1966.

Bio sam živ* kada je igran Mundijal u Engleskoj. Imao sam tek 2-3 meseca (a engleska kraljica 40 godina i 2-3 meseca). Mislim da u to vreme moji nisu imali televizor, valjda su ga kupili godinu-dve kasnije, tako da nijednu utakmicu nisam gledao uživo ( :) ), a pitanje je da li je tada uopšte i bilo direktnih prenosa na JRT.

Kasnije sam mnogo puta video onaj sporni gol Engleza u finalu protiv Nemačke: https://www.youtube.com/watch?v=0Uhe_l1h3w8

Zvezdaš sam i nije da ne navijam da se stanje u klubu popravi. Daleko od toga. Ipak, ova slika je, hm, ne baš samo fudbalska.

Ovog vedrog cetvrtka u Indian Wellsu, tacno u 11am -- kad na rasporedu i pise da ce tenis poceti -- sudija na terenu #2 najavio je da igraci imaju jos dva minuta zagrevanja. To je ujedno i publici najava da imaju jos dva minuta da dotrce do svojih sedista. Propustiti pocetak tenisa mozda boli vise od drugih sportova, jer se propusta simbolicna vrednost prve loptice, prvih odluka i prvog poena. Propusta se takodje najduzi period tenisa, jer ako zakasnite na pocetak meca, propustate tri gema, a posle toga samo po dva. Opomene za dva minuta obicno su dovoljno glasne da ih cuju i igraci i publika koja bi trebalo da je vec na svojim sedistima.

Otprilike tako je jedan moj drug "isprevodio" engleske nazive (snatch, clean&jerk) za discipline u olimpijskom dizanju tegova, koje je ujedno i tema ovog bloga.

(Ne, nije ovo fotolapsus, odnosno detalj  sa gimnastičkog takmičenja, već fotka albanske takmičarke Romele Begaj, u kategoriji do 58 kg, kako proslavlja uspješno dizanje.)

Dakle, u isčekivanju raspleta u najtežim kategorijama za muškarce (do 105kg, odnosno +105 kg), da dam jedan sažeti osvrt londonskog olimpijskog turnira.

 Naletih jutros na stranicama B92 sport-a na vijest da Dvajt Hauard, trenutno najbolji centar NBA cirkusa, prelazi iz Orlando Medžika u LA Lejkerse. Ha, vidi vraga, rekoh sebi, pa to je  potpuno u skladu sa mojim poodavnim zapažanjem kako su se ti Lejkersi oduvijek svojski trudili (i istrudili) da pod svoje okrilje dovedu najbolje centre koje je košarka iznjedrila.

Teniseri su danas počeli sa radom pre svih ostalih. Na rasporedu u media centru običnom olovkom upisana su imena skoro svih preostalih igrača, zajedno sa brojevima terena na kojima će danas da vežbaju. Juniori i ostali učesnici počinju sa treninzima već u 9am, a ovi malo poznatiji zakazali su dolazak u centar za 1 sat popodne.

Sportiste dovoze u centar oficijalnim vozilima koja su obeležzena sa 'US Open' nalepnicom i numerisana belim samolepljivim brojevima. Hiljade drugih njujorčana se svaki dan voze na sličan način, legendarnim žutim taksijima koji na vratima isto imaju

FIFA odlučila da Kosovo može da igra prijateljske fudbalske utakmice. 

Da li treba poslati poruku da Srbija nema ništa protiv da Kosovo ima svoju fudbalsku reprezentaciju i da igra svoje utakmice, prijateljske, ali i zvanične? Kao Irci, Škoti...

Eto, da se time između Srba i Albanaca postigne makar jedan „mali fudbalski detant“, ako ga već nema na drugim poljima. Ma, drugačiji je slučaj kod Iraca i Škota, usledilo bi verovatno objašnjenje, jer u našem kontekstu ovo sa kosovskom reprezentacijom je dalje podrivanje ustavnog poretka i celovitosti države Srbije...itd, u već poznatom stilu.

A možda... možda ipak ne bi bilo sasvim štetno ako bi Srbija uputila signal odobrenja

 gost autor: stefan.hauzer

 ...dva kola kasnije.

                Nema više Pejtona Meninga, Maršona „the Beast Mode-a“ Linča i Megatrona; tri igrača  koji su, svako na svoj način, izmenili igru. Iako se danas čini, da i pored toga što jedini od njih trojice nije osvojio Superbol, kako je Kalvin Džonson najviše uticao na igru; danas niko ne zna šta se u NFL-u smatra za uspešno hvatanje.