Kako je Dzingis kan osvojio Tao vreme

/ 13.01.2023. u 19:30

Komentari: 67
Čitanost: 5762
/
Preporuke: 99
/

ЏИНГИС КАН И ТАО ВРЕМЕ

Најкраћа верзија приче:

Млади принц Тамерлан стекао је визију огромног азијског царства, својом харизмом и силом ујединио је многа племена, дао им име Монголи и на сабору добио звање Џингис (Свеопшти) кан. Уредио је војску по децималном систему, преузео алфабет Ујгура, донео Закон о држави, у освајањима побио око 30 милиона и створио огромно царство од северног Белог до јужног Жутог кинеског мора. Применом будистичке филозофије Таоа освојио је себи додатно време живота a царству два века трајања.

Мало дужа верзија приче:

То питање је поставио још Џингис кан док је пред њим пролазила непрегледна колона коњских бокова са ратницима наглашених, голих мишица, жена примамљивих облина, изазовних девојака, буцмасте деце и осакаћених старих ратника. Колона коју је покренула његова мисао и реч. Бескрајна река меса које подрхтава, бубри, бори се и рађа ново месо. Као трава у степи. Као жбуње чичка на планини. И кад постане најјаче и најискусније почиње да слаби, трули и нестаје. Зашто не може да траје генерацијама, као добра сабља, чврст нож и јак штит? Шта је остало од његовог оца, и очевог оца, и оних пре њега? Како се може купити или освојити време?

Дужа верзија приче:

... и када је ујединио сва монголска и турска племена и освојио огромно исламско царство на коњу је ујахао у славну џамију у Бухари, пастува је навео да се попне на проповедаоницу, бесно зафијукао бичем изнад глава верника и загрмео:

- Ја, Џингис кан, ја сам Бич божји.

Још једном је фијукнуо бичем и поновио: -Ја сам Бич божји!

Опет фијук бича и речи које судбински одјекују као удар грома: -

Запамтите, Џингис кан је Бич божји!

Огромну џамију је опсела потпуна тишина. Ни шушња. Само се чуло како напољу ржу сапети коњи. Свод се није срушио, зидови се нису накривили, проповедаоница се није померила. Нико, па ни сам Бог, нису му се супротставили. Он је био Бич божји.

Потом је сурово потукао непослушне Русе и Кумане, проширио царство и на запад, увео верску толеранцију и повећао намете.

Када се покорено исламско царство побунило због огромних пореза, неправедне монголско-турске власти и дозвољеног ширења других вера, зафијукао је страшни Бич божји. Брзо је заузео велики град Мерва гомилајући лешеве, па славни Самарканд, затим и Херат, а у Нишапуру је наредио да се побије све живо – преко један милион људи, жена, старијих и деце. По записима хроничара тада је оставио за собом најмање седам милиона мртвих.

Песма дворске луде Џингис кана:

Данас имате среће

Ако можете да останете живи.

Покушајте да преживите!

Кад шетам луд

Ја шетам исправан,

али да ли сам ја човек

на кога се треба угледати?

Најдужи део приче:

Џингис кан је проценио да је децимална организација војске донела неочекивано добре резултате и велике победе. Тако је организовао и своју гарду од 10.000 одличних бораца и телесну стражу од 1.000 најбољих. Ничији мач, нож, стрела, џилит или копље нису могли да допру до њега. Био је заштићен од свих спољних непријатеља и осветника.

Али како против унутрашњих непријатеља, оних у њему самом? Како против болова у леђима док јаше? Грчева у ногама када је дуже на коњу? Трнења деснице кад постојано замахује сабљом или показује правац напада?

Имао је 45 година и тада се сетио чајева и еликсира које је правила његова мајка, баба и видари у племену. Али да су они делотворни његов отац не би био отрован, а његов деда би био још жив. Зато је сазвао све виђене видаре свог огромног царства и они су, дрхтећи, одабрали шта да пије, које мелеме да користи, шта од масти да маже. Гледао их је испод ока и слушао као се тихо препиру – све то ће делимично помоћи, мислио је, али неће постићи циљ – неће купити нити освојити време.

Ко то може да зна? – мислио је. Најпре најчувенији филозоф, мудрац и алхемичар велике Кине – славни Чанг-Чун. Послао је свечану поворку по њега и уредио му раскошне одаје у свом двору у степи.

Вест о доласку свечане поворке донео је мештанин на презнојеном коњу. Али Чанг-Чун се није ни померио. Наставио је своју медитацију и свакодневне активности. Сељани су били забринути – позив таквог владара се не одбија, али, ипак, хоће ли се вратити?

Када је поворка са свом помпом и сјајем дошла, сељани су опрезно, из даљине посматрали шта се догађа. Хоће ли се Чанг-Чун усудити да одбије позив Џингис кана као што је одбио многе друге позиве? Али не, Чанг-Чун је смирено, без речи узео свежањ са Тао списима и сео у раскошну носиљку. Убрзо су видели само лак облак прашине који је лебдео за коњаницима пратње.

У степском двору Чанг-Чун је скромно поздравио великог кана и смирено саслушао његове захтеве. Одмах му је рекао да нема еликсира ни напитка који могу да му обезбеде значајно продужење живота и да се време се не може купити.

- Чему онда твоја мудрост и знање? – љутито је упитао кан.

- Да знам како се време може освојити – одговорио је Чанг-Чун.

Био је то одговор који је Џингис кана подигао на ноге.

- Освојити! Време?

Тада је Бич божји, сурови победник Џингис кан, постао ученик мудраца Чанг-Чуна, Сваког дана, и пре и после подне, он је непобедивом кану преносио мудрости будистичке Тао филозофије којом се осваја време.

Тао који је Чанг-Чун пренео Џингис кану:

- Неделање уместо неприродног делања, делати да се стварима врати хармоничност

- Природност и једноставност – пустити да се догађаји одвијају спонтаним током

- Враћање хармоније и спокоја у државу и смиривање честих немира

- Необуздане и себичне локалне владаре упутити у неделање када свађе престају и живот тече без изазова и спорова

Графички приказ Таоа

AVvXsEjIkO3Y5FJt-ZNFMIGsVnJ7TfoK67QXLBf0x39iQSQDeNQBSiUGJ0LoVBG3PLyMGGOVec3tnJucnQ4cNOMvBepOMtmnM6XD3ZtwxYnmCIEGTV3q_qPir-ymiPsvPtj_7m-O2wjwJrSPeRiCzuqHWjEzmapZAy2pif0Ui2qCB30SFod75mdCWTmM0w7flg=w400-h160

Крај приче

После месец дана, када су Џингис кан и његов двор почели да практикују Тао, Чанг-Чун је затражио да се врати кући. Џингис кан се намрштио и није ништа одговорио. Сутрадан, Чанг-Чун је подсетио владара на други принцип Таоа и поновио захтев.

