09.05.1979. - Kad su Zvezdu zvali Rote stern

          Večeras neka vatre se pale

          večeras neka dođu svi

          mi igramo super-finale

          zato mila dođi i ti...

...odzvanjalo je u glavi desetogodišnjeg dečaka, tek pristiglog u Glavni grad u svrhu ekskurzije, dok je gledao po prvi put reku ljudi sa zastavama  obožavanog kluba.To je bilo to.Njegova simpatija je sedela iza njega, njegov tim je igrao prvo finale kupa UEFA.Ništa mu više nije trebalo u životu.Da je mogao, zamenio bi svoj tek započeti život za postignuti gol te večeri i za poljubac svoje prve ljubavi.

          Ono je pesma grupe Zlatni prsti   a onaj dečak sam bio ja.Te godine sam definitivno zavoleo muziku i ozbiljno počeo da navijam za Zvezdu.Ali baš.Do tada sam već bio fanatični poznavalac svih timova u našoj i stranim ligama, ali te godine sam pratio od prvog kola zvezdin put u legendu.

           Prvo kolo - Dinamo iz Berlina 

          Posle 2:5 u Berlinu i 0:1 u prvom poluvremenu ( fantastični plavokosi Ridiger ), urnebesnim finisom (Borovnica 60, Savić 70, Borovnica 80), Zvezda je dosla na korak od cuda. Šestić je ubacio loptu u sredinu da bi Ajgendorf uklizao i ubacio loptu u sopstvenu mrezu. U delirijumu su navijaci skinuli zvezdase do gaca. Dule Savić je pricao kako je Ridiger, najbolji igrac Dinama hteo da razmeni dresove sa njim, ali Dule to nije mogao. Otisao je kod ekonoma Milisava i nasao jedan Zvezdin komplet, za prijatelja iz tad siromasnog DDR-a.

           Drugo kolo - Sporting Hihon

           Enrike Kastro Kini, najopasniji igrac Real Sporting Hihona je govorio da bi bio zadovoljan pobedom od 3 gola razlike u prvoj utakmici. No, Zvezda je pobedila golom Blagojevića. Puno se mucila u revansu, posto je Borovnica dao autogol 10 minuta pre kraja Pizon Petrović je postigao pobedonosni gol koji je znacio prolaz u trece kolo.

            Treće kolo - Arsenal

            U trecem kolu smo pobedili "cuveni" Arsenal, koji je tada bio prosecni evropski tim. Blagojević je bio strelac jedinog gola u Beogradu.Išao sam u školu posle podne i nekako sam ''uspeo'' da se razbolim i da odem ranije da gledan prenos. Secam se da je bila restrikcija struje i da se nije znalo do poslednjeg trenutka da li cemo moci da gledamo revans sa Hajberija. Poveo je Arsenal pocetkom drugog poluvremena golom Sanderlanda ( jedan od glavnih igrača je bio O'liri ), izjednacio je Dule Savić onim projektilom iz polu-vojela dva minuta pre kraja.Duuule Savić:

''Lepota tog izjednačujućeg pogotka, koji je odveo Zvezdu u četvrtfinale, u stvari leži u lepoti čitave izvedene akcije. U toj akciji, koja je krenula od našeg gola, učestvovao je gotovo čitav tim Crvene zvezde, koji su se dodavali i osvajali prostor i sve to vreme Englezi nisu uspeli da pipnu loptu! Moja reakcija na sjajan Blagojevićev centaršut, udarac i pogodak, proistekli su iz takve igre. Zahvaljujući toj akciji taj gol bio je proglašen za najlepši pogodak u toj sezoni u svim takmičenjima pod okriljem UEFA – Kupu šampiona.''

Taj gol je postao zaštitni znak čitave njegove karijere i bio je  veoma značajan za ceo nač fudbal.On je ušao u knjigu ''Teorija i taktita fudbala'' u kojoj su Englezi dokazali  da je to apsolutno  savršeno izveden polu-volej.

