A Demonstratie of Gurdjieff Sacred Dances

 

Hasejn je nemarno nabacio ruksak preko ramena i strchao niz uske, drvene, neki bi rekli "tipichne amsterdamske", stepenice na ulicu. Jutarnja svezhina mu je blago pomilovala misli i izmamila osmeh zadovoljstva, tako suprotan od namrgodjenih, pospanih lica drugih ljudi koji su izlazili iz svojih zgrada. Krenuo je sporednim ulichicama, pored kanala, prema zapadnom delu grada izbegavajuci tako, u velikoj meri, gradsku buku izazvanu sirenama automobila, u nepreglednoj koloni duzh Kinker straata. Kolona je puzila od semafora do semafora, popracena shkripom tramvaja u kojim su se nazirala polusnena lica ljudi otrgnutih iz najlepshega sna.

U jednoj od tih ulichica morao je zaobici parkirani beli kamion iz kojeg su dvojica radnika istovarali velike kartonske kutije i unosili ih u magacin, sa strazhnje strane, prodavnice sa belom tehnikom. Malo dalje, sa strane, na travnjaku, bio je postavljen veliki sivi kontejner. Pre pet-shest dana netko je pored kontejnera odlozhio zahrdjalu kosilicu, ko zna iz kog vremena . Dva dana kasnije sve je nabubrilo od starih madraca, plesnivih kuhinjskih elemenata, memljivo-chezhnjivih komoda, falichnih kompjutera 'sa

 

  Soldier Blue

 

Da li se neko seća ?
Ja sam se setio  pre mnogo godina, pa i pre deset godina , pa u skorije vreme a i sada mi je na pameti.
Slučajnost?
Ko će ga znati. Samo znam da je osećaj isti, kao i onda kada sam prvi put gledao, 

AleXandar Lambros

 

Previše dugo živim u postojebini mi da bih imao velikih iluzija o njoj. Naravno, lupao sam u šerpe i lonce, smrzavao se po kiši i vetru verujući da se borim za svoja najosnovnija građanska prava i elementarno ljudsko dostojanstvo, ostavljao protestne poruke na sajtovima CNN-a i BBC-a

• Blues baby ,samo blues

"

- Da nema vjere, ljudi bi klali i robili.
- A zašto kolju i robe danas?
- Jer je nema.
- A zašto su klali?
- Jer je nije ni bilo.
- A kad je prema tome bila?
- Nikada!

...

Govorit će mi:

Za mene, sopstvenog hroničara, sutra je još jedan jubilej. Osim onog zajedničkog i tužnog, jedan intimni i važan. Tog dana sam prvi put u životu dobrovoljno dala krv.

U neverici da će se uveče desiti ono čime su nam mesecima pretili, provodila sam najnormalniji radni dan, pokušavajući da držim konce posla u svojim rukama i da ignorišem opštu zbrku i loše informacije. Nisam noj s glavom u pesku - već se trudim da mislim i izgovaram samo ono što želim, a želela sam mir.

Usred posla zazvonio mi je telefon i poznanica me je panično i plačno o nečem obaveštavala.

''Stani

Takva sam ti ja.. Da mi čovek prst, ja odmah celu ruku... Pusti me malo da komentarišem sa njegovog naloga, a ja dohvatim da objavljujem svako malo po neki tekst.. Ko mu je kriv, kad mi je dao ruku (ili sam ja njemu?)..Elem, na ovom blogu opet piše: Biljana FN

Iskoristiću formulu gazda Milutina od pre par dana... Ovo nije blog o tenisu, ali tenisrekama mora da počne.

            Pre neki dan dve vesti sa Indian Wells-a: Jelena ispala, Ana prošla.. Komentara na prvu vest bilo je 78, na drugu 35, da bi do završetka ovog broja stiglo do 94 – 40. Kvantitet

Čim se rodimo babica nam izmeri težinu i dužinu. Dok smo bebe, isto merenje se ponavlja na svim kontrolnim pregledima kod dečjeg lekara.

Mame mere koliko, i da li smo iz obe dojke sisali podjednako.  Kasnije odmeravaju da li smo do prave crte na flašiici popili mleka, a zatim mere koliko smo spanaća i mrkvice poruckali.

Ako se razbolimo mere nam temperaturu i po više puta dnevno.

Čim malo porastemo i sami počinjemo da merimo. Dečaci mere redovno dužinu, a ponekad mere i obim one

 

 

          Baskijat (Basquiat) je umro 1988. godine, još nije bio napunio tridesetu. U dvadeset i trećoj je već bio cenjen umetnik, smatran čudom, zaista velikim talentom. Bio je umetnik, ali ona vrsta umetnika koji nastaju rođenjem, ne obrazovanjem. Lagao bih kada bih rekao da u potpunosti shvatam njegovu umetnost, ali me ona uznemirava i meni je to sasvim dovoljno. Kada kažem uznemirava,

Jedno vreme, nekako, se provlačilo da je atentat na Zorana Đinđića izvršen u 12.45, međutim u poslednje vreme, opet nekako, se iskristalisalo u medijima 12.25 (ovo vreme je pročitao Čović u zvaničnom saopštenju Vlade), što baš i nije tačno. Mnogo je priribližnije tačno da je pucano negde oko 12.42-43 (pa može da se zaokruži na 12.45).