- Записаћеш ми Тао на великом папирусу да ми стално буде пред очима, па... иди кући кад ти је тамо боље него на двору - и наредио да се припреми свечана поворка.

Ујутру, Чанг-Чун је сачекао пријем код великог кана и уз неколико похвалних речи пред одлазак дубоко му се поклонио.

Свеопшти кан, Бич божји, сишао је са престола, исукао сабљу и док су дворани стрепећи дрхтали, поклонио се мудрацу. Било је то први пут после много деценија да се кан некоме поклонио. Затим су осам дворанина донела канов поклон за учитеља Таоа – огроман ковчег пун драгуља, дијаманата и злата.

Тада је Џингис кан имао 46 година, а његово огромно царство тек две деценије. Умро је у 60 години падом са коња. Да ли због слабости или га је погодио непријатељски џилит док је водио трупе у борбу да поврати Тао хармоничност и мир у царству? А монголско царство је постојало читава два века, под управом кана кога је сам Бич божји именовао за наследника, а потом Џингис канових унука.

Већина филозофа и историчара мисли да је Чанг-Чун успео да освоји време за Џингис кана и његово царство док понеки сматрају да је у питању Велики Господин Случај који се поиграо са Бичем божјим чим је престао да то буде.

Питање за читаоца ове приче:

Колико је Бич божји унео Таоa у ваш живот?

Тао за оне који прескачу пасусе

AVvXsEjmBP59fb8KEECKV9fV0bkgsPeqOdVCATRKYn_V22h2hrVkT8FMG49YDUwdBpjF8RpMg-HMW6Tr5o8dbpcH3oG0nzXnvHALcvS_wwzxWzTFEvlki4zhxQlYiQbxCF5FzDB4eNrtJnJOu3E7eiWH3mwQNPqBerk-3ZqPLruyuMHNQkR8VjvS8kNQODavJQ=w400-h149

Питање за аутора ове приче:

Да ли је твој списатељски егзибиционизам подржава целину времена које си освојио овом причом?

Амика

www.amika.rs

Tagovi

amika, dzingis kan, tao, milivoj andjelkovic

postavite na |

Komentari (67)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

bangyahead 23:34 13.01.2023

pisanje

предивно. диван језик и маштовити увиди.

amika 00:15 14.01.2023

Re: pisanje

bangyahead

предивно. диван језик и маштовити увиди.

Тао је много комплекснији па сам покушао да извучем суштину и свесно прескочио три велике врлине које посебно истиче Тао: саосећање, великодушност и понизност. Догађај са Чанг-Чуном је историјски, па верујем да је и Чанг-Чун то запоставио јер се те врлине никако не уклапају у улогу владара, а поготову не Џингис кана.
Хвала на читању и коментару.

softelectronics_e 14:00 14.01.2023

Re: pisanje

amika
bangyahead

предивно. диван језик и маштовити увиди.

Тао је много комплекснији па сам покушао да извучем суштину и свесно прескочио три велике врлине које посебно истиче Тао: саосећање, великодушност и понизност. Догађај са Чанг-Чуном је историјски, па верујем да је и Чанг-Чун то запоставио јер се те врлине никако не уклапају у улогу владара, а поготову не Џингис кана.
Хвала на читању и коментару.

Daj siže!
Predugo mi je ovo za čitanje, pa ne mogu da se uključim u diskusiju.

amika 18:24 14.01.2023

Re: pisanje

softelectronics_e
amika
bangyahead

предивно. диван језик и маштовити увиди.

Тао је много комплекснији па сам покушао да извучем суштину и свесно прескочио три велике врлине које посебно истиче Тао: саосећање, великодушност и понизност. Догађај са Чанг-Чуном је историјски, па верујем да је и Чанг-Чун то запоставио јер се те врлине никако не уклапају у улогу владара, а поготову не Џингис кана.
Хвала на читању и коментару.

Daj siže!
Predugo mi je ovo za čitanje, pa ne mogu da se uključim u diskusiju.

Имаш кратку верзију на почетку за краткочитаче, и посебан ТАО за такве. Али буди опрезан, тај ТАО је знак опасности која долази.

Черевићан 00:06 14.01.2023

необузданости маам

Ко то може да зна?

Сила је вазда .......у првом плану
моћника бивших ...чудни су пути,
упитан сам методама другачијим
сличност данас ....да ли се слути

amika 00:20 14.01.2023

Re: необузданости маам

Черевићан
Ко то може да зна?

Сила је вазда .......у првом плану
моћника бивших ...чудни су пути,
упитан сам методама другачијим
случност данас ....да ли се слути

Тао је у том тренутку, када је био владар огромног царства, одговарао Џингис кану јер је тражио хармонију и неделање. А сила је била и остала у првом плану. Хвала на коментару Госпо`н Че.

zoja444 19:13 15.01.2023

odgovor

svako ima stoj tao-put. da zacinim malo: mesanje u tudju karmu je lose po sopstvenu. spontanost mi je najlepsa sa muskarcima.

amika 21:07 15.01.2023

Re: odgovor

zoja444
svako ima stoj tao-put. da zacinim malo: mesanje u tudju karmu je lose po sopstvenu. spontanost mi je najlepsa sa muskarcima.

- Природност и једноставност – пустити да се догађаји одвијају спонтаним током

На правом си Тао путу, али не треба запостављати ни други пол. И он заслужује Тао спонтаност.

zoja444 21:40 15.01.2023

Re: odgovor

to se podrazumeva. obostrana spontanost.

jinks 21:44 15.01.2023

...

Inače, Džingis Kan je na vlast došao tako što je sa scene ukolonio nikog drugog do brata.

