David Albahari

"Negde ste napisali da ste celi život balansirali između dva identiteta, rokerskog i jevrejskog. Kako to izgleda, jesu li ti identiteti uklopivi?

O rokenrolu sam počeo da razmišljam u adolescenciji. Moji drugari i ja smo odlazili svaki dan leti na krov zgrade i oni su donosili rokenrol ploče. Prvi put sam tada čuo od njih za Litl Ričarda, Čaka Berija, Fatsa Domina, Džerija Li Luisa. Obožavali smo Domina, on je bio apsolutni ideal. Onda je došao jevrejski identitet. Meni se stalno čini da se ta dva identiteta koškaju. U svesti sam ponekad kao roker, nekad kao Jevrejin.

Kao roker sam se odlučio za Bitlse. Ljudi su se delili na dve kategorije – pristalice Bitlsa i pristalice Rolingstonsa. Za mene su pristalice Bitlsa bili ljudi koji su izabrali unutrašnje putovanje, menjanje u sebi, oni su išli ka Istoku. Rolingstonsi, to je izbor za spoljašnji aspekt svoje ličnosti. Onaj koji je izabrao Bitlse tragao je za promenom u svojoj duši, a onaj koji je izabrao Rolingstonse za promenom svoga tela.

A kao Jevrejin izabrali ste put koji ne podrazumeva ortodoksnu veru. Imate li ikakav odnos prema Bogu?

Verujem, kao i mnogi nevernici, da postoji nešto, samo što nisam spreman da to nazovem božjim imenom, što ne znači da sam u pravu. Moguće je da biće koje neki nazivaju bogom ima toliku moć da mene uverava da govorim drugačije da bi dokazalo veličinu. I ono igra neke igre, zato i jeste moćno. Osim toga, to neko biće koje će neko nazvati bog, a neko će ga ostaviti bezimenog, svakoga od nas gleda ponaosob, i to je ono najstrašnije – kada pomisliš kako može tolike ljude da gleda u svakom trenutku, i da zna šta oni znaju… Verujem da postoji nešto što drži svet u onom obliku u kojem ga mi znamo. Nisam spreman da se tom biću pokoravam, ulagujem na bilo koji način, nisam spreman da tražim od njega bilo šta i da mu bilo šta obećam."

Samo dva identiteta se koškaju u njemu?! Kakav početnik! Đe mu je Srbin još?!


PS. Ja se radujem - dozvoli da objasnim. Jednom sam tako, na sahrani jedne bliske osobe, opažen kako se smešim. Kada me je ta neka ucveljena osoba pitala kako mogu da se smejem u ovakvom trenutku, rekao sam da je ta osoba mnogo patila u svom telu. Sada, kada se oslobodila tela oslobodila se i patnje. Ja se molim Bogu, često, da ako capnjavam, capnem u hodu, ono - samo srčka "cap!", i ćao; samo da me ne provodi kroz iskustvo bolesti i slabosti...

bangyahead

"Negde ste napisali da ste celi život balansirali između dva identiteta, rokerskog i jevrejskog. Kako to izgleda, jesu li ti identiteti uklopivi?

O rokenrolu sam počeo da razmišljam u adolescenciji. Moji drugari i ja smo odlazili svaki dan leti na krov zgrade i oni su donosili rokenrol ploče. Prvi put sam tada čuo od njih za Litl Ričarda, Čaka Berija, Fatsa Domina, Džerija Li Luisa. Obožavali smo Domina, on je bio apsolutni ideal. Onda je došao jevrejski identitet. Meni se stalno čini da se ta dva identiteta koškaju. U svesti sam ponekad kao roker, nekad kao Jevrejin.

Kao roker sam se odlučio za Bitlse. Ljudi su se delili na dve kategorije – pristalice Bitlsa i pristalice Rolingstonsa. Za mene su pristalice Bitlsa bili ljudi koji su izabrali unutrašnje putovanje, menjanje u sebi, oni su išli ka Istoku. Rolingstonsi, to je izbor za spoljašnji aspekt svoje ličnosti. Onaj koji je izabrao Bitlse tragao je za promenom u svojoj duši, a onaj koji je izabrao Rolingstonse za promenom svoga tela.

A kao Jevrejin izabrali ste put koji ne podrazumeva ortodoksnu veru. Imate li ikakav odnos prema Bogu?

Verujem, kao i mnogi nevernici, da postoji nešto, samo što nisam spreman da to nazovem božjim imenom, što ne znači da sam u pravu. Moguće je da biće koje neki nazivaju bogom ima toliku moć da mene uverava da govorim drugačije da bi dokazalo veličinu. I ono igra neke igre, zato i jeste moćno. Osim toga, to neko biće koje će neko nazvati bog, a neko će ga ostaviti bezimenog, svakoga od nas gleda ponaosob, i to je ono najstrašnije – kada pomisliš kako može tolike ljude da gleda u svakom trenutku, i da zna šta oni znaju… Verujem da postoji nešto što drži svet u onom obliku u kojem ga mi znamo. Nisam spreman da se tom biću pokoravam, ulagujem na bilo koji način, nisam spreman da tražim od njega bilo šta i da mu bilo šta obećam."

Samo dva identiteta se koškaju u njemu?! Kakav početnik! Đe mu je Srbin još?!


PS. Ja se radujem - dozvoli da objasnim. Jednom sam tako, na sahrani jedne bliske osobe, opažen kako se smešim. Kada me je ta neka ucveljena osoba pitala kako mogu da se smejem u ovakvom trenutku, rekao sam da je ta osoba mnogo patila u svom telu. Sada, kada se oslobodila tela oslobodila se i patnje. Ja se molim Bogu, često, da ako capnjavam, capnem u hodu, ono - samo srčka "cap!", i ćao; samo da me ne provodi kroz iskustvo bolesti i slabosti...

Auuu!
Bitlsi!
Pa jebote!

bangyahead

"Negde ste napisali da ste celi život balansirali između dva identiteta, rokerskog i jevrejskog. Kako to izgleda, jesu li ti identiteti uklopivi?

O rokenrolu sam počeo da razmišljam u adolescenciji. Moji drugari i ja smo odlazili svaki dan leti na krov zgrade i oni su donosili rokenrol ploče. Prvi put sam tada čuo od njih za Litl Ričarda, Čaka Berija, Fatsa Domina, Džerija Li Luisa. Obožavali smo Domina, on je bio apsolutni ideal. Onda je došao jevrejski identitet. Meni se stalno čini da se ta dva identiteta koškaju. U svesti sam ponekad kao roker, nekad kao Jevrejin.

Срки, нисам ти то никада поменуо...

Један од мојих обавезних семинарских студентских радова (половином осамдесетих) носио је назив:

"Употреба генитива без предлога у приповеткама Давида Албахарија"

(морао је да буде граматички рад, подлога неко књижевно дело, а писца смо сами бирали)

Заправо, за материјал сам узео само две књиге приповедака, кратких прича, од могуће 4 књиге које је Албахари до тада објавио; једна је била Опис смрти, а друга Фрас у шупи.

До Албахаријевог Фраса у шупи довела ме је истоимена песма Електричног оргазма на албуму Како бубањ каже.

Од Албахарија сам први пут у животу уопште и чуо за Енглберта Хампердинка који је био на врхунцу популарности отприлике када сам се ја родио и имао 2-3 године и којег је слушала моја сестра која је само две године млађа од Албахарија. Па сам после својим познавањем популарне музике из времена када сам још носио пелене успевао да задивим ту старију генерацију којој припадају Албахари и моја сестра.

(Мени и данас име тог певача, Енглберт Хампердинк, звучи као да се ради о неком патуљку испод печурке.)







И када год бих се наљутио на мог брата од ујака три године млађег од мене (чак и потукао јер смо обојица говеда од по 100 кила и генетски нам је усађен кратак фитиљ и танко трпљење за фамилију), ја бих се сетио Албахаријеве приче He Ain't Heavy, He's My Brother и све бих опростио том мом говедастом буразеру.

Данас је мени 58 година, а том мом буразеру од ујака 55 година.



За Албахарија...








П.С. - Знаш ли да је Албахаријев Мамац обавезна домаћа лектира у 8. разреду основне школе?

(Мени и данас име тог певача, Енглберт Хампердинк, звучи као да се ради о неком патуљку испод печурке.)

Изворни Енглберт Хампердинк је Немац, савременик Менделсона и Вагнера, а Курт Вajл је био његов ученик.

Можда јесте био патуљак из шуме: његово главно дело је опера Ивица и Марица.

П.С. - Знаш ли да је Албахаријев Мамац обавезна домаћа лектира у 8. разреду основне школе?

Сјајно је ако осмаци схвате важну поруку Мамца да људи који их окружују неће заувек бити ту, да ће са њима отићи и све њихове приче и да треба да их пажљиво слушају и памте.

Njegova knjiga Sudija Dimitrijevic je bila toliko drugacija od svega sto se kod nas tada pisalo.
Iz nekog razloga njegove knjige jos uvek nisu dovoljno dobro predstavljene izvan naseg kulturnog podrucja.

Албахаријеве књиге су ипак међу најпревођенијим из наше савремене књижевности, а за роман Гец и Мејер знам да је преведен на све велике европске језике који се говоре и као други језик.

zoja444

zadesilo se da nista nisam procitala od njegove literature. valjda ce biti neka in memoriam emisija. p.s. u dom omladine nikada vise ne bih usla i svima bih pricala.

Ša je sa Domom omladine?

procitaj blog.

zoja444

procitaj blog.

Zbog usranog konobara da ne ideš negde?!

natasa_tasic_10

Pa da ti kazem bilo mi je tesko da prodjem kroz ona vrata.

Opsuješ mu mater idiotsku u sebi.
I ideš dalje.

opsujes mu na glas, trazis sefa i napravis skandal.

bangyahead

Večna slava, pomen i hvala stradalima u Genocidu braći i sestrama.

Slava im!

natasa_tasic_10

Slava im.

I vo vjeki vjekova, amin!

mir im dusi.

to su nasi sestre i braca. mir dusi stradalima i svaka sreca prezivelima. p.s. hvala predatore sto si stavio. ja nisam smela. ovde mora samocenzura, da se ne lazemo.

predatortz

I bez naricanja Žena u crnom, Nataša, Sonja, Aida...
Bez osude, bez zahteva za pravdom od strane onih koji decenijama govore o nekim drugim zločinima.
...

Ko im jebe mater!
Govna.

I bez naricanja Žena u crnom,

Ovo nije istina.

Žene u Crnom - Oluja

maksa83

I bez naricanja Žena u crnom,

Ovo nije istina.

Žene u Crnom - Oluja

Onda se izvinjavam.

Onda se izvinjavam.

Nemoj da žuriš sa izvinjavanjem, nije sve baš tako sjajno - jedna od njih drži transparent na kome piše OLUJA - ZLOČINI SRPSKOG PATRIOTIZMA (drugi transparenti pominju i Hrvatsku), što je tako rečeno prilično ispižđujuće ali nije teza koju neko ne bi mogao posredno da pokuša da brani kada bi je malo rastegao. Ja se u to svakako neću upuštati pošto se sa tim tako izrečenim ne slažem.

predatortz

maksa83

I bez naricanja Žena u crnom,

Ovo nije istina.

Žene u Crnom - Oluja

Onda se izvinjavam.

Kome?

promoter

predatortz

maksa83

I bez naricanja Žena u crnom,

Ovo nije istina.

Žene u Crnom - Oluja

Onda se izvinjavam.

Kome?

Onima koje sam optužio da ovaj zločin ne pominju. Nisam bio u pravu. Sad možemo polemisati o načinu i motivima, eno Maksa iznese i zbog čega, ali moja početna tvrdnja nije bila tačna.

predatortz

promoter

predatortz

maksa83

I bez naricanja Žena u crnom,

Ovo nije istina.

Žene u Crnom - Oluja

Onda se izvinjavam.

Kome?

Onima koje sam optužio da ovaj zločin ne pominju. Nisam bio u pravu. Sad možemo polemisati o načinu i motivima, eno Maksa iznese i zbog čega, ali moja početna tvrdnja nije bila tačna.

Ma bre!

predatortz

Кажу, када је 1521. Сулејман Величанствени освојио Београд, онда су према договору о предаји тврђаве Угри који су бранили Горњи град били пуштени на слободу и отперјали су у правцу Панонске низије према својима, а Србе који су бранили Доњи град Турци су као робље спровели са све породицама према Малој Азији. И још кажу извори да је током читавог тог путовања према Нишу, па за Софију и даље у Малу Азију, пред тужну поворку мушкараца, жена и деце која под надзором турске пратње носи своје најнеопходније ствари и црквене реликвије, излазило локално становништво наричући, кукајући из свег гласа и износећи из својих кућа храну коју има да понуди тим Србима из ондашњег Београда којима су Турци наменили судбину робова.

Да ли је неко од вас овде присутних, а ко је живео у Београду те 1995. године, носио хлеб и воду овој тужној поворци са Предаторове слике којој нису дозволили да уђе у Београд него су их околним путевима спроводили даље у дубину Србије и на Косово и Метохију где их је само четири године касније чекало ово исто?