              1/4 finala - West Bromvič Albion

              Ponovo Englezi ( sa sjajnim Kaningemom i Ridžizom ).Dragan Miletović ( preteča Najdovskog ) je uspeo da zaustavi ovog drugog. Cetiri minuta pre kraja Dule Savić je dao pobedonosni gol iz slobodnog udarca (prethodno isfolirao prekrsaj). Taj je gol bio dugo na spici Sportske subote, Zvezda je igrala u crvenim dresovima.

              Ja sam celo prepodne, umesto da učim,  pravio spisak za  klađenje na rezultat u školi i na kraju ga zaboravio na stolu.Ćale nešto nije shvatio tog dana moju ljubav prema Zvezdi i prema klađenju , pa nisam ni gledao snimak.Ali sam kasnije ovaj gol video hiljadu puta:

               U revansu nam je Kaningem je  dao gol iz voleja sa 30 i više metara. Izjednacio je Šestić na pet minuta pre kraja.

                1/2 finale -  Herta

               Protiv Herte iz zapadnog Berlina, poveli smo u prvom napadu. Centrirao je Jovin, Dule Savić na prvoj stativi preduhitrio svog cuvara i to je bilo dovoljno za 1:0 u Beogradu. U Berlinu su Nemci poveli sa 2:0 nakon 20-ak minuta (Jurisić je pokusao da blokira sut, ali je prevario Stojanovića). Opet nas je izvadio Šestić, tri minuta pre kraja.

               Finale - Borusija Menhengladbah

              Tog , opisanog, dana sam kao u transu čekao da pobedimo na ''Marakan''.Poveli smo golom Šeleta u 23. minutu.Muslin je prodirao i prodirao po desnoj strani , a Šestić je u stilu Gerda Milera dao gol.

Plakao sam od sreće.

Kontrolisali smo dobro igru, ali nas je osamutio Jurišicev fantastican autogol. Simonsen je dao dugu loptu, Jurišić zaplivao kroz vazduh (Linen je bio dobrih 10 metara od njega) i prevario Diku  Stojanovića.

Tada sam plakao od tuge.

             Revanš - ko revanš.Nemci su Nemci.Još uvek nismo bili spremni da pobedimo na njihovom terenu.Imali su Alana Simonsena, Danca koji je 1977. već bio igrač Evrope.Imali su i sudiju Mikelotija.Ponovo Jurišić.Zagradio je jednu loptu Simonsenu a sudija je svirao.Alan je kasnije rekao da je pomislio da je sviran prekršaj u napadu.Ne.Bio je to najsramniji penal u nekom finalu.Dule je pljunuo loptu da izmaleriše, ali nije vredelo.

             Ceo stadion je tada odzvanjao ROTE-STERN ,ROTE-STERN .

              Do kraja je Zvezda imala puno šansi.Upečatljiva je bila pred sam kraj Muslinova stativa gde se spaja sa prečkom i njegove suze kad je shvatio da nije gol.

              Sve u svemu, Branko Stanković, čuveni Ambasador i član one mitske odbrane Beara-Staković Crnković - Čajkovski Horvat Boškov, napravio je strašan tim sa pobedničkim mentalitetom.Jedini je trener koji je Pižona ostavio na klupi kad nije bio u formi.Gajio je tvrdu igru koja se pre svega oslanjala na odbranu, ali su Cvjetin, Dule , Piždra i Šele svojim potezima umeli da reše utakmicu.

              Na kraju želim da se podsetim i na najmlađeg , ali i standardnog prvozimca u toj ekipi - Nedeljka Neđe Milosavljevića.Dečko iz Aranđelovca, bio je uzdanica i velika nada.

 Na „Marakani“ je prošao sve selekcije, a za osam sezona u prvom timu je odigrao 138 zvaničnih utakmica i postigao 15 golova. Osvojio je tri titule prvaka i jedan trofej Kupa. Karijeru je nastavio u Grčkoj.Nisam odavno ništa čuo o njemu, a bio mi je najsipatičniji.

P.S.

Za sve ovo je kriv  libkonz i onaj njegov blog.