Naime, po skorijem dokumentarcu glavni sukob između braće je bio u tome što se jedan zalagao za meritokratiju (odnosno, da i najniži od najnižeg porekla može da postane general ili više, ako je pametan i sposoban) i drugi koji se zalagao za apsolutni nepotizam i kronizam (ono da i poslednji idiot može da postane general ukoliko je ispravnog porekla).

Sad pogodite ko je bio prvi brat, a ko drugi.

Doduše, jedan od braće je možda i prevagnuo za svoga veka, dok su nepotizam i kronizam nadživeli kako njega, tako i mnoge druge, i tu su, kao i što su oduvek i bili.

amika 22:12 15.01.2023

Re: ...

glavni sukob između braće je bio

ко ће бити велики кан, све остало је маска, или накнадна конструкција.

А истина је много црња:

30 занимљивих чињеница из живота Џингис-канаhttps://sr.kuzminykh.org › 1002-3...
Prevedi ovu stranicu
3. Када је Џингис-кан имао 10 година, усудио се да убије сопственог брата. То се догодило на основу сукоба око плена доведеног из лова.

А плен је била риба коју је уловио будући Џингис кан.

Kada je čuo za očevu smrt, Temudžin se vratio kući kako bi preuzeo ulogu poglavice plemena. Međutim, pleme je odbilo da prizna mladog dečaka kao vođu i prognalo je njegovu porodicu. Pritisak na porodicu je bio veliki i u svađi oko lovačkog plena, Temudžin se zavadio sa svojim polubratom Bekterom i na kraju ga ubio. Tako je utvrdio svoju poziciju kao glava kuće.

Pročitaj više na: https://www.biografija.org/istorija/dzingis-kan/

shmoo 22:27 15.01.2023

Андрићева прича о Џем султану?

jinks

Inače, Džingis Kan je na vlast došao tako što je sa scene ukolonio nikog drugog do brata.

Што га нимало не разликује од велике већине свих других владара на овоме свету. И на Истоку и на Западу.

Сад се сетих да се старији брат Александра од Југославије Карађорђевића (да не тражимо другде по Европи и свету), Ђорђе Карађорђевић, под сумњивим околностима одрекао свог права на српски престо, а после богами био смештен и у Топоницу код Ниша.

А то је било много после Џингис кана.

Такав им свима био тао.

EDIT: А то са задобијеним или изгубљеним временом, то је већ прича за себе.

Neću se upuštati u raspravu ο
republikama, jer sam ο njima jednom
ranije opširno govorio. Pozabaviću se
samo monarhijama i izložiću na koji
način se može njima upravljati i
sačuvati vlast. Mogu reći da je
mnogo lakše očuvati države nasledne
i navikle da žive pod istom dinastijom
nego tek zadobijene države, jer je
dovoljno da vladalac ne menja sistem
uprave svojih prethodnika i da se prilagodi prilikama i vremenu. Na taj
način će se, ako je i osrednjih
sposobnosti, uvek održati u svojoj
državi, ukoliko je ne izgubi zbog
izuzetnih okolnosti i pod pritiskom
neke velike sile. A ako je izgubi, čim
se osvajač bude našao u teškoći, on
će je povratiti.

Хвала на задобијеном времену, Амика.

amika 22:43 15.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

Што га нимало не разликује од велике већине свих других владара на овоме свету. И на Истоку и на Западу.

На пример Карађорђе

Било како било, ако овде и постоје историјске недоумице, ствар око једног другог породичног убиства сасвим је јасна – Карађорђе је 1806. године убио рођеног брата Маринка.

И иначе Карађорђев брат Маринко је био склон испадима, оптуживан је за туче, крађе, насилно понашање, међутим кап која је прелила чашу је био догађај у којем је Маринко обешчастио једну девојку. Карађорђе је тада на себе преузео улогу судије и обесио брата.

shmoo 22:49 15.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

amika

На пример Карађорђе

На пример.

Него оно што нас Србе разликује од свих тих осталих братоубилачких народа јесте што ми ни своје кумове не штедимо у томе.

А нисмо Сицилијанци, Калабрези и Наполитанци, далеко било.

amika 22:55 15.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану?

Хвала на причи, Амика.

Прича има једну велику ману: много мртвих, и у причи и у коментарима.

Да се вратимо на Тао пут, тако сигурно смирујемо време и себе саме.

shmoo 23:08 15.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану?

amika
Хвала на причи, Амика.

Прича има једну велику ману: много мртвих, и у причи и у коментарима.

Да се вратимо на Тао пут, тако сигурно смирујемо време и себе саме.

Да, слажем се.

gvozden1 00:21 17.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

Карађорђе је 1806. године убио рођеног брата Маринка.

Ali to ubistvo nije imalo veze sa borbom za vlast ili plen, nije baš primereno porediti ih.

Ђорђе Карађорђевић, под сумњивим околностима одрекао свог права на српски престо, а после богами био смештен и у Топоницу код Ниша.

Možda nije zaslužio baš ludnicu, ali nije ni presto.

Glumio je pradedinu, Karađorđevu, narav, plahovitost i prekost.
Ili je stvarno bio takav.

Poslednji čin, posle mnogo nedoličnih za budućeg kralja, je ubistvo sluge iz oholosti.

A Džingis Kan, išla je svojevremeno serija negde o njemu, i tu se govorilo o ubistvu brata, ali u detinjstvu.

I da je ostavljao porodicu, ženu i majku, neprijateljima da bi se sam spasavao, a onda se vratio i, naravno, niko živ nije ostao.

Zanimljivo je i da se veruje da su preko njegovog groba terane hiljade konja dok i poslednji trag postojanja groba nije nestao.

Jer su mu tako, kažu, odavali počast?

amika 09:53 17.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

Zanimljivo je i da se veruje da su preko njegovog groba terane hiljade konja dok i poslednji trag postojanja groba nije nestao.

Jer su mu tako, kažu, odavali počast?

Тако су набијали земљу дасе гроб, са свим предметима у њему, потпуно изједначи са околином и тако сакрије. И до данас није нађен.

crossover 23:21 17.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

Glumio je pradedinu, Karađorđevu, narav, plahovitost i prekost.
Ili je stvarno bio takav.

