Film „Arizona dream“ je snimljen 1992. godine. Reditelj, Emir Kusturica okupio je prestižnu grupu glumaca: Johnny Depp, Faye Dunaway, Jerry Lewis. Radnju nisam znala da prepričam ni kada sam izašla iz bioskopa. Za razliku od mene, kritičari su ukapirali. Film je osvojio Srebrnog medveda i u principu, kritika ga je bolje primila od publike.

– Kakvo je bilo to vaše američko iskustvo, pitala sam Kusturicu nakon trodnevnog Vivaldi foruma Mokrogorske škole menadžmenta u njegovom Drvengradu.

– Bilo je zanimljivo u tehničkom smislu, puno sam naučio, radio sa sjajnim,

ne bi propao svet da je na semaforu uzdržanih bilo jedan više, a podržavalaca jedan manje.

 i mene ne bila sramota moje zemlje odjutros.

Pošto je blog krepa' već

"ili ste to uradili ti i ona tvoja dvojica-trojica. tvoj i tvoje bande istomišljenika jedini doprinos blogu je pljuvanje i zajebavanje neistomišljenika i njihovo banovanje da ne mogu da ti odgovore.

ti si jedini na blogu, za ove moje 11-12 g. koji prvo banuje neistomišljenika pa onda pljuje po njemu. to je tvoj ukupam doprinos blogu uz stalkovanje.
blog bi u svakom pogledu bio kulturnije mesto bez tvoje bande , ali pošto ovde vlada pravilo da se čuje i druga strana i vama pljuvačima je dozvoljen pristup da trolujete spamujete i vređate neistomišljenike. to je najjač dokaz, vaše opstajanje, da na blogu vlada demokratija, što vama , bandi, ne odgovara."

Ključ unapređenja poslovne klime je u pravosuđu. Zato je nepristrasno i principijelno pravosuđe prava reforma koja će Srbiju zaista učiniti privlačnom za investiranje. To posebno važi za poslovne sporove, koji se doživljavaju kao Ahilova  peta sudskog sistema.

Ovako je otprilike glasio jedan od komentara na moj prethodni blog i samo mogu reći da konstatacija ne može biti tačnija. A naročito je to važno jer postaje prepreka bržem privrednom rastu i otvaranju novih radnih mesta.

Da vam dam primer jednog slučaja koji je u toku. Strana i srpska firma

 I dok mi, o svom jadu zabavljeni, pokušavamo da gledajući u bob i tumačeći tikove i grimase novoizabranih i odlazećih ne bismo li pronikli u tminu sutrašnjeg dana - svet se sadašnošću i budućnošću bavi ozbiljno, temeljno, sistematski.  

Na primer - Barclays bank. I ne samo ona. I druge najveće svetske banke, a bogami i vlade.

Nekako se premijer Cvetković sinhronizovao sa mojim prošlim blogom glede interesnih stopa i politike marži finansijskih institucija u Srbiji. Jednostavno i glasno je izrazio svoje neslaganje sa trenutnim stanjem i praksom stranih banaka u Srbiji da imaju višestruko veće marže nego u zemljama odakle potiču. Ostaje da se vidi šta će se preduzeti da se ova poplava bankarskih  marži i interesa zaustavi i vrati u normalne finansijske tokove. Pohvalno je da se situacija prati i poredi sa zemljama u okruženju, a takođe i sa matičnim zemljama banaka koje operišu kod nas. Sve ovo bi trebalo da se radi najmanje sedmodnevnom učestanošću i da bude pristupačno, prvenstveno on-line i sa ponekom mesečnom brošurom za građane koji nemaju pristup Internetu.

U sukobu BekoInvesticioniFond oko DeLuuce Beograd nezainteresovanom a ostrašćenom teško je razlučiti da postoje 2 spora oko kojih se lome koplja. Jedan je način na koji je BekoInvestitor kupio akcije DeLucce Beograd a drugi je spor sa Gradom Beogradom oko prava korišćenja zemljišta (maksimalno oko 200 hektara).

Ostavka guvernera Jelašića otvara mnoga pitanja i ne šalje dobru poruku ni građanima Srbije, a ni stranim investitorima. Ona je razlog za mnoge nelagode i pesimističe projekcije, pa nije čudo što javnost Srbije koja je najčešće podeljena, u povlačenju guvernera vidi u velikom procentu nešto loše. Ne pomažu ni smirivajući tonovi koje možemo čuti iz državnih institucija ili nekih "satelita" krupnog kapitala poput Privredne komore Srbije.

 Iako guverner navodi da se povlači iz privatnih razloga,sve je izvesnije da on odlazi zbog suštinskog neslaganja sa vođenjem

Prve reakcije srpske Vlade na pojavu svetske ekonomske krize bile su neozbiljne i sadržale su izvesnu dozu cinizma. Premijer i neki njegovi ministri negirali su tada mogućnost proširivanja efekata te krize na Srbiju, a njen predsednik je gotovo likovao jer je bio uveren da siromašne zemlje, kakva je Srbija, neće osetiti posledice zbog toga što nam je privreda, na svu sreću, bleda i malokrvna, sasvim slična njemu.

Kada im se, posle nekoliko meseci, stvarnost podsmehnula, Žalosna sova sa ministrima i komandant Mark su preinačili svoju glupost i u Miloševićevom stilu

Pričana je o njoj anegdota kako je Tito reč "grožđe" razumeo kao "gvožđe", pa je naredio da se ona napravi, a teoretičari zavere su pričali kako nam je pokojni premijer ubijen zbog nje. Ne verujem ni u prvu ni u drugu priču, ali se dobro sećam da smederevska železara nikada nije radila u plusu, od njenog nastanka pa sve do dana kada ih je kupio US Steel. Amerikanci su od nje napravili profitabilno preduzeće, a država je pre toga morala da železari otpiše ogromne dugove koji su se stvarali godinama.