Sedam puta, i gde dalje...

Nekako se premijer Cvetković sinhronizovao sa mojim prošlim blogom glede interesnih stopa i politike marži finansijskih institucija u Srbiji. Jednostavno i glasno je izrazio svoje neslaganje sa trenutnim stanjem i praksom stranih banaka u Srbiji da imaju višestruko veće marže nego u zemljama odakle potiču. Ostaje da se vidi šta će se preduzeti da se ova poplava bankarskih  marži i interesa zaustavi i vrati u normalne finansijske tokove. Pohvalno je da se situacija prati i poredi sa zemljama u okruženju, a takođe i sa matičnim zemljama banaka koje operišu kod nas. Sve ovo bi trebalo da se radi najmanje sedmodnevnom učestanošću i da bude pristupačno, prvenstveno on-line i sa ponekom mesečnom brošurom za građane koji nemaju pristup Internetu.

Grupisanje srodnih industrija i internacionalizacija

Sretnih osamdesetih bile su uglavnom kamate sa negativnom stopom. Zanimljivu diskusiju dr Bajta sa partijskim ekonomskim službenicima o tim problemima možete videti ovde.

Mnogo toga je moguće naučiti iz plodonosnog života i rada ekonomiste Aleksandra Bajta koji je video i objasnio mane i neke od prednosti tada ekonomski izolovane zemlje (izolovane u smislu izostanka slobodne trgovine i internacionalne kompeticije roba i usluga). Nasleđenu grupisanost srodnih industrija u tadašnjoj SR Slo je bilo lakše organizovati, pratiti i razvijati. Bajt je započeo svoju karijeru kao delegat vladajuće strukture – direktor u fabrici čarapa Pozela i vrlo je živopisno pisao o tome u autobiografskoj knjizi Bermanov dosije (od strane 1219). 

Sličan pristup je moguće primeniti i danas u zemljama regiona, posebno u vreme ekonomske krize. Neophodne su mere koje mogu pomoći grupisanje oko industrija ili usluga u kojima zemlja može da ima veću relativnu produktivnost (u odnosu na regiju, a i šire u EU). Prednosti takve specijalizacije bi bile svakako niže kamatne stope, a zbog nižeg rizika, jer se ulaže u nešto što već ima veću produktivnost.

Drugi deo ove priče je i omogućavanje slobodnog protoka roba i usluga koje domaća privreda nije u mogućnosti racionalno da proizvede, i izbegavanje višestrukog posredovanja prilikom njenog plasmana u zemlji. Michael Porter to objačnjava na sledeći način 

“Internacionalna prisutnost omogućava naciji da poveća produktivnost eliminacijom potrebe da proizvodi sva dobra i usluge sopstvenim snagama. Tada nacija može da se specijalizuje u industrijama i segmentima u kojima su firme relativno više produktivne, i uveze proizvode i servise gde sopstvene kompanije imaju manju produktivnost od stranih rivala. To je način da se postigne povećanje prosečne produktivnosti. Tada su uvoz i izvoz integralni deo produktivnosti."

Lov na strateške partnere 

Na pitanje: „ šta je za tebe strateški partner?“ većina odgovora koje sam dobio se grupisala oko objašnjenja o udruživanju i sinergiji resursa dva preduzeća ili dva njihova dela, razvoju i kasnije ponudi roba ili usluga koje do tada nisu postojali ili su bili drugačije realizovani, a smatra se da su neophodne potrošačima i da bi ih oni rado koristili po planiranim cenama. 

Drugo pitanje je bilo kako bi okarakterisao sledeći odnos:

„Trebamo partnere, poželjno inostrane, želimo da prodamo više od 51 sopstvene kompanije i prepustimo im upravljanje a da ostanemo na rukovodećim mestima. Naš novi strateški partner treba da plati naš dug poveriocima, takođe bez otpuštanja viška radnika sledećih 1o godina, i na kraju značajne investicije u proizvodnju i razvoj tržišta.“ 

Odgovori na ovo pitanje su bili različiti, ali su uvek počinjali nečim kao

„Izvini a gde ti tu vidiš bilo kakvu strategiju, ili stratešku radnju ?“, a jedan od kreativnijih odgovora je bio:

„ Sve to izgleda kao želja za lakom tranzicijom vlasničkih odnosa u cilju opstanka, tj preživljavanja. Jer problem je kada takav strateški partner stvarno želi da postavi neku strategiju u svome delovanju. Tada uvidi da su njegove mogućnosti ograničene samim uslovima strateškog udruživanja. Jednostavno rečeno ima na izboru vrlo mali broj strategija koje može da primeni.“ 

Literatura

Bermanov dosije, Aleksandar Bajt, Srpska reč, 2006

Michael Porter, The Competitive Advantage of Nations, FP 1990