Po priči mog deda ujaka koji mu je bio blizak prijatelj i dvorski enolog stvarno je bio takav dok nije ostario. Dolazio je kod tog mog dede često u kuću sa suprugom Radmilom ali sam bio mali da bih se sećao kakav je bio. Za mene je bio deda Đoka koji nosi francusku kapu i mnogo psuje, i koji mi je poklonio psa kog nisam mogao da iskukam matorcima. Tek kasnije sam shvatio da je jedini način da uvedem dlakavu životinju u kuću bio da mi je pokloni neki Karađorđević.

gvozden1 07:39 18.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

Ne znam da li se sećaš, mislim da je bila ona serija o hvatanju Draže Mihailovića, njegov lik se pojavljuje u nekoj epizodi, i prikazan je kao krotak, miran čovek, koji dolazi kod nekog komuniste i prijavljuje se novim vlastima.

Možda se i jeste prijavio, ali teško da je bio krotak:)

Ali, falsifikatori ko falsifikatori, iskoristiti priliku da kažu, eto kakvog su čoveka maltretirali.

S imati kuče poklonjenjo od strane kraljevske porodice nije mala stvar.

Ja se ponosim izvesnim vezama sa Kalabićima, a tek da ih imam sa Karađorđevićima!

shmoo 09:32 18.01.2023

Српска династичка питања су из раја изашла

gvozden1

Ђорђе Карађорђевић, под сумњивим околностима одрекао свог права на српски престо, а после богами био смештен и у Топоницу код Ниша.

Možda nije zaslužio baš ludnicu, ali nije ni presto.

Glumio je pradedinu, Karađorđevu, narav, plahovitost i prekost.
Ili je stvarno bio takav.

Poslednji čin, posle mnogo nedoličnih za budućeg kralja, je ubistvo sluge iz oholosti.

Све ја то знам, Хучи, обашка што сам поред свега тога што сам читао о Ђорђу Карађорђевићу прочитао још у гимназији (пре 40 година, куку мени) и његову аутобиографију "Истина о мом животу", али...

Не знам како то да ти кажем, Хучи, а да те не увредим...

Краљ, то ти је друштвено-политички радник чија функција не подлеже избору широких народних маса.

Додуше, код нас Срба је све могуће.

Ако смо већ постали тако уникатан народ са оригиналним идејама тиме да извршимо атентат на сопственог владара тако што ћемо га удавити у говнима у пољском клозету у његовом винограду (краљ Милан), зашто онда не бисмо и сваког краља (цара?) бирали на општенародним изборима?

Све код Срба може.

Него, Хучи, ја имам једну недоумицу. Не знам одговор на то питање.

Моја кева је, јурећи ме по кући или по дворишту са варјачом у руци, помињала Карађорђевиће само када би мене псовала због неке неподопштине коју сам направио. На пример:

"Стоко једна, јебо те најстарији Карађорђевић!"

Међутим, када би помињала Обреновиће у истим ситуацијама, то је онда изгледало овако:

"Стоко једна, јебо те краљ Милан!"

Е, сад...

Зашто код Карађорђевића онај најстарији а код Обреновића само краљ Милан, никада нисам успео да сазнам.

(У мом случају није артиљерија него инжињерија. Јбг. Није ни важно изађе му на исто по крајњем резултату, то јест последицама деловања.)

gvozden1 10:19 18.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Зашто код Карађорђевића онај најстарији а код Обреновића само краљ Милан, никада нисам успео да сазнам.

Hajd da pokušamo da je protumačimo :)

Najstariji Karađorđević (a da je bio knez) je bio knez Aleksandar.
Karađorđe nije bio Karađorđević, a stariji njegov sin nije bio knez.
Znači psovala je kneza Aleksandra.

On i jeste bio najmanje popularan u narodu od svih Karađorđevića.
Ujedno, on je i biran za kneza, na skupštini, i to dva puta.
Tako da nam izbor monarha ne bi bio sefte:)

Milan Obrenović je bio najmanje omiljen od Obrenovića, mrzeli su Srbi njega, a ništa manje i on Srbe.

Tako da, hajd da tako objasnimo njene psovke, ima neke logike, makar je nakalemili:)

shmoo 11:13 18.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

gvozden1

Tako da, hajd da tako objasnimo njene psovke, ima neke logike, makar je nakalemili:)

Па јес, у праву си, није псовала Карађорђа него најстаријег Карађорђевића. Промакао ми је тај детаљ. (Ваљда због оне варјаче у њеним рукама.)

Хвала ти, Хучи, отворио си ми очи.

П.С. - Јадан тај Александар Карађорђевић. Ди баш само њему да западне да га народ бира. И то још у Скупштини.

EDIT: Причао сам вам већ како се једна старија колегиница из школе наљутила на моју жену и на мене и није хтела после више никада да говори са нама када је моја жена диктирала свим колегиницама у зборници рецепт за штанглице краљице Марије, а та старија колегиница налетела и подвикнула:

"Свашта!!! То су штанглице краљице Наталије, а не краљице Марије!!!"

Наљути се та колегиница, више нисмо за њу после тога постојали ни моја жена ни ја ни крив ни дужан јер се баш нешто и не разумем у те штанглице.

Бре, бре, те династичке борбе у Србији трају вековима исто као и оно после са четници и партизани... И гробари и делије... И...

gvozden1 11:29 18.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

То су штанглице краљице Наталије, а не краљице Марије!!!

Obe omiljene kraljice.

shmoo 11:35 18.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

gvozden1
То су штанглице краљице Наталије, а не краљице Марије!!!

Obe omiljene kraljice.

А вероватно од обе још су ти омиљеније штанглице као и мени.

Ти си паметан човек, не допушташ да тобом овладају те српске душевне борбе као што је то случај са том нашом колегиницом из школе.

gvozden1 11:48 18.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

shmoo
gvozden1
То су штанглице краљице Наталије, а не краљице Марије!!!

Obe omiljene kraljice.

А вероватно од обе још су ти омиљеније штанглице као и мени.

Ти си паметан човек, не допушташ да тобом овладају те српске душевне борбе као што је то случај са том нашом колегиницом из школе.

Pa to smo mi, narod sa dve svoje, autohtone dinastije, opredeljivanje za jednu je odricanje dela svog identiteta.

Svakako da je bilo i dobrih i loših postupaka i jedne i druge, ali se ne može reći, ova je bolja od one, čak ni ova je prozapadna, a ona proruska, što se često govori.

shmoo 12:08 18.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

gvozden1

Pa to smo mi, narod sa dve svoje, autohtone dinastije, opredeljivanje za jednu je odricanje dela svog identiteta.

