Dve su me priče navele da napišem ovaj tekst. Prva govori o tome da će se u penziju ići tek sa 70 godina i da je veliko pitanje kako će izgledati srpski penzioni sistem. Druga je u stvari napad srpskih medija na ministarstvo poljoprivrede povodom trošenja novca na spotove sa Radošem Bajićem, gde se pozivaju poljoprivrednici da koriste besplatne usluge agronoma - savetnika.

1500 agronoma je angažovano na poslovima savetnika, sa ciljem da pomognu poljoprivrednicima da povećaju produktivnost. Koliko sam upoznat, ceo projekat organizuje i finansira vlada Kraljevine Danske, mada na internetu nigde nisam pronašao potvrdu ove informacije.

Jedna od stvari, koja je ostavila poseban utisak na mene u filmu o legendarnom Radivoju Koraću (svaka preporuka i večno pitanje - kako se toga niko ranije nije setio?) je priča o slavlju nakon plasmana u finale Olimpijskih Igara u Meksiku 1968. godine, kada Vladimir Cvetković govori o tome kako se najnoviji hit Bitlsa „Hey Jude" slušao čitavu noć, a da su reprezentativci toliko glasno pevali da pola olimpijskog sela nije moglo da spava.

Kako to dobro (čak i naivno) zvuči iz današnje perspektive. Dobra stara vremena. Sada se čovek prosto uplaši od bilo kakvog uspeha i opštenarodnog veselja.

.

U Srbiji je uvek bila izražena  podele na “jedne” i “druge”, uz mnoštvo onih koji su bivali čas na jednoj čas na drugoj strani. Te podele samo su  štetile narodu i državi ali se iz istorije nije mnogo naučilo.

Tako i danas, kada je Kosovo u pitanju, imamo aktuelne dve dominantne koncepcije.

Prva je da se problem rešava pregovorima uz pomoć, a ne pritiv EU, SAD i NATO već da oni budu što je moguće za nas korisniji partner. To je rešenje na kome insistira predsednik Tadić sa planom od 4 tačke koji nudi iznalaženja trajnog i održivog rešenja srpsko-albanskog pitanja, ne sputavajući evropsku perspektivu Srbije.Naravno mora se imati u vidu da su pregovori uvek traženje kompromisa, a u konkretnom slučaju da Srbija sebi ne odmaže čak i kad time Srbima na Kosovu ne pomaže.

Druga je da se problem i konflikt zamrznu, da prekinemo pregovore sa EU, da budemo neutralni od svega toga i da se ponašamo kao da se ništa nije desilo.

prenosim intervju koji je vigor majić dao novostima.

mislim da je on čovek koji veoma kompetentno
govori o našem sistemu obrazovanja, između ostalog,
zbog toga što ga dovoljno dugo posmatra sa strane,
i dobro vidi njegove rezultate.

jeruzalem - evo, prosla je i ivina, dirljiva za nas hrvatske jevreje poreklom, poseta prestonici izraela. moram priznati da sam osetio ljubomoru u trenutku kada je ceo jerusalim okicen hrvatskim trobojkama, ali ivo je zasluzio to, a i drugim liderima na balkanu je zadao domaci kako se predstavlja drzava u inostranstvu.

sta je, u sustini rekao predsednik sa jerusalimske govornice? 

"I evo me, ovdje, stojim pred parlamentom izraelske države, i još važnije, stojim pred djecom Hrvatske, i bez dvojbenosti, ja se ispričavam. I molim preživjele žrtve holokausta, vas i sve druge žrtve za oprost", rekao je Josipović.

i za moje staro, okorelo od visedecenijskog pracenja balkanske i bliskosistocne otrovne gungule, a i od zivota samom cinjenicom da sam bio mladic 90-ih, dakle za moje staro srce beshe dovoljno da ova ivina recenica izazove ganutost.

Sve dok moj otac u 84. godini nije odlučio da se oženi, baš i nisam nešto razmišljala zašto se sve ljudi odlučuju na bračnu zajednicu. Valjda sam podrazumevala ono, voliš nekog toliko, da ne možeš bez njega. Dakle, emocije i teška privlačnost. Pa tek ako stvar krene naopako, onda se uključuje racio, odnosno razumna objašnjavanja sebi i okolini, zašto je bračna zajednica pukla i više ne valja.

Možda ne treba zanemariti ni onaj kliše, da ako u razloge emotivne prirode petljaš i racionalne, zdravorazumske, onda je to kalkulisanje. A jedan od ključnih ljubavnih stereotipa kaže da kalkulisanje nije u redu. To što posle mogu da izleću žabe i kokodili, nema veze. Kalkulacija ima negativnu konotaciju, pa bog. Čak i onaj ko je radi, gleda to da obavi u tišini introspekcije, a ako se zezne i lane, gleda da kalkulisanje zabašuri, jer stereotip kaže da ko kalkuliše ne voli dovoljno, da u ljubavi nema mesta računu.