ABONENTI

Mijaooooooooo!Vuf,vuf!

To je prvo sto cujem ujutro,cim otvorim oci.Svakog bogovetnog dana.Gladni su.Moj macak Mika i pas,zlatni ritriver Pasa.Pas je jos uvek na "rekreativnoj nastavi" u Ralji,nadomak Beograda.I niti pise,nit se javlja.Mima,nasa prijateljica,koja nam pomaze u kuci vec 27 godina i koja zivi u Ralji,u svojoj porodicnoj kuci sa velikim dvoristem,kaze da mu je tamo super,i da je jos rano da ga vraca.Tako da mi je ovih mesec i nesto dana lakse kada ujutro ustanem iz kreveta i krenem do ormara po hranu za zivotinje.

Medjutim,ima tu jos mnogo gladnih usta!Mislio sam da cu,sada kada imam mnogo vise slobodnog vremena,imati i mnogo manje obaveza.Posebno ujutro,i da cu moci da spavam bas dokle god hocu.No,to bas i nije tako.

Necu da vam pricam koje sve obaveze imam oko svojih kucnih ljubimaca,jer oni koji ih imaju u svojoj kuci,to dobro znaju,a oni koji ih nemaju,mogu lako da pretpostave.

Za lap-top obicno sedam oko 11 sati.I onda nastaje ludnica na prozoru u radnoj sobi!Juce se jedan golub drznuo da kljunom pokuca na prozor,pogleda me pravo u oci,i kao da kaze - Opet,bre,kasnis!Vidis koliko je sati!Gladni smo!

Teskom mukom ustajem,da vidim koliko ih danas ima.Prekrili su ceo krov.Ima ih vise od stotinu.Skupili krila,cuce na simsu i po crepovima i cekaju.Kao da ja jedini stanujem u celom ovom velikom bloku zgrada!

Sta cu,odlazim do kuhinje da vidim sta ima za njih.Hleb od juce,nesto kukuruznog brasna i nekakvo makrobioticko zrnevlje ukucana koji se,kao,zdravo hrane.

Hleb moram dobro da izmrvim,da se njih nekoliko ne bore oko nekog poveceg komada.Otvaram prozor i sve to bacam na crepove levo i desno od prozora.Ispred prozora - ni slucajno!mogli bi da polupaju prozor,a sta ostaje posle njihovog jutarnjeg pira,mozete samo da zamislite.To bas i ne bih opisivao.Posle mog "iznosenja" dorucka,nastaje pravi haos.Krov prosto kljuca.Od udaranja njihovih nogu i kandzi po limenim delovima krova,od njihovih krila i gladnih kljunova.Uskomesaju se kao hiljade riba u ribnjaku kada stigne hrana!

I to tako potraje jedno petnaestak minuta.Do poslednje mrvice.A onda nestanu,svako odleti nekim svojim putem.Vratice se sutra.U isto vreme.Ko zna u koliko sati se ujutro nameste na svoja mesta.Mozda su tu od sabajle.Ne znam.Ja sam im dostupan tek oko 11.Ali,izgleda da je to za njih sasvim o.k.

I taman kada sednem da malo odahnem u tisini,setim se onih na cosku!O njima vec sam pisao i ovde na blogu.To su oni moji Kopokabanci.Sada ih vec ima 2o-tak u coporu.Video sam ih prosle veceri,negde oko ponoci.U dve velike grupe,veoma disciplinovano,u kolonama,dvema paralelnim ulicama na Banovom brdu,idu ka kafani Stara tresnja.Tamo,valjda u to vreme,iz kafane izbacuju djubre,sve ono sto ostane iza gostiju ove,inace dobro posecene,kafane.Bude tu i dobrih komada mesa-vesalica,kobasica i cevapa.

To je,izgleda njihov stalni ritual,za veceru.Medjutim,dorucak i rucak nisu im bas "pokriveni",to im nije organizovano.Jednim delom to je i moja obaveza.

I to bi trebalo da bude sve.No,ima i svraka,gacaka i nekih drugih ptica,koje su se navadile,pa stalno nesto cekaju iznad moje terase,na drugoj strani krova.Posebno kada naveje sneg,ili kada je oblacno,pa je vidljivost znatno smanjena....

Ah,da,umalo da zaboravim onu zutu sarenu macu,zutu sa tamnim braon pegama.Pre desetak dana ulazim u zgradu,kad eto ti nje - Mijaooo!Mijaooo!Napolju bejase neki veliki sneg,a hladnooooo!Mota mi se oko nogu,i sve za mnom,uz stepenice.Pa u lift.Kao da je vec sto puta putovala sa mnom.Sta cu,vidim da je gladna i zedna.Hvala Bogu,ima hrane za macke!Od tada cesto navraca.ali bez nekog posebnog reda.Cas ujutro,cas u vece...Ali,vec je vodim na spisku gostiju.

E,kada ih sve "namirim",one moje stalne,negde oko 13.3o,vreme je da i ja doruckujem!Da,tek tada.Pre toga nema se kad.Zbog svega i svih,napred iznetog i napred pomenutih.Mojih abonenata!

Naravno,nista od svega toga nije mi tesko.Imam ovde i svoje pomocnike u ovom obimnom i vrlo odgovornom poslu.

Mijaoooooo!Vuf,vuf...cujem jos nekoliko puta u toku dana i tokom veceri.Sa raznih strana.Ali to nije tako strasno,kao ono ujutro.Ujutro su svi strasno gladni.Ali bas straaaaasno!

Kad stignem da malo predahnem i odahnem,uvek se prvo zapitam - Kako li je,Boze,Vuku Bojovicu i svim onim njegovim ljudima u Zooloskom vrtu?!Kada ranom zorom iz hiljade grla nastane piska,vriska,rika i drugo arlaukanje gladnih ptica i zivotinja?!

Ovo moje,ovde,malo je i nije nista prema tom njihovom svakodnevnom jutarnjem i dnevnom ritualu!Cak i onda kada ponekad na mene "zareze" i moji ukucani.

Ne dao nam Bog da smo u njihovoj kozi,u kozi onih u ZOO vrtu!Tim pre sto bi svaki treci ogladneli abonent tamo,bez razmisljanja,smazao i svog hranitelja!Samo kad bi mu bio na dohvat zuba.

Moja uloga i moj polozaj,po tom pitanju,priznajem,znatno su lagodniji!Bar zasad.jer,ko zna sta sve moze da donese ova nadiruca ekonomska kriza!Vec primecujem da ljudi sve manje bacaju hranu....To je,sa jedne strane,za pohvalu,ali,sa druge,mnogo je onih koji ce ostati bez tih mrvica sa kucne trpeze...

Grrrrrrrrrrrrrrrrrr!Vreme je za moj dorucak!Danas sam bas okasnio!Valjda zato sto je nedelja....