Svakako da je bilo i dobrih i loših postupaka i jedne i druge, ali se ne može reći, ova je bolja od one, čak ni ova je prozapadna, a ona proruska, što se često govori.

Само да ти кажем да се у потпуности слажем са тобом.

Најважније ми је у свему томе чињеница што могу са поносом да кажем да су и једни и други аутохтоне династије.

Ко оно, беше, још поред нас једини у Европи има своју аутохтону династију? Неки од оних горе на северу, Данци/Норвежани/Швеђани колико се сећам? Заборавио сам тачно ко од њих.

Па мало ли је?

У свим другим монархијама у Европи владари су неки странци.

А колико видим, и у свим европским републикама су свима владари неки странци.

literatesa 12:29 18.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

EDIT: Причао сам вам већ како се једна старија колегиница из школе наљутила на моју жену и на мене и није хтела после више никада да говори са нама када је моја жена диктирала свим колегиницама у зборници рецепт за штанглице краљице Марије, а та старија колегиница налетела и подвикнула:

"Свашта!!! То су штанглице краљице Наталије, а не краљице Марије!!!"

Наљути се та колегиница, више нисмо за њу после тога постојали ни моја жена ни ја ни крив ни дужан јер се баш нешто и не разумем у те штанглице.

Бре, бре, те династичке борбе у Србији трају вековима исто као и оно после са четници и партизани... И гробари и делије... И...

Nisi pričao. :))

shmoo 13:23 18.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

literatesa

Nisi pričao. :))

Јесам 1-2 пута исто као и оно са Берисављевићевом ћерком.

Него си пропустила. :)

gvozden1 13:29 18.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Nego, ne pitah te, dogovoriše li se čije su štanglice?
Ako nisu, trebalo je glasanjem nekim utvrditi:)

shmoo 13:48 18.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

gvozden1
Nego, ne pitah te, dogovoriše li se čije su štanglice?
Ako nisu, trebalo je glasanjem nekim utvrditi:)

Не, бре!

У свађи смо и даље и не говоримо.

А штанглице и даље свако зове именом своје краљице.

Знаш и сам како је то са обреновићевцима и карађорђевићевцима у Србији.

Не дај боже да нам дају оружје у руке па да се међусобно поубијамо због штанглица.

amika 18:02 18.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

П.С. - Јадан тај Александар Карађорђевић. Ди баш само њему да западне да га народ бира. И то још у Скупштини.

Колико се сећам бирали су га представници народа у Скупштини, а преко пута Скупштине је била касарна и у њој топови окренути ка Скупштини, за сваки случај. Па ако избор не прође како је замишљено присталице Александра пређу преко улице, а топови случајно опале... Па поново Скупштина...

crossover 18:48 18.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

gvozden1
Ne znam da li se sećaš, mislim da je bila ona serija o hvatanju Draže Mihailovića, njegov lik se pojavljuje u nekoj epizodi, i prikazan je kao krotak, miran čovek, koji dolazi kod nekog komuniste i prijavljuje se novim vlastima.

Možda se i jeste prijavio, ali teško da je bio krotak:)

Ali, falsifikatori ko falsifikatori, iskoristiti priliku da kažu, eto kakvog su čoveka maltretirali.

Lažu bre komunisti, Đorđe je bio sve samo ne krotak i miran. Ako je neko od njih ličio na Karađorđa po karakteru onda je to bio on.

Taj moj deda Strahinja je strasno mrzeo i prezirao komuniste. Toliko ih je mrzeo da do kraja života (do 1981.) nije dozvoljavao da se unese televizor u kuću, imao je neki starinski radio na kome ja nikad nisam čuo ništa osim muzike i svaki put kad počnu vesti viče babi - gasi to.

E sad probaj da zamisliš da li bi takav čovek, koji je uzgred bio vrlo sličnog karaktera kao Đorđe, održavao blisko prijateljstvo sa njim da je makar posumnjao da je ovaj imao bilo šta sa komunistima. Deda i Đorđe su bili prijatelji i za vreme kraljevine, ostao mu je lojalan prijatelj i kasnije, ali bi sigurno nešto izlajao, bar pred mojim ocem, da je bilo ikakvog povoda za to. Osim toga, Đorđe nije jedini Karađorđević sa kojim je deda bio u kontaktu. Pre će biti da su komunisti došli kod njega u pokušaju da ga instrumentalizuju i da im je on pokazao vrata.

Imam još ovakvih i još sočnijih priča iz familije (jedan drugi deda mi je bio ministar posle rata) koje bi ti se svidele ali sad moram da idem, zagoreće mi neki kupus na šporetu.

gvozden1 18:58 18.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

Imam još ovakvih i još sočnijih priča iz familije (jedan drugi deda mi je bio ministar posle rata) koje bi ti se svidele ali sad moram da idem, zagoreće mi neki kupus na šporetu.

Ajd kad smažeš to meso iz kupusa, kucni neki blog o tome:)

A stvarno bi mogao.

shmoo 20:14 18.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

gvozden1

Imam još ovakvih i još sočnijih priča iz familije (jedan drugi deda mi je bio ministar posle rata) koje bi ti se svidele ali sad moram da idem, zagoreće mi neki kupus na šporetu.

Ajd kad smažeš to meso iz kupusa, kucni neki blog o tome:)

A stvarno bi mogao.

Подржавам предлог.

shmoo 20:15 18.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

amika
П.С. - Јадан тај Александар Карађорђевић. Ди баш само њему да западне да га народ бира. И то још у Скупштини.

Колико се сећам бирали су га представници народа у Скупштини, а преко пута Скупштине је била касарна и у њој топови окренути ка Скупштини, за сваки случај. Па ако избор не прође како је замишљено присталице Александра пређу преко улице, а топови случајно опале... Па поново Скупштина...

Ето.

И после нам још кажу како све то иде онако спонтано, случајно...

literatesa 20:31 18.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Јесам 1-2 пута

Ma nema šanse da bih zaboravila, kako bih objasnila, zaboraviti najbolje iz antologije.

Ili npr najstrašnije, to je za mene kao zaboraviti pauna kod Karvera.

Štanglice su vrh. :)

literatesa 20:33 18.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

Подржавам предлог.

