Autor: Rodoljub Šabić

Koliko država izdvaja za finansiranje aktivnosti NVO? Koliko o tome stvarno znamo, a koliko smo podložni fluidnim stereotipima tipa "malo", "mnogo", "(ne)dovoljno", "većina novca je iz inostranstva"...?

S tim u vezi, pažnje vredan događaj su prošlog petka upriličili Centar za razvoj neprofitnog sektora (CRNPS) i Transparentnost Srbija, organizacije koje vrlo uporno insistiraju na ostvarivanju nespornog prava građana i poreskih obveznika Srbije da znaju kako se koristi novac koji oni obezbeđuju i u okviru toga se, s punim pravom, često žalbama obraćaju Povereniku. Prošlog petka prezentirali su rezultate svog trogodišnjeg istraživanja, a jedan od vrednijih rezultata je trajno vidljiva na www.crnps.org.rs u vidu baze podataka - NVO finansirane iz budžeta Srbije 2008-2010. Baza obuhvata sve pojedinačne dobitnike sredstava iz "famozne" budžetske linije 481 - dotacije NVO, iznose isplaćenih sredstava i republičke organe koji su ih isplatili. Takva baza je prvi put kod nas dostupna - on line.

Autor: Rodoljub Šabić
Juče sam, bar 15-tak minuta razgovarao sa novinarem jednog našeg dnevnog lista koji me pozvao jer je „u MUP-u čuo da je Šabić zabranio presretače". U pokušaju da mu objasnim da se radi o nečem sasvim drugom, dao sam mu i link na post u kome sam o tome pre par meseci pisao, a moji saradnici su mu dostavili i kopiju rešenja kojom sam MUP-u zabranio obradu podataka o ličnosti.
Ipak jutros je u tim novinama izašao tekst pod nazivom „Šabić zabranio presretače". Doduše, sudeći po inicijalima, rekao bih da ga nije potpisao novinar s kojim sam razgovarao.

Autor: Rodoljub Šabić

Uskraćivanje informacija, pogotovo kada se one odnose na raspolaganje javnim novcem je, defintivno, informacija od prvorazrednog značaja. Po ko zna koji put, na tu istinu, koja se kod nas tako teško „prima", ovih dana su, još jednom, podsetile vesti koje su bile „hit" u većini medija.

Reč je o informacijama o poslovanju Republičkog fonda za razvoj. Informacijama o mnogo „interesantnih" stvari. Npr. o tome da je od 217 milijardi plasiranih dinara polovina praktično nenaplativa, a da je u većoj ili manjoj meri „kontaminiran" još jedan, značajan deo plasmana.

Autor: Rodoljub Šabić

Koliki će biti deficit našeg državnog budžeta za 2012. godinu? Na ovo pitanje, koje je iz doslovno egzistencijalnih razloga zanima ogroman broj građana, još nema pouzdanog odgovora. Umesto kategoričnog odgovora, postoje samo „odgovori" u vidu pretpostavki, procena, spekulacija.
Tako je npr. bivši ministar finansija (i bivši premijer) svojevremeno prognozirao iznos od oko 188 milijardi dinara. Fiskalni savet, upozoravajući na dramatična dešavanja u vezi sa dimenzijama javnog duga i budžetskog deficita prognozirao je iznos od oko 206 milijardi.

Autor: Rodoljub Šabić

Prošle sedmice je u Narodnoj skupštini održan skup na temu - restitucija. Prisustvovali su predstavnici naše Vlade, EU, diplomatskog kora, veliki broj direktno ili indirektno zainteresovanih građana i, razume se, predstavnici medija.
Skup je, kažu, bio prilično buran, pored ostalog, ili pre svega zbog protesta ili rezolutnih zahteva prisutnih građana koji su insistirali na maksimalnoj transparentnosti procesa restitucije. Odgovarajući na te proteste i pokazujući (valjda) puno razumevanje za njih predstavnik Vlade, potpredsednik Đelić je rekao:

autor: Rodoljub Šabić
Nije ništa neobično da tragični događaji mobilišu emocije i energiju velikog broja ljudi, naprotiv. Potvrdu toga imali smo nedavno i kod nas, povod je bio nedavni stravičan zločin u kome je izgubila život nesrećna devojčica Tijana Jurić. Ali, uz dužno poštovanje prema bolu svih koje je tragedija pogodila i očekivanje da zločinac bude adekvatno kažnjen, čini se da je ta potvrda dobijena na bizaran način.
Prvo se u direktnoj vezi s tim događajem pojavila inicijativa "Smrtna kazna za ubicu Tijane Đurić". Na različite načine inicijativu

Autor: Rodoljub Šabić

Da li biometrija postaje „trend"? Da li je obrada biometrijskih podataka o ličnosti stvar koja, kod poslodavaca u Srbiji, ulazi u „modu"? Da li to treba da nas brine?

Ako je suditi po pismima koje u poslednje vreme sve češće primam, odgovori na tri navedena pitanja bi, nažalost, mogli biti pozitivni. Građani, (zaposleni, rekao bih uglavnom ili bar u većini slučajeva kod privatnih poslodavaca) ukazuju na sve češće slučajeve evidencije prisustva zaposlenih na poslu putem uzimanja otisaka prstiju. Gledaju na njih uglavnom sa nerazumevanjem, pitaju za mogućnost da im se suprotstave. Većina misli da i poslodavci u sve to ulaze nedovoljno informisani relevantnim propisima, nesvesni u šta se upuštaju. Takođe misle da je neinformisanost razlog prihvatanja tih mera od strane zaposlenih pognute glave, odnosno po pravilu slabog otpora.

Sve to je, uz ostalo, dobar razlog i da se na ovom blogu nešto napiše o tome.

Piše: Rodoljub Šabić
Sinoć, odmah po okončanju izbora stigne mi preko Vibera jedna zanimljiva fotografija. Jedna poput brojnih koje mi često šalju u uverenju da mogu pomoći i u stvarima u kojima kao poverenik nemam ni nadležnosti, ni ovlašćenja.
Ustvari, na prvi pogled se i ne bi reklo da je zanimljiva, pre da je tipičan proizvod "političkog marketinga" - gradonačelnik glasa, kao prvi na svom biračkom mestu.

Autor: Rodoljub Šabić

Potaknuti nedavnim monstruoznim zločinom u kome je silovana a potom i ubijena osmogodišnja devojčica, novinari jednog našeg dnevnog lista pokrenuli su akciju pod nazivom „Marijin zakon".

Ideja je bila da se utiče na vlast da se energičnije suprotstave rastućem seksualnom nasilju nad maloletnicima. Dobra ideja bez sumnje, nije slučajno da je naišla na javnu podršku mnogih. Sticajem okolnosti poseban akcenat je stavljen na ideju o uspostavljanju nekakvog javnog registra ljudi osuđivanih za seksualne prestupe, pogotovo nad maloletnicima.

Autor: Rodoljub Šabić

Na današnji dan, pre tačno tri godine, 16.08.2010. godine Vlada Srbije je usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti. Bilo je logično, za očekivanje (imajući u vidu značaj koji bi unapređenje zaštite podataka o ličnosti moralo imati u svakoj tranzicionoj zemlji) da je usvoji i znatno ranije. Pre ili najdocnije sa usvajanjem novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) u jesen 2008. Kako god bilo ipak su „morale" proći gotovo dve godine od usvajanja ZZPL pa da Vlada prihvati više puta ponavljane argumente Poverenika za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti i konačno usvoji Strategiju.