Јутрос сам пронашао времена да прелистам и новине. Блиц конкретно. Обично се уз јутарњу кафу ћутећи бавим климоглавом (изражавајући дужну пажњу темама које ме не интересују и људима који пажњу заслужују). Јутрос је некако разговор био успорен, Блиц (предмет прелиставања) на дохват руке ... и ето мени црва у глави који ме приморава да размишљам о стварима које ме не занимају.
...................................
Банкари као порески контролори
Поента текста је да постоји проблем да се појединим запосленима не уплаћују доприноси па у Пореској управи „озбиљно размишљају да од почетка идуће године банке контролишу послодавце да ли уплаћују доприносе". Некада је ту контролу спроводио ЗОП (Завод за обрачун и плаћање). Ја га памтим још као СДК (Служба друштвеног књиговодства). Банке немају тренутно овлашћења да се таквом контролом баве а ни у НБС-у нису одушевљени идејом. Проблем није мали. „Од 2002. године на основу неуплаћених доприноса за пензијско-инвалидско осигурање послодавци Србије држави дугују више од 150 милијарди динара са припадајућим каматама." Податак који недостаје јесте колико од тих 150 милијарди динара чине дуговања државе. Јер замислите, дешава се и држави да не уплаћује доприносе!
С једне стране, реформа банкарског система (о којој ја ипак имам какво такво позитивно мишљење) је подразумевала прелазак платног промета на банке али чињеница јесте да је на тај начин систем остао ... па рецимо мало теже надзиран. Месецима се већ прича о „пребијању" међусобних дуговања (тзв. мултилатерална компензација) али мој утисак је да је њу у скоро немогуће спровести јер нема управо централног надзора (довољно брзог) над платним системом... Да се разумемо, није ЗОП једини начин да се платни систем посматра из једне тачке. Може он остати и у банкама али уз одговарајући софтвер све је могуће...
....................................................
Држава ризикује 62 милиона долара
Е сад да ли држава ризикује или неко у име државе остаје отворено. Претпостављам да се чуло за "Путник" и његову приватизацију и Србу Илића (још један од наших "дијаспорних усрећитеља" кроз приватизацију) и брод "Сирона"...
Није баш захвално коментарисати случај на основу новинарских чланака али није први пут да примећујем да представници државе имају проблем да прихвате постојање унапред дефинисаних правила игре (у овом случају коментаришем детаљ: "по уговору арбитража је коначна" - ако је то тачно чему даља мука?).
Мени је цео тај случај карактеристичан и јер делимично подржава мој став да наши проблеми везани за приватизацију и реформу (а проблем постоји ако нешто не може да се заврши деценијама) нису толико везани за лоповлук (и ово не пишем због новог Закона о јавном информисању) него за пуко незнање истакнуто ароганцијом и бахатошћу. Чаробна фраза је "административни капацитет". Недостатак истог уз трагичну комбинацију са популизмом прави фантастичне ефекте.
Скрећем пажњу и на чињеницу да је тексту написано и: "америчка државна Корпорација за приватна улагања у иностранству .... суспендовала (је) све инвестиције у Србији због лошег поступања Агенције али и неодговарања Владе односно потпредседника Божидара Ђелића и министара Диане Драгутиновић и Млађана Динкића, којима је писала". Није баш да сам се претргао претражујући сајт OPIC-а (претпостављам да се ради о тој институцији али ја такву "суспензију" нисам нашао). Надам се да је вест мало "драматизована" јер супротно никако не би могло бити третирано као "креирање позитивног инвестиционог окружења".
...........................................................
По наређењу председника Србије и начелника ДБ
На овај чланак нисам налетео. Тражио сам га с намером. Да се подсетим јер ми се вртео кроз главу још од када су погинули радници "Првог партизана" у Ужицу.
"...Произилази да у радњама које су предузели пријављени, у припреми, организовању и производњи предметне експлозивне смесе нема противправности, јер је њиховим радњама претходило доношење одлуке на нивоу Председника Републике и начелника Службе државне безбедности... а све у складу са потребама заштите државне безбедности."
Овде немам шта да откуцам. Само читам ... и ћутим.
...........................................................
.............................................
* ово некоме пише у профилу и јако ми се свиђа. Не могу се сетити о коме се ради али свакако изражавам захвалност.