Da, o dinastijama Srbije i mene interesuje..

jinks 20:59 18.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

Inače, kad je već pomenut knez Aleksandar Karađorđević, bio je nanjeomiljniji zato što mu je sve bilo bitnije od mišljenja svojih sunarodnika, što ni u jednoj prilici nije propuštao da pokaže, posebno insistirajući na svom prijateljstvu sa Turcima, kao i na izlaženju njima u susret na svaki mogući način.

Takođe, postoji priča da su u stvari u to vreme Srbijom vladali čuveni Nenadovići, tako što je u čitavoj priči pametniju strane kneževske krune predstavljala Aleksandrova žena Persida Nenadović.

Interesanto ko li je do sada pretekao od čuvenih Nenadovića.

gvozden1 21:35 18.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

nteresanto ko li je do sada pretekao od čuvenih Nenadovića.

A šta ti imaš protiv Nenadovića, mojih zemljaka? :)

Jeste, čuveni radio voditelj, Đorđe Nenadović
je od tih Nenadovića

Mnogo ih je pobijeno posle Topčiderske katastrofe, jer se na njih sumnjalo da stoje iza ubistva.

A inače Aleksandar jeste na kraju i pobegao od srpske skupštine (svetoandrejske) u tvrđavu, Turcima.

Ali zanimljivo je i da su se i oni koji su ga pre petnaestak godina doveli na vlast, a tad oterali s vlasti, među kojima i sam Toma Vučić Perišić, a i otac Ilije Garašanina, pa i sam Ilija, oslanjali takođe na - Turke.

Komplikovana nam je istorija do zla boga:)

jinks 21:44 18.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

Nemam ništa protiv, baš suprotno.

Često se setim autobiografije Prote Mateje, svi bi trebalo da je pročitaju, a posebno oni koji misle da im pripada bilo kakav deo kolača vlasti.

gvozden1 21:51 18.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

jinks
Nemam ništa protiv, baš suprotno.

Često se setim autobiografije Prote Mateje, svi bi trebalo da je pročitaju, a posebno oni koji misle da im pripada bilo kakav deo kolača vlasti.

E, da
Pop, političar, vojskovođa, diplomata, književnik.
Uvek, kad se on pomene, se setim

Imao sam lepe kuće i gledao ih iz šume spaljene i srušene. Pred mojim šatorom vrištali su u srebro okićeni arapski hatovi i vozio sam se u svojim neokovanim taljigama. Vojvode su iščekivale zapovesti iz moji’ usta i opet sudba me je dovodila da pred onima što su bili moji panduri na noge ustajem.

A danas nam je ministar.....da ne pominjem nikog, svi su isti

jinks 21:56 18.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

Meni je najsmešnije kada priča kako mu je Karađorđe objašnjavao St. Peterburg kada ga je slao u posetu ruskom caru da traži pomoć za srpske ustanike (ovako nekako):

"Znaš tamo će da ta vodaju po nekim dvorcima, ta de zasenjuju zlatom optočenim dvoranama ... (i sve tako nekako)."

A ti ima da odeš tamo da završiš naš posao, pa kada se vratiš kući ti im se divi koliko hočeš."

Sad, išla neka ekipa službeno baš u Peterburg, i jedan od njih je ostatku prepričavao istu ovu priču - koja stvarno izgleda i treba da se čuje i ispoštuje. Mislim kada se neko suoči sa takvim istorijskim kao i svakojakim drugim bogatstvom na jednom mestu.

gvozden1 22:09 18.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

A ti ima da odeš tamo da završiš naš posao, pa kada se vratiš kući ti im se divi koliko hočeš"

I završio je dobar posao.

Mada, kad već o njemu pričamo, malo je i sebe tu, u Memoarima, hvalio :)

Ima onaj deo gde priča da se osećao kao "Kolumb" kad se ukrcao na lađu ispod Kalemegdana.
Kaže, samo smo čuli da tamo negde ima pravoslavno carstvo, a nismo o njemu znali ništa.

A, zapravo je s njima išao i Čardaklija, čija je žena bila prijateljica žene ruskog cara, i baš u to vreme bila u Rusiji.

Ali to naravno ništa ne umanjuje veličinu Prote Mateje.
Možda je njemu to stvarno tako izgledalo, posebno što su tamo išli sa malo para, i bili spremni i da prose ako ne budu imali dovoljno.
Kao, čuli su da Rusi rado daju popovima milostinju :)

Al da ne prepričavam knjigu.

crossover 00:00 19.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

jinks
Interesanto ko li je do sada pretekao od čuvenih Nenadovića.

Moj kum je od baš tih Nenadovića, ima ih još osim njega.

shmoo 08:10 19.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

crossover
jinks
Interesanto ko li je do sada pretekao od čuvenih Nenadovića.

Moj kum je od baš tih Nenadovića, ima ih još osim njega.

Има. Мој шурак од тетке, што би се рекло. Женин брат од тетке. У споју са Хаџи-Ташковићима.

nikvet pn 09:17 19.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

Када ступиш на прву парохију упамти: прве године не пијеш ништа. Друге године можеш понегде понеку ракију. Треће године пиј колико хоћеш али свак ће рећи: наш попа не пије.

jinks 09:23 19.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

Bilo bi interesantno ako bi se organizovao susret sadašnjih Karađorđevića i Nenadovića. Dobro, Aca možda i ne bi u tome želeo da učestvuje, ali Filip verujem da bi.

gvozden1 09:44 19.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

jinks
Bilo bi interesantno ako bi se organizovao susret sadašnjih Karađorđevića i Nenadovića. Dobro, Aca možda i ne bi u tome želeo da učestvuje, ali Filip verujem da bi.

Da li bi se opet javilo rivalstvo?:)

A rivalstvo je bilo jako i sa Karađorđevićima i sa Obrenovićima, i jednima i drugima su Nenadovići osporavali vlast u valjevskoj nahiji, govoreći im da oni tu mogu doći samo kao gosti.

Imali su i razloga za to, jer teško da postoji uticajniji porodica u Srbiji od njih u tom vremenu.
Aleksa bi, u to su mnogi uvereni, bio vođa ustanka da nije bio posečen.

