MARENDA

U mojoj zemlji bas za sve moras da se boris.Ako se za nesto i izboris,to je veliki uspeh.Posebno ako prezivis bez velikih gubitaka.Ili,ako uopste prezivis.

Ima i lepih borbi.I velicanstvenih pobeda.I poneki poraz je takav.Ako si se casno borio.Protiv dostojnog protivnika.Pa izgubio.

Ima i pobeda u kojima samo mislis da si pobedio.A onda te ta sama pobeda porazi.

No,tako je to u nasem zivotu.I jedno i drugo,i poraz i pobeda imaju uvek lice i nalicje.

Tako da uvek ostaje otvorena dilema sta je bolje.Da si dobio ili izgubio.

Ali,to je vec tema za neku siru raspravu.

Ja ovde samo hocu da vam ispricam jednu malu pricu,koja je sasvim nebitna,a dogodila se u jeku 'borbe za demokratiju' u Srbiji.Kako se zavrsila ta borba,i kakvu smo 'demokratiju' dobili,to vrlo dobro znate.I kako vladaju 'pobednici'.

Podrazumeva se,onda,da sam se borio na strani 'Opozicije'.I da smo,u pocetku i godinama posle tog pocetka,bili slabija strana.U sukobu sa Strasnim Rezimom.Jer Mi nismo imali nista,a Oni su imali sve.Kako god uzmete.I na sta god pomislite.

Protiv Njih bio je,kao,ceo svet.A Mi smo imali tek po nekog saveznika.Uglavnom to su bili oni koji su i Njih godinama pomagali.I doveli do toga da postanu Takvi.Ali,i to je velika tema,koja na ovim,balkanskim prostorima,nikako da bude obradjena do kraja.Od rata do rata.I tako vec sto godina.

A ja bas i nisam sad raspolozen da mlatim tu slamu.Nameravam da pricam o laksim temama.Recimo o borbi kavijara i uzicke govedje prsute!

Bas,bezveze!

Na mnogim prijemima u stranim ambasadama u Beogradu,i u to opasno vreme,pocetkom devedesetih,vodili su se razgovori i o gastronomiji.Iako se nama,iz 'Opozicije',uglavnom,nije ni jelo ni pilo.Tako se jednom jedan strani diplomata,u tim razgovorima,iscudjavao kako to da Srbi nesto bas i ne vole kavijar.

Kavijar!Koga je briga za kavijar?Vazno je pobediti tiranina i sacuvati zivu glavu!

Jeste potpuno apsurdno da vam sada pricam o tome,ali mozda je ovo,sto je tema ove price,mali doprinos borbi protiv globalizma u svetu.Mozda.Jer sta moze da bude veci doprinos toj borbi od borbe za ono sto je autenticno tvoje, i sto ne mora da se,po svaku cenu, uklopi u neke opste svetske norme.I ukuse.Makar to bila i oblast gastronomije,i prica o kavijaru i govedjoj prsuti.

U stvari,uvek bi me iznova nerviralo to sto,gde god da odem,van zemlje,na neki skup,neku medjunarodnu konferenciju,uvek izmedju zasedanja jedemo istu hranu.Bez obzira da li smo u Berlinu,ili u Oslu,Parizu ili Budimpesti.

Ja razumem da svetski lanci hotela imaju svoje standarde i svoje unificirane jelovnike,kao sto je to slucaj sa jednobraznim stolovima,stolicama i drugim namestajem,ali,bilo bi prirodno,da kada ste u Indiji,u svakom hotelu mozete da probate i indijsku hranu,u Kini,kineske specijalitete,u Makedoniji,njihovo gravce na tavce,I tako dalje.

Ali,retko da je gde tako kako bismo mi voleli.I mislim da to nije u redu.Mislim da se i time ubija nacionalni,pa i svaki drugi identitet naroda,posebno u zemljama koje nisu medju onima koje drmaju svetom.A opet,to nije ni tipicna hrana tih 'drmatora'.To je nesto bezlicno, univerzalno.Uvek istog okusa.I,po pravili, nikada ukusno.

Medju onima koji nikako nisu razumeli srpsku ravnodusnost prema kavijaru,bio je I otpravnik poslova jedne od ambasada zapadnih zemalja.Moja zemlja tada je bila pod sankcijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija.Ambasadori mnogih zemalja bili su povuceni u svoje baze,a najvisi diplomatski predstavnici u njihovim ambasadama bili su otpravnici poslova.Bilo je mnogo problema sa kojima se zemlja suocavala.I mnogi nasi ljudi bili su u velikoj opasnosti.Svakakvoj.

Kavijar nikome nije ni na kraj pameti.Mnogo je bilo i gladnih.

Ali,stranci,na celu tu nasu situaciju gledaju malo opustenije.Jer oni jedini znaju kako je sve to nase pocelo,kako se razvija,i kako ce da se zavrsi.Pa otuda i prica o kavijaru.

Da ne ispadne - borili se za demokratiju,a usput se 'ubijali' od kavijara!

