I do like it here.

After so many years, it is still a question which I am asked repeatedly. Do you like it here? Do you like living in Serbia? Generally I continue to answer affirmatively. The fact is that I am here, after having been here for quite a long time. And having no plans to move away, I guess I must like it here...

Nikada se ovo neće desiti ni u kom sportu. Zato, uživajmo još kojih par meseci, ili godinu, dok Federer svoj reket pod pritiskom bora na rukama ne okači o klin, jer tada to više neće biti GOAT trojka, već trka dvojice, i 5-6 ostalih koji čekaju kiks te dvojice (ne potcenjujem, ali, realno, nisu ni blizu ovih kada su bili u njihovoj dobi, a ni sada osim na mahove nisu dorasli, u kontinualnom smislu). Dakle, početak kraja dijamantske epohe tenisa i početak finiširanja u kome će se odrediti ko je osvojio najviše "slemova". Korona je najviše donela Federeru, najviše omela Đokovića.

JEDAN BAKSUZ I MNOGO MALERA

 

*

Turistička unija Kirgistana organizuje četvorodnevnu turu do jezera Kul-Suu. Srećno podudaranje datuma sa pretposlednjom nedeljom mog raspusta. Taman za oproštaj od Kirgizije. Slutim da bi to mogao biti nezaboravni završetak ovog leta. Avantura koje ću se sećati u predstojećim mesecima dok budem živela kao ‘sav normalan svet’. Uspomene kojima ću se hraniti u teškim trenucima.

Krećem po njih.

 

*

Ima

Nema šta mnogo da se kaže.

Mora da ima ko da pomogne.

 Narod u Srbiji nema kontrolu nad sopstvenim životom. Nepravedni sistem u kojem bogati pojedinci imaju sve poluge vlasti u svojim rukama, stavlja malog čoveka u robovski položaj. On nema nikakva prava ni imovinu, zakoni se donose na njegovu štetu, lični i porodični život mu je potpuno razoren jer nema sredstava koja će mu omogućiti nešto više od golog opstanka. Vladajuće strukture su potpuno odvojene od građana koji je biraju na izborima. One ne štite interes svojih birača već krupni kapital i organizovani kriminal koji upravljaju Srbijom. Državni budžet se puni

Nagrada "Osvajanje slobode", koju Fond "Maja Maršićević-Tasić" dodeljuje za afirmaciju demokratije, ljudskih prava i tolerancije u političkoj komunikaciji, uručena je sinoć po 14. put profesorki Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Danici Popović. Nagrada se tradicionalno dodeljuje 24. septembra, na godišnjicu izbora održanih 2000. godine, koje

                 Život čine male stvari.
                 Vaše malo, nekom je mnogo.
                 Sreća je u darivanju.

 

               Ok. Zvuči toliko prežvakano, ofucano, potrošeno...
               Opet, ako neko uloži svoju energiju, svoje vreme, svoju maštu, svoje srce ( ma kako to zvučalo patetično ) u ideju kako nekome olakšati, a nekome ulepšati koji dan, valja barem pogledati o čemu se to radi. A onda sesti, porazmisliti, pa prema željama, mogućnostima, sklonostima... rešiti nalazimo li se u čitavoj priči.

               Dakle, evo jedne zanimljive akcije koju je osmislila i pokrenula moja gošća Fantomatsicna:

 

 

 

 

 

 

 

Od 9. maja do 27. juna pešačila sam na Camino de Santiago, najpoznatijoj evropskoj hajking ruti. Najpre sam hodala Severnim putem, duž obale Kantabrijskog mora, potom sam prešla na Primitivo put do Santjaga. Odatle sam nastavila do Mušije i zatim Fistere ili Kraja sveta na Atlantskom okeanu. Ukupno 992 km za 44 dana.

 

Svakodnevno sam pisala objave o

Pre neki dan sam, verovali ili ne, prvi put skupljao orahe. Bilo je idealnih 25 stepeni, a najveću pomoć pružala je sestričina (4) koja je trčala za svakim plodom koji bi se otkotrljao pri trešenju grana. Sad prebrojavam u glavi broj stabala i ispada da ih je pet, od kojih su dva mlada stabla komšijina,