O svojim izbegličnim danima, dostojanstvena, nije htela za novine. Shvatila sam da je sve platila, čak i prinudni smeštaj, jer ona „nije odavde“ (a to znači da je od onih „prekodrinskih“ koje smo jednom strpali u stočne vagone, rat je bio, i mi smo ih zaključane tako, sa sve stokom, prosledili na srpsko Kosovo – da budu pojačanje) kao što nije htela da priča, ni za kakve novine ovog sveta, o danima pre nego je postala popisivač mrtvih – zapisničar koji se bavi mrtvim Kosovom. Ni o čemu, tvrda, osim o mrtvom Kosovu ta žena nije htela da priča sa svetom.

Na te „prekodrinske“ iz stočnih vagona, naićiću na nekom Trećem ili Četvrtom Kosovu, i oni neće umeti da pričaju razgovetno. I ti nerazgovetni, oni će mi ispričati „sve o Kosovu“, kao i mnogi drugi, čije je „sve o Kosovu“ takođe relevantno, u nekom selu kojega nema na kartama, koje je nestalo iz popisa živih i mrtvih, jednako uverljivo kao „sve o Kosovu“ onih što od njega žive, ili odande beže.

ЛИНК


Знам да је Кркар тим људима у овој поворци избеглица на тракторима и камионима или у аутомобилима на прилазима Београду носио хлеб и воду. И ја сам такође.

Да ли је то тада радио још неко од вас овде присутних?

shmoo

predatortz

Кажу, када је 1521. Сулејман Величанствени освојио Београд, онда су према договору о предаји тврђаве Угри који су бранили Горњи град били пуштени на слободу и отперјали су у правцу Панонске низије према својима, а Србе који су бранили Доњи град Турци су као робље спровели са све породицама према Малој Азији. И још кажу извори да је током читавог тог путовања према Нишу, па за Софију и даље у Малу Азију, пред тужну поворку мушкараца, жена и деце која под надзором турске пратње носи своје најнеопходније ствари и црквене реликвије, излазило локално становништво наричући, кукајући из свег гласа и износећи из својих кућа храну коју има да понуди тим Србима из ондашњег Београда којима су Турци наменили судбину робова.

Да ли је неко од вас овде присутних, а ко је живео у Београду те 1995. године, носио хлеб и воду овој тужној поворци са Предаторове слике којој нису дозволили да уђе у Београд него су их околним путевима спроводили даље у дубину Србије и на Косово и Метохију где их је само четири године касније чекало ово исто?

O svojim izbegličnim danima, dostojanstvena, nije htela za novine. Shvatila sam da je sve platila, čak i prinudni smeštaj, jer ona „nije odavde“ (a to znači da je od onih „prekodrinskih“ koje smo jednom strpali u stočne vagone, rat je bio, i mi smo ih zaključane tako, sa sve stokom, prosledili na srpsko Kosovo – da budu pojačanje) kao što nije htela da priča, ni za kakve novine ovog sveta, o danima pre nego je postala popisivač mrtvih – zapisničar koji se bavi mrtvim Kosovom. Ni o čemu, tvrda, osim o mrtvom Kosovu ta žena nije htela da priča sa svetom.

Na te „prekodrinske“ iz stočnih vagona, naićiću na nekom Trećem ili Četvrtom Kosovu, i oni neće umeti da pričaju razgovetno. I ti nerazgovetni, oni će mi ispričati „sve o Kosovu“, kao i mnogi drugi, čije je „sve o Kosovu“ takođe relevantno, u nekom selu kojega nema na kartama, koje je nestalo iz popisa živih i mrtvih, jednako uverljivo kao „sve o Kosovu“ onih što od njega žive, ili odande beže.

ЛИНК


Знам да је Кркар тим људима у овој поворци избеглица на тракторима и камионима или у аутомобилима на прилазима Београду носио хлеб и воду. И ја сам такође.

Да ли је то тада радио још неко од вас овде присутних?

Uh!

Onima koje sam optužio da ovaj zločin ne pominju. Nisam bio u pravu.

Ne razumijem šta je sa ženama u crnom, nisam ni znala da imaju dizjaniranu stranicu, poslednje je Srebrenica što su obilježile i neka su obilježile,


ja bih sva naša obilježavanja zabranila, zabranjeno spominjanje Jasenovca u svakodnevnom govoru (za posjetu Jasenovcu moraš napraviti termin i naći ključara da otključa), obilježavanje Oluje, Bljeska, posebno zabraniti da ova ekipa u RS pravi performanse sa traktorima i ponjavam na mostu, neka se ljudi prisjete u krugu svojih porodica ako žele, sa njima je sjećanje svaki dan decenijama, nije to kao odeš na korekciju laserom, i stare ožiljke je teže sakriti, samo na svježe je laser efikasan,

zabraniti i spominjane svih neosuđenih zločina, jesmo li toliko retardirani, nemamo dostojanstva da to riješimo, osudimo njihove zločince, ne smije se ni spominjati..


Šta tebi znači jel neko raširio pano u nekom gradu? To su virtuelni trikovi, bili smo mi sa školom u Jasenovcu zato ne zaboravljamo genocid u Srebrenici? Raširili smo pano za vaših pola miliona raseljenih ali ne bi oni vas raselili da ste bili dobri kao mi? i itd..

Raširili smo pano zato Kandićka može da išamara nekog čiču Srbina u Beogradu?

tessa1

Onima koje sam optužio da ovaj zločin ne pominju. Nisam bio u pravu.

Ne razumijem šta je sa ženama u crnom, nisam ni znala da imaju dizjaniranu stranicu, poslednje je Srebrenica što su obilježile i neka su obilježile,


ja bih sva naša obilježavanja zabranila, zabranjeno spominjanje Jasenovca u svakodnevnom govoru (za posjetu Jasenovcu moraš napraviti termin i naći ključara da otključa), obilježavanje Oluje, Bljeska, posebno zabraniti da ova ekipa u RS pravi performanse sa traktorima i ponjavam na mostu, neka se ljudi prisjete u krugu svojih porodica ako žele, sa njima je sjećanje svaki dan decenijama, nije to kao odeš na korekciju laserom, i stare ožiljke je teže sakriti, samo na svježe je laser efikasan,

zabraniti i spominjane svih neosuđenih zločina, jesmo li toliko retardirani, nemamo dostojanstva da to riješimo, osudimo njihove zločince, ne smije se ni spominjati..


Šta tebi znači jel neko raširio pano u nekom gradu? To su virtuelni trikovi, bili smo mi sa školom u Jasenovcu zato ne zaboravljamo genocid u Srebrenici? Raširili smo pano za vaših pola miliona raseljenih ali ne bi oni vas raselili da ste bili dobri kao mi? i itd..

Zašto baš tako?
Zašto ne javno obeležavati stradanje našeg naroda?
Ne samo rukovodstva, nego skupom makar milion ljudi.
Nije valjda da bi trebalo ustašama da se ulagujemo?!