Nasi kontakti sa predstavnicima zemalja koje su nam pomagale u toj nasoj,kao,istorijskoj i pravednoj, borbi bili su cesti.I u zemlji i van nje.Njihovi su nas nazivali stranim spijunima i izdajnicima,zbog toga.Ne znam kako je sa drugima,ali ja mogu da kazem i to da,u svim tim razgovorima, niko nije dao ni nagovestaj toga da nesto treba da radimo za Njih,vec uvek za sebe,odnosno Nas,i Nasu stvar.Tako da sam cista srca uvek ucestvovao u tim razgovorima i dogovorima.Ma gde da su bili.Uostalom,uvek je jedna od glavnih tema bila uloga medija u toj borbi.

A ako smo ista i ikoga izdali ikada,onda se to dogodilo mnogo kasnije,na kraju,kada smo pobedili.I izdali sebe.I ciljeve za koje smo se borili.Cast izuzecima.

Tako se jedanput dogodilo da su taj otpravnik poslova i direktor jedne strane televizije sa Zapada,koja nam je besplatno ustupala svoje dokumentarne tv programe,koje smo mi, opet, distribuirali nezavisnim televizijskim stanicama sirom zemlje,jedne veceri dosli kod mene kuci.U goste.

Piter je upravo doputovao u Beograd,otpravnik poslova ambasade njegove zemlje ga je,kao sto je to red,docekao na aerodromu.Javili su se odmah telefonom i pitali da li mozemo da se nadjemo u Hajatu.Bilo je vec devet uvece,i,pravo da vam kazem,mrzelo me je da se nesto posebno spremam i izlazim iz kuce.Sta fali da oni dodju kod mene?Uostalom,tajna sluzba prvo nadzire hotele.

• - Zar se ne bojite da cete zbog toga imati problema? - pitao je otpravnik poslova.A ja o tome uopste nisam toliko ni razmisljao.Problema vec imam koliko god hocete,a ovo i ne bi trebalo da bude problem,jer zaista ne radim nista lose.U to sam bio ubedjen.A gosti,gosti kao i svi ostali...

Nekoliko sati ranije,moji rodjaci iz uzickog kraja doneli su mi sa Zlatibora,iz najbolje pusnice,veliku kartonsku kutiju punu dimljenih specijaliteta.Govedje prsute,kobasice,sudzuka,nekog dobrog sira i mladog kajmaka...Za zimu.Jer,kad je zima duga i hladna,a borba naporna,dugotrajna i neizvesna,mora dobro i da se jede.Bar,dok se moze.

Pice je spremno,hrana je tu.Gost koji je tek doleteo,mora da je gladan.I jeste bio.Kao vuk sa Prokletija!

Nozevi su vec bili naostreni.Uvek spremni.Naseckao sam od svega sasvim dovoljno za pocetak.Nasuo belo i crno vino.Prica je krenula,a odmah potom i hrana.

Prsuta,ona najbolja.Lepo isecena.Tanko.Pa prozirna.Topi se,prosto u nepcima.One kobasice i sudzuk,takodje.Siru se svi divimo!Brzo se,bogme,isprazni onaj veliki oval.Trebalo bi vec da odem po jos hrane.Na stolu,u ovalu,ostao jos samo jedan rezanj prsute.I nesto malo onog kajmaka.

Tako se dogodilo,da su se obojica gostiju ustremila ka tom jednom jedinom komadicu prsute.U istom trenutku.Njihovi prsti zastali su u vazduhu.Lepo vaspitani ljudi,davali su jedan drugome prednost.I to je malo potrajalo...

A meni je sinulo,da im vratim milo za drago!Ne samo tim mojim gostima,vec svima koji se nesto,u nevreme,stalno iscudjavaju sto i nismo bas odusevljeni ovim ili onim tudjim specijalitetima.Kao sto su,rekoh vec,kavijar,razni racici,jegulje,puzevi I crvici....

• - Vidite,gospodo,nije bas kao kavijar,ali i ova prsuta moze da bude veoma ukusna! - rekao sam im sa blagim osmehom.Sad cu ja....

Otpravnik poslova se glasno nasmejao,i onako,drugarski,simpasticno,kao,zapretio mi prstom?

• - Sve sam razumeo!Pobedio si!

Posteno!I jesam pobedio.To je bila moja mala pobeda nad nasim 'saveznicima' u jednoj opasnoj borbi.Eto,vidite da ima i toga.Borbe i medju onima koji su na istoj strani!

Vece je bilo izuzetno prijatno.Gosti i domacini ostali su u razgovoru do tri posle ponoci.Govorili smo o svemu i svacemu.Slikarstvu,fudbalu,muzici,a najmanje o onome zbog cega je Piter i dosao u Beograd.Uostalom,kasete sa programom su tu.I to je to.

Bilo je pola sedam ujutro kada je telefon zazvonio.Svi u kuci jos spavaju.Otvorim oci,odsetam,onako bunovan,do telefona.

Neko iz policije.Dubok muski glas kaze mi da treba da dodjem na informativni razgovor.Odmah!Tu i tu.Ne kaze zasto.Samo pita da li hocu da dodjem sam.Ili da oni dodju po mene.Kazem im da cu sam.Gde sad da uznemiravaju komsiluk!

