Da nešto ne bi funkcionisalo kako valja izgleda da uopšte nije neophodno da bude u državnom vlasništvu (mada je to obično i potreban i dovoljan razlog). Ne daj Bože neke vanredne situacije tokom vikenda - verovatnoća da će se optimalno rešiti možda je i manja od procenjivane da komadi onog rashodovanog satelita nekoga pogode (beše 1:3200?).
(EDIT: Čak ni kola sa inkubatorom iz Beograda ne idu vikendom u unutrašnjost po prevremeno rođenu decu kojoj je neophodno zbrinjavanje u Institutu za neonatologiju!)

Izgleda da se ne preporučuje ni pucanje hosting servera (ako već nekad mora i da se desi) pred vikend i tokom vikenda.

Jutros me je prijatelj koji postavlja i održava sajtove mnogih firmi gotovo usplahirano pitao imam li nekoga u medijima ko bi mogao da pomogne, pošto on nema načina da stigne do odgovornih. Ispostavilo se da nemam (pošto oni koje poznajem nisu bili voljni da istražuju na tu temu). Ali, ponudio sam mu prostor na Blogu.

Evo šta je napisao:

Kada sam prošli ponedeljak pisao text koji, bar mi je to bila namera, je imao za cilj da čitaocima nedeljnika Vreme predoči kako se - i bar delimično zašto - diže višenedeljna prašina oko srpske nacionalne avikompanije, ovaj poslednji reality show na javnoj sceni Srbije ušao je u samu završnicu: pretvorio se u kratkotrajno ali žestoko prepucavanje sada već bivšeg direktora

 Gost autor: Alselone

Povećanje energetske efikasnosti, automatsko vođenje procesa proizvodnje, robotika, inteligentni softveri, senzori, procesi i rešenja… nikada nisu bili jeftiniji. Svaka od ovih stavki, kao i mnoge druge, mogu da povećaju konkurentnost, kvalitet i opseg uz smanjenje troškova proizvodnje.  Naša industrija je na kolenima (čast malobrojnim izuzecima) i traži nova rešenja da bi preživela.

Bojkot je česta situacija u kojoj se nađu oni kojima je posao da naprave promene u nekoj organizaciji uvećavanjem produktivnost i efikasnost. Nekada promene poboljšaju trenutnu likvidnost prilagođavanjem preduzeća novonastaloj tržišnoj realnosti ili obezbede dugoročniji opstanak i rast prilagođenjem široj ekonomskoj okolini.

Da je nešto loše, a često je tako u mnogim preduzećima, brzo se razglasi unutar samog preduzeća a i šire. Šta uraditi u tom slučaju je diskutabilno ali neophodnost promena postaje sve očiglednija daljim propadanjem.

postoje 3 načina da se jako brzo jako puno obogatite

Recimo da Naprednjaci i Sledbenici više odgovara našem shvatanju tih pojmova od originalno objašnjenih u Adaptor - Innovator Theory od Michael Kirton-a. Adaptors – Sledbenici su pojedinci koji u svom okruženju većinom slede, neki bi rekli imitiraju, ustaljenu poslovnu praksu, i uopšte vladaju se po društveno-kulturnom modelu matične organizacije. Innovators, u našem slučaju Naprednjaci, su pojedinci koji kreativno reaguju u svom radnom okruženju i nastoje da probleme, a vrlo često i ustaljene poslovne procese, reše kreativno i van opštepoznate matrice preduzeća. Nije toliko bitna komponenta inovativnosti, kako sugeriše taj pojam u originalu (iako je prisutna), više se radi o osobama koje lako (lakše od sledbenika) prihvataju novotarije bilo da se radi o poslovnom procesu, tehnologijama, novim otkrićima, itd. Pravih pronalazača je svakako višestruko više u grupi Naprednjaka nego kod Sledbenika.

Naslov, verujem, zvuči intrigantno. No, radi se os sasvim konkretnoj stvari. Ljudi pobrojani u naslovu ili njihove porodice bili su pre drugog svettskog rata, 1941. godine, akcionari Srpske banke u Zagrebu.

Pored Tesle, Andrića, Meštrovića i porodice Izetbegović, akcionari te banke bili su Mihailo Pupin,Jovan Jovanović Zmaj, Simo Matavulj, Vlaho Bukovac, Isidora Sekulić, Stevan Sremac, Laza Kostić i mnogi drugi pojedinci i njihove porodice.

Banka je imala 6.700 deoničara, koji su posedovali 570.000 deonica. Niko nije imao više od 12.000 deonica dok je većina akcionara imala oko 20. Danas je teško kazati koliko je banka vredela, ali ima eksperata koji tvrde da vrednost nije manja od  200 miliona dolara, bez toga da se računa njeno učešće u "Trepči".

Samo što nije počela nova EC (Evropska Komisija) R&D inicijativa:

    • 2014 do 2020, prvi poziv za R&D ideje koliko ove godine

    • €70 milijardi budžet

Ovo je velika šansa za ozbiljan izvod prihoda za mnoge koji mogu da odvoje sat vremena dnevno, u proseku, sledećih nekoliko godina .

Otkud ovoliki optimizam?!