pre svega, moje izvinjenje jer ponavljam temu koju je Jasmina načela. dužno poštovanje Jasmininim autorskim pravima.

želeo sam nešto drugo da kažem u vezi sa upokojenjem naizgled odličnog malog čoveka Pavla.

ne znam da li se sećate scene iz Braće Karamazovih, kada premine starac Zosima, kada se čitav grad pita hoće li u njegovoj smrti biti pronađeni ikakvi tragovi svetosti, nepresahnuća Života?

Ma, samo kratka vest. A vi sami odlučite. Posvetite ovome 10 minuta. Ja sam neću komentarisati ovaj blog.

P.S.

Hvala draga...

 

Prevod:

 "Желим да нагласим да је током мог дугогодишњег рада као лекара опште праксе моја главна максима била „ Пре свега не чинити ником зло/не наудити ником". То сам правило понела са собом при доласку на место министра здравља.

Када

Osobina koja mi se možda i najviše sviđa kod Iraca je ta što su bez kompleksa. Nema te stvari koja njima prija a koju oni ne bi uradili zbog blama.

Žena može da bude krupna do odvratnosti, ali joj to neće smetati da uveče obuče top i mini suknju. I naš doživljaj prema njima se menjao kako je vreme prolazilo, tj. kako smo upoznavali irsko društvo, tako da nam je sve to postajalo simpatično pa su i sve te debeljuce odjednom delovale nekako cool.

Ako Irac vidi da ne znaš nešto, bilo šta, neće ti reći neku od onih floskula svojstvenih našem podneblju, kada se

Još u osnovnoj školi sam čuo, servirano kao fazon, da je smisao života u tome što ne bi bilo smisla kada život ne bi imao smisla. Tada nisam baš mnogo razmišljao na tu temu, bio sam previše zauzet krizama identiteta znatno nižeg ranga koje su u glavnim gravitirale oko pitanja zašto raditi

Pre nešto više od dve godine moju sestru je na povratku sa lokalnog jezera ustopirao komšija. Leto je bilo, vruće popodne. Oboje su, svako sa svojim prijateljima, proveli opušten dan. Povezla ga je, bez dvoumljenja. Znalo se da je .. onako.. bio je malo na odeljenju psihijatrije, ali već dugo se činilo da je sve manje više u redu. Sutradan je pozvana na razgovor u policiju.

 "...velikodušan rođače

raspolagati tuđom mukom

nije mala zajebancija..."

."Tko to tamo pjeva"....Džoni...

AleXandar Lambros

 

Epizoda s časa od prošle godine: javlja se učenica da odgovara i bira pitanje. Hoće romaniku. „Romanički stil u umetnosti obeležava konačnu pobedu hrišćanstva", vata zalet i već u sledećoj rečenici se spotiče - „izraženu kroz masovna hošać, hodošaš,

Hodajuci na zapad duz Danforth avenije oko pola sest popodne zatekla me je jedna misao: ne znam da sam u Torontu ikada presla jedan most, svojim nogama, peske. Bila sam ne malo iznenadjena tim otkricem, jer most kojim se avenija zavrsava nije daleko odatle

Raspustilo nam škole po Srbiji. Ovog puta se setilo i Vojvodine, da ne bude mi se stalno nešto odvajamo.A i kukali smo, bre, baš nas potreslo što nas ministar onomad zaboravi. Mislim, nije da mi volimo te vanredne raspuste, nego smo se nešto osetili zapostavljeni. Kad je grip, nek je za celu državu, nemoj i po tom osnovu da se delimo.

A đaci danas radosni, pa mi nešto bilo žao da im kvarim veselje pričom o radnim subotama. Malo me nervirali kad su skočili da se ljube i čestitaju jedni drugima, k'o da su dobili premiju, a ne pretnju zarazom, al' šta znaju deca šta je  H1N1!

I

Hrvat Marko Polo rodio se 1972. u Francuskoj i, kada ga je godinu dana kasnije usvojilo jedno norveško brodogradilište, dobio je ime Peter Wessel. Kidnapovali su ga Holanđani 1984. i preimenovali ga u Zeelanda, a kada je godinu dana kasnije pripao firmi Stena Line, dobio je ime Stena Nordica. Konačno, 1988. godine usvaja ga Jadrolinija i daje mu ime Marko Polo - po onom čuvenom možda Hrvatu, koji je davne 1254. godine možda rođen u Korčuli (gde može da se obiđe njegova možda rodna kuća), imao nesporno državljanstvo Mletačke Republike i...