodne, ali i da Srbi moraju da prestanu da krive druge za svoje greške.

Poručio je da svim snagama treba krenuti u akciju - Reforme odmah! Zakoni odmah! Rad odmah!

Ali je i rekao da mu je jasno  kakav je srpski mentalitet i “ko se sukobi sa srpskim mentalitetom, navikama i taborima uvek je osuđen na propast. Taj začarani krug moramo da prekinemo: da pobedimo sebe.”

I iznese  premijer dosta konstatacija koje su nesporne, a koje su mi se svidele i dojmile.

Ja sam to uvek tvrdio , a evo sada i premijer konstatova, dakle:

“da smo za sve što nam se dogodilo u najvećoj meri sami krivi i da nema nikakvih zavera, belosvetskih zavrzlama, vanzemaljaca, vatikansko-pravoslavno-budističko-cionističko-šamanskih urota, predskazanja, uroka...”“Mi, građani Srbije, moramo da prestanemo da sanjamo da ćemo ako ne budemo umeli da radimo, umeti nešto drugo.Stradali smo sanjajući takve snove i sada je red da se probudimo. I da naučimo da radimo.”

Posle zajedničke rezolucije Beograda i EU potpuno je deplasirano govoriti da izlazak Srba na izbore na Kosovu legitimiše nezavisnost.

Predstojeći vanredni parlamentarni  izbori na Kosovu ponovo unose zbrku u inače konfuznu srpsku zajednicu , koja , mada sve manji njen deo, iščekuje da li će Beograd dati zeleno svetlo ili predložiti bojkot. I dalje je u opticaju stav  da bi učešća na izborima predstavljalo priznavanje kosovske nezavisnosti. Poruka koja im se upućuje glasi otprilike u stilu: ako nas ne  poslušate sami ćete biti  krivi, a ako nas  poslušate mi nećemo

Nedavno su se predstavnici privrednih komora Srbije, Slovenije i Hrvatske složili u tome da stvaranje neke nove “ekonomske SFRJ” nije pitanje nostalgije, već potrebe izlaska iz krize, zbog novih investicija, ali pre svega boljeg standarda građana.

U prilog tome ide i činjenica  da je  Srbija u 10 meseci prošle godine 32% svog ukupnog izvoza i 11,6%  uvoza realizovala u državama, bivšim republikama , SFRJ i da sa svima osim Hrvatskom i Slovenijom ima suficit.

Sutra se izborom premijera završava zabava na stranicama „Blica“ pod nazivom „Biramo našu vladu“.Bez obzira na lične impresije, način predlaganja i biranja, rezultati ipak odražavaju stavove i ukuse barem jednog dela javnog nmenja Srbije. Da se primetiti da nisu birani ministar za KiM , ni ministar za dijasporu i vere i uverenja da nas baš to ministarstvo spasava i večno čuva siguran priliv doznaka dijaspore, nacionalnog identiteta svih Srba sveta, naročito u regionu, a bogami i trošenja ogromnih sredstava za Kosovu a sve pod maskom patriotizma.

„Blicova“ vlada izgleda ovako:

Sadašnja, sa premijerom Cvetkovićem, ovako, a da vidimo kako će izgledati naša blogerska.

Polako se završava kampanja za drugi krug , eto bi i TV duel predsedničkih kandidata.

Nikolić je izgubio TV duel i ne treba se iznenaditi ako sutra naprednjaci iskoriste dan pred izbornu tišinu i optuže da su im sada krivi mediji, a da svi koji kažu da je izgubio lažu.

Od samog početka videlo se da to nije duel ravnopravnih jer je Tadić dominirao i bio ubedljiviji kod svake teme, a pokazao je i veći nivo kulture dijaloga.

"Boris Tadić pozvao građane da izaberu stabilnost i sigurnost, Tomislav Nikolić pozvao na promene u Srbiji. Predsednički kandidati TV debatu završili rukovanjem."

Tačno je, Srbija treba da bira one koji će obezbediti  brže promene ali na bolje i napored , a to sigurno nije nisu Nikolić i SNS sa svojim koalicionim partnerima u liku Vojine DSS, Dveri i Veljine NS , to je već davno viđeno.

Onima koji su imali bilo kakve dileme neka se mnogo ne opterećuju, dovoljno je da  su gledali ili da pročitaju završne reči kandidata:

Uprkos opstrukcijama iznutra ali i spolja Srbija je konačno dobila kandidaturu.Tačno je, nije to ništa epohalno ali je, s obzirom na sva spoticanja i podmetanja, to velika pobeda onih snaga koje vode Srbiju u budućnost, a ne u prošlost.A ići u budućnost znači pre svega konačno provesti reforme države, političkog sistema i pravnog sistema, svesti criminal i korupciju na minimum i obezbediti građanima da u svojoj zemlji žive na civilizacijskom nivou i standardima modern Evrope, a onda je i formalni ulazak u EU samo formalnost.

Građanima Srbije i predsedniku Borisu Tadiću stigao je veliki broj čestitki na dobijanju statusa kandidata za člana EU od lidera svih evropskih država, SAD i država u regionu.Zajednička poruka je priznanje Srbiji, ohrabrenje i da je evropski korak  Srbije dobro za sve.

I dok se svi iskreno ili bar kurtoazno raduju uspehu Srbije, neki naši domaći su opet uvređeni i iznenađeni zbog neuspeha njihovih politika i davno propalih ideologija. Odmah se poseglo za krupnim patriotskim i nacionalnim rečima, svetskim zaverama i nepravdama i “otimanjem Kosova” kao omiljenom dežurnom temom.

Demokratska stranka, uz sve zamerke na njen rad na drugim poljima, je svakako najzalužnija (kao što bi u suprotnom i bila najviše kriva), i zato je s razlogom juče organizovala proslavu povodom dobijanja kandidature i sve čestitke i za to.

Srbija ne bi bila Srbija kada nebi imala i one koji su uvek antiprotivni, koji  kao da nisu nikada čuli savete i izreku starih koji su govorili „lako je mimo sveta ali pametnije i korisnije sa njim“. Naravno, mislilo se na one koji su uvek nalazili razloge i opravdanja za inaćenje počev sa najbližima, preko košiluka, sela, sa drugim selima, u regionu....Za ovo prvo ne treba ni mnogo pameti, ni umeća, ni strpljenja, osim tvrdoglavosti, a za drugo treba mnogo više svega.

Dakle,svi misle da je za Srbiju, region i Evropu kandidatura dobro, osim nekih naših.