21. ВЕК
Европска унија – цензорска суперсила
ПОЛИТИКА Четвртак, 27.07.2023. у 12:32 Станко Црнобрња
Марк Закерберг је већ најавио да ће запослити хиљаду нових цензора „неприкладних” садржаја на интернету
Дана 25. августа ове године успоставиће се до сада мало познато европско законодавство, које ће имати пресудно дејство на природу јавних комуникација на интернету. И то не само у Европи већ и широм света. Од тог дана све велике друштвене платформе мораће да поштују Закон о дигиталним услугама Европске уније (The European Union’s Digital Services Act, скраћено ДСА). Међу бројним одредбама налази се и она која све врло велике дигиталне (интернет) платформе (Very Large Online Platforms, скраћено ВЛОП) обавезује да експресно уклоне противзаконит садржај, говор мржње и тзв. дезинформације. У противном им прете казне у висини и до шест одсто од њихових светских прихода. А то, у случају ВЛОП организација, може да значи стотине милиона па и милијарди евра у казнама.
До сада је Европска комисија саставила листу од 19 ВЛОП организација, као и две претраживачке платформе на које ће нови закон одмах бити примењен. А то су Aлибаба Али-експрес, Амазон стор, Епл еп стор, Букинг, Фејсбук, Гугл плеј, Гугл мапс, Гугл шопинг, Инстаграм, Линкдин, Пинтерест, Снепчет, Тикток, Твитер, Википедија, Јутјуб и Заландо. Врло велики претраживачи на листи ЕУ комисије су Бинг и Гугл срч. Није тешко приметити да смо, мање-више сви на планети, обухваћени овим списком и да ће, од 25. августа, цензура „неприкладних” садржаја на интернету бити законом успостављена. Наравно, Марк Закерберг је већ најавио да ће запослити хиљаду нових цензора и да ће његово предузеће Мета у потпуности да се усклади с нормативима новог европског закона.
Ко одређује шта је дезинформација
Дакле, ради се о тежњи Европске комисије да чврсто регулише дезинформације пласиране путем интернета. Три посебно истакнуте категорије показују шта је од приоритетне важности да се регулише, односно цензурише. Те три категорије су: „медицинске дезинформације”, и то нарочито у контексту пандемије ковида 19. Затим, „друштвене или цивилне дезинформације”, посебно у вези с темама које се тичу легитимности изборних процеса, односно гласања на изборима. И, под три, „кризне дезинформације”, нарочито у контексту рата у Украјини. Рецимо, иако се Твитер, од кад га је купио Илон Маск, позиционира као једина преостала платформа где је слобода говора загарантована, многи корисници су, недавно, примили поруку следеће садржине: „Нисте квалификовани да се рекламирате путем Твитера јер је ваш налог означен као емитер ’органских дезинформација’.” Одмах се поставило питање због чега би приватна, комерцијална организација пожелела да одбије да неко код ње купује рекламни простор. Одговор је директан и једноставан: због тога што то захтева надолазећа ДСА која, овакву праксу, налаже у склопу „демонетизације дезинформација”.
Али се поставља и кључно питање: Ко је тај, у систему ЕУ, који ће конкретно да одреди шта је то што твори – дезинформацију? Логичан одговор је – то ће сигурно бити независни регулатор или судска инстанца која ће да ради у оквиру јасних процедура и параметара и са што мање сукоба интереса. Али – Не! Испоставља се да ће врховни и једини арбитар, по овим питањима, бити Европска комисија и то ће да ради не само у самој ЕУ већ и по другим јурисдикцијама, широм света. Ово ми се учинило врло неприродним и сасвим неприкладним за либералну демократију каквом се ЕУ представља. Одмах сам позвао свог доброг друга Џулијана, који живи у Амстердаму, и замолио га да ми мало боље објасни како је до овога дошло. Џулијан, врло узнемирен покушајима Брисела и „колективног Запада” да практично укину сточарство у Холандији, и не само у Холандији већ широм Европе и света, овако је одговорио: Европска комисија је посебно опасна, бирократским механизмима успостављена машинерија, гладна власти, препуна конфликата и корупције. То је институција која динамитом разара економску будућност Европе. И то кроз бесконачне санкције Русији које се, све до једне, враћају као бумеранг и туку европски стандард, уништавају европски начин живота. То је институција чија је челница, Урсула фон дер Лајен, у центру скандала и судског спора који је против ње покренуо, ни мање ни више, него Њујорк тајмс, а у вези са тајним СМС-овима које је дер Лајенова измењивала са челницима Фајзера, око куповине милијарду и осамсто милиона доза антиковид вакцине ове компаније! Дакле, један од највећих корупционашких скандала у 64 године постојања ЕУ. Вера Јаурова, потпредседница Европске комисије, за вредности и транспарентност изјавила је да нико у апарату Брисела није могао да уђе у траг дотичним СМС-овима, али је зато истакла да Европску унију, у 2024, очекују свеопшти избори и да је, с тим у вези, изузетно важно да се ДСА доследно спроводи. Поготово имајући у виду очекивани напад Русије кроз огромну количину предизборних дезинформација. Чак и организација Electronic Frontier Foundation, каже Џулијан, која у многоме подржава ДСА, упозорава да овим законом ЕК постаје и тужитељ и судија коме су дата непосредна права да открије све, па и анонимне гласове и уклони наводно незаконит садржај са интернета. Јер платформе ће бити законом обавезне да тако обележен садржај и укидају. Значи то је озбиљна претња, од стране Европске комисије, за саму суштину онога на чему, теоретски, почивају либералне демократије, па и сама ЕУ, а то је слобода говора и слобода размене мишљења. Дакле, Џулијан је био јасан, директан и љут.
Пошто се сличне тежње ка цензури интернета и свих мас-медија снажно исказују и у Америци, где тренутна власт врши огромне притиске на велике платформе да цензуришу, или бар цинкаре држави своје кориснике, присетио сам се чувеног Првог амандмана америчког Устава, који каже: „Свима је загарантовано право на слободу говора, окупљања и удруживања с другима. Ова права су темељ нашег (америчког) система демократске владавине.” Онда сам се присетио да је и Врховни суд Америке овако судио: „Слобода изражавања је матрикс, неизоставни услов за постојање скоро свих других облика слободе.” Међутим, у Америци све се то може променити нагоре ако се тамо донесе закон, познат као Restrict act, кога Мет Таиби назива списком жеља трансатлантских елита, где је главна и ултимативна жеља следећа: „Државни режими желе апсолутни, потпуни и комплетни приступ свим подацима који су у поседу интернет платформи.” Значи елите желе да уређују и дорађују садржаје у штампи, у медијима и на интернету, како би их уподобили зацртаној, генералној линији, која се одражава у горе поменуте три врсте борбе против дезинформација.
Џунгла и башта
Пратећи шта је ЕУ последњих година све радила на пољу регулације медија, интернета, слободе говора, борбе против дезинформација, заштите личних података, онемогућавања криптованих комуникација, долазим до закључка да, уз најновији ДСА закон, ЕУ постаје глобална регулаторна суперсила. ЕУ може да диктира како ће се које предузеће понашати на европском тржишту – другом по величини на свету. Као последица овакве позиције врло строга регулаторна ЕУ правила често постају усвојена и на другим светским тржиштима. А то је постало познато као Бриселски ефекат. Рецимо, General Data Regulation, из 2018. године, постао је светски стандард у регулацији личних података. Или недавна одлука Светске здравствене организације да ЕУ пасош за вакцине прихвати као светски стандард. Тако је и британски Дом лордова пред гласањем да усвоји закон по коме ће централни регулатор OFCOM имати налог да обавеже све пружаоце комуникацијских услуга путем чета, СМС-ова и других медија, да врше мониторинг и цензуру садржаја пре него што се садржај и објави.
И после свега овога указује се тамна и иронична ситуација. С једне стране, често оправдање за врло агресивна деловања тзв. колективног Запада према „остатку света”, који Ђузеп Борељ назива – џунгла, јесте да тим понашањем Запад сузбија клизање света ка аутократијама какве су Кина, Русија, Иран, које силовито економски захватају оно што је било под тапијом Запада. С друге стране, на домаћем терену, који Борел назива – башта, колективни Запад све брже клизи ка орвелијанском устројству свеопштег дигиталног надгледања, цензуре и тоталне контроле.
А ми, мали, у вртлогу центрипеталних сила о регулацији медија и интернета на начин који ће да буде од користи за цело становништво као да не знамо или, још горе, не желимо да урадимо – ништа. А то је не само иронично већ и веома штетно. Јер је управо нерегулисано дејство супротстављених медијских група и система довело до драматичног расцепа у нашем друштву. Јасно је да ми медијским и културним сукобима и ратовима, у којима је све допуштено, лажно се позивајући да се све то одвија хармонизовано са европским стандардима, заправо представљамо жариште у коме је повређивање, самоповређивање, малтретирање народа и изазивање сукоба прерасло у трајно, у великој мери анархично, стање. Одавно је прошло време у коме је на сав тај распад у медијима требало да се повуче ручна кочница. У виду озбиљне и корисне регулације. Али очигледно је – не постоји довољно трезвена и способна страна која ће кочницу на прави начин и да употреби.
*** *** ***
ВЕСТ: Европска унија као суперсила нова је геостратешка мисија француског председника Емануела Макрона. Иако идеја није нова, Макрон је по повратку из Кине поновио своју теорију о стратешкој аутономији која подразумева да Европа, коју би вероватно повела Француска, постане трећа суперсила. Како је рекао, Европа се суочава с великим ризиком због тога што је „ушла у кризе које нису наше, а то је спречава да изгради своју стратешку аутономију“. Макронова порука је и да Европа мора да смањи зависност од САД и да избегне да буде увучена у сукоб Кине и Америке око Тајвана.