Zašto baš tako?
Zašto ne javno obeležavati stradanje našeg naroda?
Ne samo rukovodstva, nego skupom makar milion ljudi.
Nije valjda da bi trebalo ustašama da se ulagujemo?!

Kako si ti to lijepo razumio. :)

Zaboravim te pitati odakle si iz Srbije ako nije tajna, možeš reći samo geografski kao npr Gvozden što je iz Šumadije? :)


Obilježavanja vidiš da koriste danas kao izgovor za nešto drugo, zatim, vjerujem, sigurna sam da Žene u crnom više energije potroše, i sebe ulože, u potragu za nestalim psom u kvartu nego što veze imaju sa nestalim i poginulim Srbima za koje još niko nije odgovarao, sektašice bre imaju suženje svijesti, neozbiljno mi je pisati o njima,

održavaju demokratski privid da je sve u redu, evo kako smo civilizovani a nije, pijačarsko potkusuravanje, etničko čišćenje Hrvatske svijet nije kaznio ni crkveno pedagoški ono da očitaju par Zdravo Marija, ajde da se ne pravimo blesavi,

i evo primjer Dodika, neka bude on narod (štaš, ne znam kako smo došli do ove tačke mi u RS sa onoliko pametnog naroda a ja znam da ih ima, umal napišem da nas ima, u 2023. nemamo jake diplomatske odnose sa najmanje tri u ovom trenutku iz različitih razloga bitne za nas zemlje, hajde 4, Amerikanci, Njemci, Izrael, i Rusi, kao Kina i Indija, kupi gas od Rusa pa prodaje Evropi, tako i mi imamo sa svima od njih različite interese i oni od nas) prije neki dan je išao na Hvar u posjetu Milanoviću, ali danas obilježavamo nepravdu, dosadilo mi je toliko nepravde nad nama,

ljudi raseljenim ratom, iz jedne sredine odeš u potpuno drugo, drugo govorno područje, ostaviš sve iza sebe su slomljenog srca, mi ovde čitamo kako ljudi ne mogu da se oproste od rokenrol mladosti i što im Kino zatvorili, i svake godine gledamo sličice traktora, ej, nije to premjestio sam prikolicu šljunka sa tačke A na B,

njihova sjećanja i sudbine nisu prikolica šljunka koju istovarim svaki Avgust i čekam sledeći da opet natovarim, nešto se desilo u čovjeku, u novi život je ukoračio noseći miris smrti i gareži u nosu, prvo je morao navići da živi između ta dva života, jedan ostavljen u prošlosti i drugi stvoren u sadašnjosti, to su ljudi koji imaju unuke, spomenula sam našeg Slavonca, kaže da je sa nama kada pogleda iza sebe imao lijep život, sinovi mu se poženili među nama, stekli kumove, familiju, razumiješ, šta tom čovjeku znači danas ono što prave sa ćilimima povješanim po mostovima,

nedavno su završili zgradu za neke ljude koji nisu imali smještaj, bila je skoro u novinama žena učiteljica u Srbiji što živi u školi? I obilježavanje stradanja srpskog naroda je kada mu obezbjediš krov nad glavom da nakon 30 god ljudi još ne žive u neljudskim uslovima, i ne samo oni koji su došli ratom, vi u Srbiji nekad mi se čini imate sirotinje da kod nas toga nema, razumiješ, nedostaje svima taj jedan stepenik dostojanstva a ne da li neko danas razvlači pano i prikazuje nas kao nezaklan i neprosvjećen narod kojeg su potjerali superiorni i urbaniji neprijatelji..

Raširili smo pano zato Kandićka može da išamara nekog čiču Srbina u Beogradu?

Izvinjavam se, provjerih kao da mi nešto reče, znala sam da je sa Kosova ali i ne šta se desilo, sad je još gore, i šamaranje u neznanju ko je taj čovjek doživjela sam lično, pišem čiča ali ne pišem šta tačno mislim..

Kuražno, nema šta.

Onima koje sam optužio da ovaj zločin ne pominju. Nisam bio u pravu. Sad možemo polemisati o načinu i motivima, eno Maksa iznese i zbog čega, ali moja početna tvrdnja nije bila tačna.

Прва ствар која ми је упала у очи је да натписи на транспарентима нису на писму прогнаних, већ на писму њихових наци прогонитеља. Паметном доста.

Да ли је то тада радио још неко од вас овде присутних?

Нисам тада била у Србији.

Моја мајка је отворила викендицу у коју се сместило неколико породица, укупно четрнаесторо људи (нама непознатих, не рођака, пријатеља или пријатеља од пријатеља).

principessa_etrusca

Да ли је то тада радио још неко од вас овде присутних?

Нисам тада била у Србији.

shmoo

Да ли је неко од вас овде присутних, а ко је живео у Београду те 1995. године, носио хлеб и воду овој тужној поворци са Предаторове слике којој нису дозволили да уђе у Београд

Моја мајка је отворила викендицу у коју се сместило неколико породица, укупно четрнаесторо људи (нама непознатих, не рођака, пријатеља или пријатеља од пријатеља).

principessa_etrusca

Да ли је то тада радио још неко од вас овде присутних?

Нисам тада била у Србији.

Моја мајка је отворила викендицу у коју се сместило неколико породица, укупно четрнаесторо људи (нама непознатих, не рођака, пријатеља или пријатеља од пријатеља).

Ljudino!

Прва ствар која ми је упала у очи је да натписи на транспарентима нису на писму прогнаних, већ на писму њихових наци прогонитеља. Паметном доста.

Velika je verovatnoća da je pismo prognanih zapravo bilo baš to pismo na kom su transparenti.

Прва ствар која ми је упала у очи је да натписи на транспарентима нису на писму прогнаних, већ на писму њихових наци прогонитеља. Паметном доста.

Ma dobro, to su riječi iz Alan Forda,

snježilo, udrugice, stožeri, prognani.

Meni se juče nije otvaralo, sad tek vidim na šta ste mislili, šik gospođa sa cvikama je sva što bi rekla Angie fullpojnt, 

Oluja-sami ste krivi je kao blogerske lepršavo nenasilne fraze za poginulu mladu vojsku u Dobrovoljačkoj,

Bilo bi sve preljepo da ste sedeli kod kuće i slušali EKV.

(no dobro, za ovaj izlazak na ulicu ja se nadam da su dobile neke pare, otišle kući i napravile barem dobar ručak, stvarno ovo kažem bez ikakve zle namjere, volim vjerovati u smisao i nagradu nego da su neke žene obukle crno i izašle na ulicu za dž i jer su npr debili)






I na iXtu tradicionalno borci za ljudska prava obilježavaju Oluju (Colin bi bio ponosan), ponudi mi algoritam Batin iXt ispod iXta seke Kandić, tu je i naš borac za ljudska prava i filozof Bursać.







U RS Mile organizovao partijsko-crkveni zbor i spomenuo Ameriku (sa kojom ima nekih privatnih problema).





Dok se Mile obraća narodu, ključni čovjek Oluje daje intervju Večernjaku i kaže, "Volim tu našu pobjedu i ponosan sam na nju", i dalje, na sastanku sa Gotovinom smo donijeli odluku o odlobađanju Knina i okolice, citiram u nastavku interesantno "Imali smo zapovjedništvo na prostoru BiH, gdje smo bili na temelju sporazuma Tuđman-Izetbegović, dakle potpuno legalno da ne bi neko pogrešno shvatio", završen citati, i ja se nasmija jutros oko 5 :)), kaže nam čovjek da je hrvatska vojska u BiH bila potpuno legalna jer su Tuđman i Alija bili dobri drugari, a mi smo ti koji pogrešno shvatamo da su hrvatski vojnici bili u BiH na svoju ruku?, i sjetih se zašto nemam mrvu živaca gledati Mileta i njihove jadikovke u 2023.

Ljudino!

Da me pogrešno ne shvatiš, poznajem čak 4 slučaja gdje su napravili štetu ljudima koji su im otvorili kuće da to pas s maslom ne bi pojeo. Ali to nije poenta, zar ne? :)

tessa1

Ljudino!

Da me pogrešno ne shvatiš, poznajem čak 4 slučaja gdje su napravili štetu ljudima koji su im otvorili kuće da to pas s maslom ne bi pojeo. Ali to nije poenta, zar ne? :)

Ne znam ja šta je tebi poenta.
Niti smatram vrhunac 'bosansko-hercegovačke umjetnosti' i dosade da dekodiram šta ti misliš.
Naporan je to posao, verujem da i ti ponekada imaš problem da dešifruješ.

tessa1

Ljudino!

Da me pogrešno ne shvatiš, poznajem čak 4 slučaja gdje su napravili štetu ljudima koji su im otvorili kuće da to pas s maslom ne bi pojeo. Ali to nije poenta, zar ne? :)

Да ли хоћеш да кажеш да не треба никоме помоћи јер су неки направили штету?

Ne znam ja šta je tebi poenta.
Niti smatram vrhunac 'bosansko-hercegovačke umjetnosti' i dosade da dekodiram šta ti misliš.
Naporan je to posao, verujem da i ti ponekada imaš problem da dešifruješ.

Poenta je da su neki Srbi iz Oluje, Bljeska i Sarajeva otišli u Ameriku a neki političari iz RS u 2023. ne mogu.

Jedna od poenti, druga je da se sjećanja o flašicama vode iz kolone prije 30 god ne razlikuju od priče o 200.000 hrvatskih vojnika i nepravdi prema srpskoj nejači (koja i dalje može u Ameriku za razliku od Mileta), niti su ti ljudi krenuli iz Hrvatske tek tako (ok, za Bursaća i ekipu odgovor je u cvijeću, a mi ćemo se praviti svaki put kad vidimo sliku ovih tenkova da ne znamo kako je ZG i SA dočekao fašiste sa cvijećem, pa niko nije ta dva grada očistio od starosjedioca ili posipao se pepelom po glavi kao što to naši domaći sadisti vole)

Poenta je da su neki ljudi otvorili svoje kuće, u njima napravljena šteta i oni i dalje ostali dobri ljudi. Poenta je da su neki ljudi naplaćivali koloni vodu, i iz te kolone stasali neki dobri ljudi.

Poenta je da smo nakon 30 god podijeljeni kao nikada, i biće samo gore, dok se i nakon 30 god idealizuje priča o etničkom čišćenju Hrvatske, pravi mit o stradanju kao našoj sudbini, prave budale od nas na svakom koraku,

tj ne smijem ni razmisliti kako izgleda ta priča iz tvog ugla, i ono najgore, narod tj priča za javnost je ostala na nivou ko je dijeli vodu ko ne, (pa prije neki dan je patrijarh rekao da mu je Hrvatska druga otadžbina?), i hrvatsku vojsku je naoružala Amerika, pričaju milioneri kojima je zabranjen ulaz u Ameriku ali idu na odmor na Brione?

I ovo nema veze sa Principessom, poznajem porodicu koja je dala kuću i imanje unutra se uselilo nekoliko porodica, nisu plaćali struju godinama i odnijeli sve što je bilo od neke vrijednosti i sve od njihovog poginulog u ratu sina koji je bio pasioniran u mnogim sportovima, aktivnostima i itd.. I ti ljudi su i dalje dobri, a ovi su se možda vratili kući, da li me razumiješ? Rat nije idealizovana priča u jednom pravcu o koju se okoristi pop za jednu besjedu.. Poenta je šta se desilo sa nama za 30 god, ko smo postali?



p.s. pošto reče da si fan Nadrealista a ja ih ne volim, nije strašno što ne razumiješ moju umjetnost, ne mora čovjek sve razumjeti..

tessa1

Ne znam ja šta je tebi poenta.
Niti smatram vrhunac 'bosansko-hercegovačke umjetnosti' i dosade da dekodiram šta ti misliš.
Naporan je to posao, verujem da i ti ponekada imaš problem da dešifruješ.

Poenta je da su neki Srbi iz Oluje, Bljeska i Sarajeva otišli u Ameriku a neki političari iz RS u 2023. ne mogu.

Jedna od poenti, druga je da se sjećanja o flašicama vode iz kolone prije 30 god ne razlikuju od priče o 200.000 hrvatskih vojnika i nepravdi prema srpskoj nejači (koja i dalje može u Ameriku za razliku od Mileta), niti su ti ljudi krenuli iz Hrvatske tek tako (ok, za Bursaća i ekipu odgovor je u cvijeću, a mi ćemo se praviti svaki put kad vidimo sliku ovih tenkova da ne znamo kako je ZG i SA dočekao fašiste sa cvijećem, pa niko nije ta dva grada očistio od starosjedioca ili posipao se pepelom po glavi kao što to naši domaći sadisti vole)

Poenta je da su neki ljudi otvorili svoje kuće, u njima napravljena šteta i oni i dalje ostali dobri ljudi. Poenta je da su neki ljudi naplaćivali koloni vodu, i iz te kolone stasali neki dobri ljudi.

Poenta je da smo nakon 30 god podijeljeni kao nikada, i biće samo gore, dok se i nakon 30 god idealizuje priča o etničkom čišćenju Hrvatske, pravi mit o stradanju kao našoj sudbini, prave budale od nas na svakom koraku,

tj ne smijem ni razmisliti kako izgleda ta priča iz tvog ugla, i ono najgore, narod tj priča za javnost je ostala na tom nivou ko je dijeli vodu ko ne, (pa prije neki dan je patrijarh rekao da mu je Hrvatska druga otadžbina?), i hrvatsku vojsku je naoružala Amerika, pričaju milioneri kojima je zabranjen ulaz u Ameriku ali idu na odmor na Brione?