To mi je vec 23 informativni razgovor.Od marta 1991.Zvali su me za svakakve gluposti.I uvek se dobro zavrsavalo za mene.Proveo bih po dva tri sata u nekakvom nemustom razgovoru,gde cesto imate utisak da ni oni ne znaju sta hoce,ni vi sta da im tacno odgovorite.Neki put dodje vam da se i nasmejete.Od muke.

Mada,sve to nije prijatno.Uvek sam se osecao nelagodno.Ili,bolje receno,glupo.

Znam da nisam uradio nista lose,ali oni mogu sve.Ako hoce!Ili,ako im se tako naredi.Zato nikada ne znate kako ce da se zavrsi to neprijatno ispitivanje.Kola uvek parkiram da moji mogu lako da ih uoce.Ako me zadrze.U policiji.U pritvoru.Sto je Rezim slabiji,ta mogucnost je sve veca.

Dodje ti cak i da se obradujes ako ti kazu da ostajes tu neko vreme.To moze da znaci samo jedno - da su uskoro gotovi.A onda,kada dodju ovi nasi - onda ce,valjda,ovi sto me ispituju,u zatvor.Jer,ako srusimo policijsku drzavu,neki policajci moraju da budu kaznjeni.

Mada,necu da gresim dusu,prema meni uvek su bili korektni.Mnogim islednicima,imao sam utisak,bilo je neprijatno sto moraju da rade to sto rade.Cesto nisam ni znao sta rade, i sta,u stvari,hoce.Od mene.Ili,uopste.

• - Da li ste vi,gospodine,sinoc imali goste? - pita uljudno islednik.Potvrdno klimnem glavom.
• - Sta bi ste nam mogli reci o tome? - ide on dalje,sve onako fino,na note.
• - Nista.
• - A,vi necete da saradjujete?!
• - O cemu vi to pricate?
• - Znas ti dobro o cemu ja pricam!Nego,nemoj ja da okrenem curak naopako! - razgoropadi se policijski cinovnik u pristojnom gradjanskom odelu.
• - A sta vas konkretno interesuje?
• - Ko je,i zasto je,sinoc bio kod vas?
• - Pa,ako znate da je neko bio,onda znate i ko je bio!
• - Znamo.Ali hocemo da nam vi to kazete.
• - Bili su da probaju nasu govedju prsutu i neke druge specijalitete sa Zlatibora.
• - -Ma nemoj!Mene si nasao da zajebavas!
• - -Gospodine,molim vas da se ponasate civilizovano!
• - Ti ces mene da ucis! -besno poskoci policajac.Njegov kolega prilazi da ga,kao,umiri.I uspeva u tome.Islednik seda.
• - Hajdemo sada ispocetka....
• - -Nema potrebe.Kazem vam,ljudi su dosli da probaju ono sto ja vise volim da jedem od svog tog njihovog kavijara,skampi,jegulja i zmijaStalno o tome pricamo kada se vidimo.Rekao sam im da cu ih pozvati kada budem nabavio sve te nase specijalitete.
• - Na tim vasim sastancima u inostranstvu i po stranim ambasadama ovde, vi samo o tome pricate,a?A ne pricate kako je predsednik nase Drzave,i nas sef,diktator,i kako u ovoj policijskoj zemlji vlada tiranija?!A onaj ridji glavati je zapucao dve hiljade kilometara samo da bi jeo taj tvoj sudzuk!
• - Tako je.
• - Ma nemoj!
• - Sto nemoj?Bogat i slobodan narod,organizuje prijeme,razglaba dosadne teme,i vozika se kako mu se prohte.Demokratija to je njima dala...Ko je nama kriv kad smo imali Marsala?!
• - Sad ti je i Tito kriv?A?

I tako,bilo je mucno,a potrajalo je tri i po sata.Najduze do tada.Mozete da pomislite kako smo se siti napricali,vozeci se u krug.

Bas me interesuje na sta je licila njegov sluzbena zabeleska o tom informativnom razgovoru.Uostalom,kao i sve ostale.

Mislio sam da ce me ovoga puta zadrzati.Na dodatnom ispitivanju.Nisu.Rekli su da sam slobodan.Cak su se i zahvaljivali sto nisu morali da dolaze po mene.

Kao da sam mogao da biram?!I odbijem.Pa lepo su rekli,preteci - ili da mi dodjemo po vas!

Krenuo sam ka kolima.Pomislio sam da ih je pauk namerno odneo.Iako sam  ispravno parkirao.Osvrtao sam se da vidim da li me neko prati.Nista.Sve je bilo normalno.U zemlji u kojoj nista nije bilo normalno.

Cim sam usao u kancelariju direktora Marketinga,sekretarica mi rece da imam telefonski poziv iz policije.

Opet!

Prebacuje vezu.

• - Halo!Izvolite!
• - Gospodine,zaboravili ste sal i rukavice,ovde kod nas.Hocete li sami da dodjete po njih,ili da vam ih mi posaljemo.

• - Ma,nema veze,sada mi ne trebaju.Uzecu ih sledeci put!Hvala!