On je jedini ko se sastajao sa austrijskim carem za vreme Kočine Krajine, on je pisao pismo austrijskom komandantu i Zemunu u sklopu priprema za ustanak 1803. koje su dahije presrele i time pokrenuo i seču u kojoj je izgubio glavu, ali i ustanak.
On je bio glava Srbije, i Nenadovići su to znali i nisu se baš povijali pred Karađorđem i Milošem.

jinks 10:01 19.01.2023

Re: Андрићева прича о Џем султану

Gde rivalstvo, ljudima bi bilo drago, ne samo Nenadovićima i Karađorđevićima već i svima ostalima.

shmoo 08:23 19.01.2023

Српска династичка питања су из раја изашла

парт тво

Предлажем, поштовани скупе, у виду скупштинског амандмана да ми у циљу превазлажења опасности од још једног братоубилачког и грађанског рата и посебно породичног насиља родитеља над децом међу Србима те штанглице краљице Марије/Наталије што пре пријавимо у УНЕСКО као нашу културну баштину.

Пошто ће се сигурно јавити и неки гласови овде да су то у ствари штанглице Јованке Броз, па ћемо онда муку мучити са том пријавом УНЕСКО која може да потраје деценијама и наше типично српске тлапње ће се тако наставити у недоглед, можемо да их пријавимо као штанглице Лепе Лукић и да коначно буде мир у овом народу.

gvozden1 08:55 19.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Pitao GPT i zna, evo šta kaže
"
Štanglice kraljice Natalije i kraljice Marije su vrsta slatkiša koji se prave od mlevenog bademovog brašna, šećera i jaja. Oni su popularni u nekim delovima Evrope, posebno u Srbiji i Rusiji. Razlika između štanglica kraljice Natalije i kraljice Marije je u tome što su kraljice Natalije obično debele, a kraljice Marije su tanke i štapićaste."

shmoo 09:27 19.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

gvozden1
Pitao GPT i zna, evo šta kaže
"
Štanglice kraljice Natalije i kraljice Marije su vrsta slatkiša koji se prave od mlevenog bademovog brašna, šećera i jaja. Oni su popularni u nekim delovima Evrope, posebno u Srbiji i Rusiji. Razlika između štanglica kraljice Natalije i kraljice Marije je u tome što su kraljice Natalije obično debele, a kraljice Marije su tanke i štapićaste."

Дакле опет само форма.

А суштина иста.

Па докле ћемо тако, даме и господо и другарице и другови?

П.С. - Сетих се сад једног старог интервјуа Исака Башевиса Сингера где он каже како су све приче, сви романи и приповетке, већ одавно испричани са 10 Божјих заповести, а да само од занатског умећа приповедача зависи како ће их он у своме делу опет, по ко зна који пут у историји човечанства, испричати.

amika 10:13 19.01.2023

НАЈСТАРИЈА ПРИЧА НА СВЕТУ

Дакле опет само форма.

А суштина иста.

Па докле ћемо тако, даме и господо и другарице и другови?

П.С. - Сетих се сад једног старог интервјуа Исака Башевиса Сингера где он каже како су све приче, сви романи и приповетке, већ одавно испричани са 10 Божјих заповести, а да само од занатског умећа приповедача зависи како ће их он у своме делу опет, по ко зна који пут у историји човечанства, испричати.

НАЈСТАРИЈА ПРИЧА НА СВЕТУ

„Pre mnogo vremena, četiri giganta su stigla u jugoistočnu Australiju. Dok su tri krenula ka druim krajevima kontinenta, jedan je odlučio da ostane baš na tom mestu. Ubrzo se njegovo telo pretvorilo u vulkan po imenu Badž Bim, a njegovi zubi su postali lava koju je vulkan izbacivao.“

Ovo je priča koja potiče od aboridžinskog plemena Gandićmara na jugozapadu Viktorije u Australiji, a za koju se sada smatra da, ipak, ima uporišta u realnosti. Naime, ustanovljeno je da su pre oko 37.000 godina Badž Bim i drugi obližnji vulkan nastali kroz brzi niz erupcija, otkrivaju novi nalazi, koji ukazuju da je ova legenda možda najstarija ikad ispričana priča.

literatesa 10:20 19.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

П.С. - Сетих се сад једног старог интервјуа Исака Башевиса Сингера где он каже како су све приче, сви романи и приповетке, већ одавно испричани са 10 Божјих заповести, а да само од занатског умећа приповедача зависи како ће их он у своме делу опет, по ко зна који пут у историји човечанства, испричати.

Kome treba književnost?, esej I. B. Singera

shmoo 12:25 19.01.2023

Re: НАЈСТАРИЈА ПРИЧА НА СВЕТУ

amika

„Pre mnogo vremena, četiri giganta su stigla u jugoistočnu Australiju.

Ovo je priča koja potiče od aboridžinskog plemena Gandićmara na jugozapadu Viktorije u Australiji, a za koju se sada smatra da, ipak, ima uporišta u realnosti. Naime, ustanovljeno je da su pre oko 37.000 godina Badž Bim i drugi obližnji vulkan nastali kroz brzi niz erupcija, otkrivaju novi nalazi, koji ukazuju da je ova legenda možda najstarija ikad ispričana priča.

Упс!

Да ли смо то онда на путу да у једном тренутку откријемо да и легенде Догона такође имају упориште у реалности?

Видећемо...

shmoo 12:27 19.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

literatesa
П.С. - Сетих се сад једног старог интервјуа Исака Башевиса Сингера где он каже како су све приче, сви романи и приповетке, већ одавно испричани са 10 Божјих заповести, а да само од занатског умећа приповедача зависи како ће их он у своме делу опет, по ко зна који пут у историји човечанства, испричати.

Kome treba književnost?, esej I. B. Singera

Ето видиш шта нам ради та измаглица сећања.

Био сам убеђен да сам читао неки интервју са Сингером, а изгледа да сам читао баш овај есеј који си линковала.

А давно сам га прочитао, није датирано као у овом линку.

Можда је био одштампан у "Кафкин пријатељ и друге приповетке"...

То сам прочитао још као гимназијалац... Или Гимпел Луда... Такође тих година.

Не знам... Не вреди, не сећам се.

literatesa 14:04 19.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Ето видиш шта нам ради та измаглица сећања.

Можда је био одштампан у "Кафкин пријатељ и друге приповетке"...

Počelo je slučajno prije neku veče, na Rosetta Stone (App za učenje stranih jezika, troduplo manje jezika nego na Mondly) ima Hebrew, ok, potražim prvo na Netu dijalekte da vidim jesu li velike razlike (aramejski u sinagogama?), pročitam o Aškenazima dva teksta i otkrijem da je Kafka Aškenaz, hm, da li je moguće da sam zaboravila? Ali, kako nisam zaboravila Ajnštajna i Čomskog?