I ovo nema veze sa Principessom, poznajem porodicu koja je dala kuću i imanje unutra se uselilo nekoliko porodica, nisu plaćali struju godinama i odnijeli sve što je bilo od neke vrijednosti i sve od njihovog poginulog u ratu sina koji je bio pasioniran u mnogim sportovima, aktivnostima i itd.. I ti ljudi su i dalje dobri, a ovi su se možda vratili kući, da li me razumiješ? Rat nije idealizovana priča u jednom pravcu o koju se okoristi pop za jednu besjedu.. Poenta je šta se desilo sa nama za 30 god, ko smo postali?



p.s. pošto reče da si fan Nadrealista a ja ih ne volim, nije strašno što ne razumiješ moju umjetnost, ne mora čovjek sve razumjeti..

Ma.
Lako je za mene.
Nemaš ti nikakvih problema ako te ja ne razumem.
Možda nemaš problem niti ako sama sebe, ponekada, ne razumeš.
Ovo sve ostalo što si navela je baš tako kako si navela.
Ali - sve smo to mi.
I ja sam, na neki način, srećan što smo baš takvi - šaroliki i raznoliki.
Zamisli kakav bi mi bili narod da smo unisoni i jednoumni kao naši neprijatelji?
Pa meni bi se takav moj narod zgadio očas.
Zamisli da svi mislimo isto?!
Strašno.
I zbog toga, i ne samo zbog toga, nije lako biti Srbin!

Još nešto - lideri velikih nacija dobro znaju ko su Srbi.
Ne misliš, valjda, da Klinton nije znao ko su Srbi?
Pa zbog toga nas je i odabrao da im budemo vežbalište i poligon za ratne igre.
Da je odabrao da stane na stranu Srba, sukobi u bivšoj državi bi trajali dva dana.
Znao je on da su Srbi kuražni i da mogu dugo da izdrže.
A mi Srbi bi sada, za promenu, mogli više da gledamo svoje.

Ne misliš, valjda, da Klinton nije znao ko su Srbi?

Овај Бил Клинтон?

Да ли је то тада радио још неко од вас овде присутних?

ja sam tad imao 24 godine, i igrom slucaja proveo 4 dana na zeleznickoj stanici u Bijeljini. pre toga u Banjoj Luci. Na zeleznickoj je bilo ono poslednje sto je stiglo - vozom, ne pitaj kako (ko ne zna, pruga se tu zavrsava, nema dalje, i ti sto su dosli tu su natrpani u neke vagone u brckom i dovezeni tu i ostavljeni).

elem, pod rotacijom se odjednom pojavljuje klinika 'kurave' iza njih par nekakvih televizija, mislim i studio b. doneli par paketa, naravno izjave itd... pakuju se oni, ja se usudim dodjem do onog bradatog i kazem mu da je tu trudnica, osmi mesec, jel bi mogla do beograda sa njima. samo me pogledao kiselo i rekao 'bezi klinac'.

elem, ona je nekako zavrsila (valjda) u bijeljinskoj bolnici, a ja zauvek formirao svoje misljenje o korisnicima tudjih nesreca.

dragosevacsutra

ne pitaj kako

elem, ona je nekako zavrsila (valjda) u bijeljinskoj bolnici, a ja zauvek formirao svoje misljenje o korisnicima tudjih nesreca.

Две приче...

Перо из Петриње са којим сам проводио моја дежурства за време бомбардовања 1999. године причао ми како су на почетку Бљеска они из Петриње потиснули Хрвате и ушли у Сисак...

А онда им је јављено да су им Хрвати зашли са леве и десне стране и да ће их опколити што је била лаж пласирана вероватно из Београда и каже Перо да је тада настао хаос. Више није било никакве организације, бежао свако како је знао и умео. Он се са женом и дететом нашао тек три месеца касније у Бијељини. Сада живе у Барајеву.

И када сам ја хтео моју жену да експедујем за време бомбардовања 1999. у село, а она се противила, Перо ми рекао:"Немој да је тераш. Ако она осећа да треба да буде овде у Београду са тобом, послушај је..."

И ја сам онда захваљујући Перином савету и послушао жену.

Човек је прошао кроз то кроз шта је прошао и зна шта прича.

Иначе занимљиво, причао ми он, они су били толико опуштени да нису ни приметили да су Хрвати кренули из Сиска на Петрињу, него на њихову срећу био тамо у гостима код рођака за време свог распуста неки питомац Војне академије из Београда и он је приметио да Хрвати крећу у напад па их је све дигао на узбуну возећи се бициклом од пункта до пункта иначе би их Хрвати ухватили тако удремане јер, како рече Перо, нису ни очекивали напад.

И опет су потиснули Хрвате и ушли у Сисак. И да није било фукаре из Београда, не би се то завршило како се завршило.

Али ето, та прича коју ми је он испричао како три месеца није знао где су му жена и дете... То ми је била прва асоцијација на овај твој целокупан коментар.

А друга прича је о корисницима туђе несреће...

Брачни пар на Косову и Метохији пре бомбардовања није никако добијао дете. Под притиском средине они се разведу. Али волели се људи, јебига, наставили да се виђају потајно да фамилија не зна и она роди у јануару 1999. године девојчицу.

Почне у марту 1999. бомбардовање, он у резервном саставу милиције, и данас се води као један од несталих на Косову и Метохији. Она остаде сама са бебом од неколико месеци.

Када су се наши повукли са КиМ, њу је са бебом у свој подрум сакрио један комшија, Турчин. И 6 месеци је чувао од Шиптара, доносио све што треба, а онда је отишао до италијанског КФОР-а и њих молио за помоћ. Италијани ту нашу жену са бебом спроведу до аутобуске станице,

а ту јој један наш аутопревозник из Ваљева узме последњих 500 марака (тада су биле још увек марке) из џепа да би је превезао до Београда.

У Београду је та ваљевска џукела и фукара избаци из буса на аутобуској станици.

Она избезумљена. Никада у Београду није била. Нема ни пребијене паре у џепу. Зна да има неку даљу родбину у једном предграђу Београда али нити зна како да оде тамо нити како да их тражи. Примети је доле на аутобуској станици један таксиста. Пита је о чему се ради. Она му исприча, он је стави у свој ауто и одвезе у то београдско предграђе и заређају од куће до куће док нису нашли ту њену даљу фамилију да је сместе са бебом.

Седам година касније на мерењу интелигенције при упису у први разред основне школе та беба којој је живот тако започео имала је највиши IQ икада измерен у мојој школи.

Данас, ових дана, завршава факултет.

Bila je nedelja, ljeto u BL, podne, vrućina kao u Mostaru, Aleja sjenovita od drveća, nigdje nikoga, zatvorena za saobraćaj, ni na ulicama nema nikoga samo kamen Pozorišta isijava, u daljini tamo od Mrkonjića čuju se haubice,

i ispred mene ugledam tj prema meni idu ljudi, pješke, stotine, hiljadu ljudi, tiho idu, tišina, ne pričaju, ne žumore, ne plače niko, ništa, jedna žena je bila u spavaćici i bosa, nadrealna tišina i scena koju kao da sam viđala u nekim drugim životima, što bi rekao Tesla mi ne umiremo, pretvorimo se u svjetlost i vraćamo u neku od prethodnih energija, i to što sam se ja baš tu tako zatekla sama na sred ulice i oni idu prema meni bilo je kao kad si svjestan da se nešto dešava sa razlogom ali da ćeš to tek poslije shvatiti, prilaze, i pita me jedna žena gdje je Crveni Krst.

ja sam tada bila u cg. necu da gresim dusu, ali ja se secam samo par ispaljenih rafala. nikakvih drugih informacija. ni preko medija, ni preko ljudi. mozda imam rupu u secanju.

ja sam tada bila u cg. necu da gresim dusu, ali ja se secam samo par ispaljenih rafala. nikakvih drugih informacija. ni preko medija, ni preko ljudi. mozda imam rupu u secanju

Reče da ti je otac iz CG, jesi li sad u BG? :)


Da, i ja ovo što se sjećam je malo u odnosu na intenzitet života, pamtim 15% a 85% sam potisnula.

ne, otac mi je rodjeni beogradjanin, kao i baka. zato dobijem popizditis od nekih stavova kao, pod navodnicima kao, beogradjana i beogradjanki.

ne, otac mi je rodjeni beogradjanin, kao i baka. zato dobijem popizditis od nekih stavova kao, pod navodnicima kao, beogradjana i beogradjanki.

Znači tako, samo moja baka nije šik? :))


Evo maloprije čitam:

"Forever caught in their immediate impressions, these snooty elites could never penetrate the deeper social relations that bind individuals as the characters and plots of a nineteenth-century novel could."


Izvini, kao da si pričala neku dogovdovštinu iz CG, putovala si autom i rekla nekom čovjeku da je tu gdje prolazite nešto za tebe važno ali ne znaš tačno, i zamislila sam kako gledaš na krš kroz prozor, krš prirode kamenite,

zapamtila sam i ono sa japanskim TV, ok, to nisam baš ni dobro razumjela, ali je bilo smiješno. :)

hehe imam ja i drugu baku. bosanku. i ona je bas sik. odgojila desetoro dece sama jer su dedu zaklale ustase.

shmoo

dragosevacsutra

ne pitaj kako

elem, ona je nekako zavrsila (valjda) u bijeljinskoj bolnici, a ja zauvek formirao svoje misljenje o korisnicima tudjih nesreca.

Две приче...

Перо из Петриње са којим сам проводио моја дежурства за време бомбардовања 1999. године причао ми како су на почетку Бљеска они из Петриње потиснули Хрвате и ушли у Сисак...

А онда им је јављено да су им Хрвати зашли са леве и десне стране и да ће их опколити што је била лаж пласирана вероватно из Београда и каже Перо да је тада настао хаос. Више није било никакве организације, бежао свако како је знао и умео. Он се са женом и дететом нашао тек три месеца касније у Бијељини. Сада живе у Барајеву.

И када сам ја хтео моју жену да експедујем за време бомбардовања 1999. у село, а она се противила, Перо ми рекао:"Немој да је тераш. Ако она осећа да треба да буде овде у Београду са тобом, послушај је..."

И ја сам онда захваљујући Перином савету и послушао жену.

Човек је прошао кроз то кроз шта је прошао и зна шта прича.

Иначе занимљиво, причао ми он, они су били толико опуштени да нису ни приметили да су Хрвати кренули из Сиска на Петрињу, него на њихову срећу био тамо у гостима код рођака за време свог распуста неки питомац Војне академије из Београда и он је приметио да Хрвати крећу у напад па их је све дигао на узбуну возећи се бициклом од пункта до пункта иначе би их Хрвати ухватили тако удремане јер, како рече Перо, нису ни очекивали напад.

И опет су потиснули Хрвате и ушли у Сисак. И да није било фукаре из Београда, не би се то завршило како се завршило.

Али ето, та прича коју ми је он испричао како три месеца није знао где су му жена и дете... То ми је била прва асоцијација на овај твој целокупан коментар.

А друга прича је о корисницима туђе несреће...

Брачни пар на Косову и Метохији пре бомбардовања није никако добијао дете. Под притиском средине они се разведу. Али волели се људи, јебига, наставили да се виђају потајно да фамилија не зна и она роди у јануару 1999. године девојчицу.

Почне у марту 1999. бомбардовање, он у резервном саставу милиције, и данас се води као један од несталих на Косову и Метохији. Она остаде сама са бебом од неколико месеци.

Када су се наши повукли са КиМ, њу је са бебом у свој подрум сакрио један комшија, Турчин. И 6 месеци је чувао од Шиптара, доносио све што треба, а онда је отишао до италијанског КФОР-а и њих молио за помоћ. Италијани ту нашу жену са бебом спроведу до аутобуске станице,

а ту јој један наш аутопревозник из Ваљева узме последњих 500 марака (тада су биле још увек марке) из џепа да би је превезао до Београда.

У Београду је та ваљевска џукела и фукара избаци из буса на аутобуској станици.

Она избезумљена. Никада у Београду није била. Нема ни пребијене паре у џепу. Зна да има неку даљу родбину у једном предграђу Београда али нити зна како да оде тамо нити како да их тражи. Примети је доле на аутобуској станици један таксиста. Пита је о чему се ради. Она му исприча, он је стави у свој ауто и одвезе у то београдско предграђе и заређају од куће до куће док нису нашли ту њену даљу фамилију да је сместе са бебом.

Седам година касније на мерењу интелигенције при упису у први разред основне школе та беба којој је живот тако започео имала је највиши IQ икада измерен у мојој школи.

Данас, ових дана, завршава факултет.

Uh!

hehe imam ja i drugu baku. bosanku.

Ma zezaš. :))

ne zezam.

Данас, ових дана, завршава факултет.

za obe price.

mi ne umiremo, pretvorimo se u svjetlost i vraćamo u neku od prethodnih energija,

ne zezam.

Nisam pomislila da imaš neku vezu sa BiH, ma ne, posebno ovde među ovim previše sadistima gdje ljudi koji i imaju nekog porijekla kriju da ne bi radi babine sumnjive ruralne prošlosti prolazili kao kroz iglene uši, lakše se praviti da te donijela roda. :)


I znaš šta je dobro, još dok sam mislila da si neka BG-CG kombinacija izrazila sam svoje simpatije, ne može mi niko pripisati npr nepotizam. :)

Dragoševac, čovječe. :)

tessa1

ne zezam.

Nisam pomislila da imaš neku vezu sa BiH, ma ne, posebno ovde među ovim previše sadistima gdje ljudi koji i imaju nekog porijekla kriju da ne bi radi babine sumnjive ruralne prošlosti prolazili kao kroz iglene uši, lakše se praviti da te donijela roda. :)


I znaš šta je dobro, još dok sam mislila da si neka BG-CG kombinacija izrazila sam svoje simpatije, ne može mi niko pripisati npr nepotizam. :)

Ma!
Šta te briga šta misle budaletine?!

Nisam pomislila da imaš neku vezu sa BiH

Meni je deda po majci iz Zvornika (velikog, sa zapadne strane Drine).
Umro davno, 1948. Ima rodbine tamo, brat mu je bio živ do pre neku godinu, umro sa 90+ (taj je proveo WW2 u Nemačkoj u zarobljeništvu). Taj dedin brat (da kažemo deda-stric) ima sina i čerku, oboje bili u mešovitom braku (sin oženjen muslimankom, ćerka udata za muslimana). Kad je krenulo sranje 90-tih, tog ćerkinog muža (imao neke mesare, bio bogat, imao neki "dvorac" u malom Zvorniku na jezeru) i njegova dva brata uhapse i odvedu ih u Šabac mislim. Tamo ih neko u nekom trenutku izvede iz zatvora i pobije. U onaj "dvorac" na jezeru se useli neki štab za ne znam šta, nikad im to nisu vratili. Deda-stričeva ćerka sa sinom pobegne u Nemačku. Od deda-stričevog sina, jedno dete živi u Sarajevu, drugo u Beogradu.

Bane, moje budno i stanje sna od juče bih uporedila sa čovjekom koji na laptopu nešto piše, ustane, ode tamo negdje i onesvijesti se.

I još kad tipkam sa Zojom koja ima izvjesnih tehničkih problema, treperi kratko pa nestane, računam da se ona neće vratiti najmanje za dva dana. :)

Meni je deda po majci iz Zvornika (velikog, sa zapadne strane Drine).
Umro davno, 1948. Ima rodbine tamo, brat mu je bio živ do pre neku godinu, umro sa 90+ (taj je proveo WW2 u Nemačkoj u zarobljeništvu). Taj dedin brat (da kažemo deda-stric) ima sina i čerku, oboje bili u mešovitom braku (sin oženjen muslimankom, ćerka udata za muslimana). Kad je krenulo sranje 90-tih, tog ćerkinog muža (imao neke mesare, bio bogat, imao neki "dvorac" u malom Zvorniku na jezeru) i njegova dva brata uhapse i odvedu ih u Šabac mislim. Tamo ih neko u nekom trenutku izvede iz zatvora i pobije. U onaj "dvorac" na jezeru se useli neki štab za ne znam šta, nikad im to nisu vratili. Deda-stričeva ćerka sa sinom pobegne u Nemačku. Od deda-stričevog sina, jedno dete živi u Sarajevu, drugo u Beogradu.

Na sreću sam i o tebi rekla ponešto dobro prije ovih porodičnih detalja. Dobar komentar. :)

i kod mene je u familiji dosta mesovitih brakova, raznih kombinacija. zive sirom sveta.

da ostane zabelezeno. izjava predsednika milanovica: niko nije proteran. kad smo mi dosli, nikoga nije bilo. znaci, nikoga nismo proterali.

da ostane zabelezeno. izjava predsednika milanovica: niko nije proteran. kad smo mi dosli, nikoga nije bilo. znaci, nikoga nismo proterali.

Zoja, ne treba tome pridavati pažnju, stvarnost je drugačija.

Preveliku sam cjenu platio da bi bio patetičan, al upravo to trpljenje če nadživet sve Staše, Nataše i ostali ološ ostao iz brozovog vremena

Nema stvorova na planeti, tvrdim. Radikalizovali bi i kamen da se okrene na srpsku stranu.

Evo primjer prognani, prognani kažu i na bosanskom, bosanski je 80% hrvatski i 30% turcizmi, znači da Srbi iz Sarajeva govore da su prognani? Ne? Prateći logiku stvorova,

ne kažu za sebe da su prognani jer su loši Bosanci, samo dobri Bosanci pričaju bosanski.

I itd


Nego, te tvoje kutije knjiga imaju priču koja bi držala pažnju. I Magnuse, ne daj se. :)

Nego, te tvoje kutije knjiga imaju priču koja bi držala pažnju. I Magnuse, ne daj se. :)

eh znaš kako , bio je septembar , ja apsolent u Zg, predao temu za diplomski iz "Primjene i projektiranja postrojenja Energetske elektrnike" -Čukov Čoper kao NF pojačalo-regulator , dio knjiga u domu , najbolja garderoba ... za vikend kući u Bjelovar samo sa vešom. Dođe navečer čovjek , skloni se doći če po tebe za napad na kasarnu, gurat će vas napred .... i ja pokupim novaca što ima ukući, nešto veša u Mađarsku pa za Sankt Peterburg ... poslje (kad sjebah novce ) kod rođaka u Bgd , nastavio studirat na višoj u Nišu da se nešto završi i to sam baš otego. prve tri kutije knjiga mi je sestrična u Ljubljani uvalila Neletu Karajliču da u autobusu .. da ih doprati do bg ,,,poslje stizale svakako .. ironija zadnje kutije ostale u Sremskim karlovcima neko kad je opljačko stričevu kuću i to uzeo , vratio se kući 2003 bez i jedne knjige

eh znaš kako , bio je septembar , ja apsolent u Zg, predao temu za diplomski iz "Primjene i projektiranja postrojenja Energetske elektrnike" -Čukov Čoper kao NF pojačalo-regulator , dio knjiga u domu , najbolja garderoba ... za vikend kući u Bjelovar samo sa vešom. Dođe navečer čovjek , skloni se doći če po tebe za napad na kasarnu, gurat će vas napred .... i ja pokupim novaca što ima ukući, nešto veša u Mađarsku pa za Sankt Peterburg ... poslje (kad sjebah novce ) kod rođaka u Bgd , nastavio studirat na višoj u Nišu da se nešto završi i to sam baš otego. prve tri kutije knjiga mi je sestrična u Ljubljani uvalila Neletu Karajliču da u autobusu .. da ih doprati do bg ,,,poslje stizale svakako .. ironija zadnje kutije ostale u Sremskim karlovcima neko kad je opljačko stričevu kuću i to uzeo , vratio se kući 2003 bez i jedne knjige

Znala sam. :))