DA LI SI TO TI,ILI NEKA DRUGA...

Iz okamenjenog srca na tavanu.

Godina bilo koja.

Prolazim našom ulicom,

U prozoru tvoj odraz vidim jasno.

Tu sliku bola,pramen magle rami,

U ukletoj ulici - potpuno smo sami.

Nekuda žurim,a koraka nema,

Zima je,mraz sve više steže, i dah se ledi.

Da li si to ti,ili neka druga,

Jasno vidim tvoj lik i oči,

Ali nikoga ovde nema,u ovom trenu,da mi posvedoči.

Inje iskri po staklu,

U tvojoj kosi i krošnjama kestena,

Srebrnom trakom pletenicu ti krasi.

Sa osmehom setnim,u prozoru stojiš nema,

Sve sam bliže tebi,ne mogu stati,

Treptaj oka će reći,dal' me možes prepoznati?

Da li si to ti,ili neka druga,

Jasno vidim tvoj lik i oči,

Ali nikoga ovde nema,u sutonu ovom,da posvedoči.

Što mraz vise udara i steze,

U onom prozoru maglene modrine,

Obrisi tvoga lica sve dalje od mene beže.

I više ničega tamo nema,osim jednog hladnog kvadrata beline.

Da li si to bila ti,ili neka druga,

Jasno sam video tvoj lik i oči,

Al' ne beše nikog,u novogodišnjoj noći,da posvedoči.

I  ovaj korak moj,šta tako silno okiva,

Da li me to ti grliš,da li su tvoje ruke oko mene,

I zašto na ovoj ciči odjednom gorim?

Da,to si ti!

Iznenadna vrelina u meni, sve jasno otkriva,

Zauvek si tu,u mome srcu,večno živa,

Iako te nema,ne mogu da prestanem - da te volim!