I da se vratim tvom komentaru. :)

Nikako prozreti na koji način (ok, znam mišljenje W. Alena o religiji) Jevreji govore o Starom zavjetu? I moram naznačiti, volim Singera. Imam nekoliko njegovih knjiga.

"Према јеврејском учењу, посредством Мојсија, јеврејском народу дат је двоструки закон: писани и усмени. Писани закон састављен је у пет књига од Мојсија, које сачињавају главни део Старог завета. Свих пет књига Јевреји називају: Тора. Усмени закон Мојсије није написао, него га је усмено предао Јошуи (у Даничићевом преводу Старог завета помиње се под именом Исус Навин), а овај најстаријим Јеврејима, па је на тај начин од генерације до генерације предаван, кроз столећа допуњен и прилагођен новим обичајима. Овај усмени закон, огроман по своме обиму, касније је написан. На овом трудном и великом послу радило је око 2.500 рабина пуних пет стотина година, од 100. година пре Христа, до 400. година после Христовог рођења. Тај написани усмени закон зове се: Талмуд. "

Stari zavjet je u Tori,

100 god prije Hrista pišu usmeno predanje (ok i Tora je nekad bila prvo usmena) i 400 god poslije, nazvavši sve zajedno Talmud?

Zatim, ono najbitnije, Talmud sadrži građanske zakone tj privatno, porodično i kazneno pravo. Biblija je u odnosu na te građanske zakone staromodna?

Haskala je prosvetiteljstvo Jevreja u XVIII i XIX stoljeću nastalo u Berlinu pod uticajem Francuza? I to vrijeme emancipacije (i velikog uticaja na današnji hebrejski) je uzrok nastanka antisemitizma? Savršeno, osjetim blagu nesvjesticu od uzročno-posledičnih veza čovječanstva.

shmoo 17:02 19.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

literatesa

Savršeno, osjetim blagu nesvjesticu od uzročno-posledičnih veza čovječanstva.

Добро нам дошла у клуб.

Пре Другог светског рата јидиш је као свој матерњи језик у читавој Европи говорило 12 милиона људи. У Варшави су постојала позоришта која су играла представе на јидишу.

(Кафкин пријатељ је био глумац у једном од тих јидиш позоришта ако ме памћење добро служи?)

После Другог светског рата јидиш је као свој матерњи језик у Европи говорило 2 милиона људи.

Али ето, непуних 50 година година после Другог светског рата постадосмо ми Срби нацисти и антисемити, и Руси такође, а Немци, Французи и англо-америчани су, је л' те, демократска светлост човечанства и звезда водиља једног света у којем је национална, расна и верска толеранција највиши принцип постојања.

literatesa 17:16 19.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Добро нам дошла у клуб.

Bolje vas našla. :)

shmoo 17:35 19.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

literatesa
Добро нам дошла у клуб.

Bolje vas našla. :)

Нема Корта Малтезеа?

Ни Бернарда Панасоника?

Деј ар мај френдс. Ај мејк дем.

literatesa 17:57 19.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Ne, ovo je Liga džentlmena.

literatesa 17:57 19.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

amika 20:03 19.01.2023

Коме треба књижевност?

Kome treba književnost?, esej I. B. Singera

Razlog je u tome da čitaoci povodom onoga što je suština književnosti — portretisanje likova, opisivanje individualnosti — nikada nisu bili mnogo entuzijastični. I u najboljim vremenima književni čitaoci tražili su — i nalazili — ne ono što je glavno, već one elemente koji su bili drugorazredni. - пише Сингер.

Међутим, то (portretisanje likova, opisivanje individualnost) је преузео филм са много више усшеха.

И чему онда књижевност?
МОЖЕ ЛИ УМЕТНОСТ ДА БУДЕ ТРЕЋЕ НАЧЕЛО КОЈЕ ПОСРЕДУЈЕ ИЗМЕЂУ МАТЕРИЈАЛНОГ И ДУХОВНОГ СВЕТА; МОЖЕ ЛИ НАМ КЊИЖЕВНОСТ, АПСОРБУЈУЋИ ОВА ДВА СВЕТА, ПРУЖИТИ НЕШТО НОВО, НЕШТО ШТО БИ СЕ МОГЛО НАЗВАТИ СВЕТОВНОМ ДЕФИНИЦИЈОМ ТРАНСЦЕНДЕНЦИЈЕ? – Ружди, попут многих других хуманиста, одговара потврдно: да може, да мора и да најбоља уметност то и чини.

Фукоов есеја ’Шта је аутор?’, где се каже да су књиге добиле своје ауторе тек када је њихов дискурс постао одступање од утврђене норме, или прекршај, и када се указала потреба да се због тога неко окриви или казни. Феномен ауторства Фуко тумачи као белег којим систем жигоше и издваја прекршиоце прихваћених конвенција и забрана; ауторски текст одувек је шизматично друго у односу на све свете (и анонимне) списе, па стога, закључује Ружди, иако је литература једина преостала активност којом се може испунити вакуум што се отворио са нестанком бога, она сама никада не сме постати светиња.

shmoo 20:08 19.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

literatesa
Ne, ovo je Liga džentlmena.

Знам.

Зато је и не признајем као џентлеменску јер нема Корта.

Шта ћеш, судбина...

literatesa 20:40 19.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Знам.

Cijenim. :)

literatesa 22:29 19.01.2023

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Amika, dobra razmišljanja Singerova?

Sakrij replike | Pošaljite komentar

amika

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Kako je Dzingis kan osvojio Tao vreme

Tagovi

pisanje

Re: pisanje

Re: pisanje

Re: pisanje

необузданости маам

Re: необузданости маам

odgovor

Re: odgovor

Re: odgovor

...

Re: ...

Андрићева прича о Џем султану?

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану?

Re: Андрићева прича о Џем султану?

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану

Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану

Re: Андрићева прича о Џем султану

Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

НАЈСТАРИЈА ПРИЧА НА СВЕТУ

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: НАЈСТАРИЈА ПРИЧА НА СВЕТУ

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Коме треба књижевност?

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

Re: Српска династичка питања су из раја изашла

amika

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana