Za to vreme, političar QW je owner & CEO stranke D koja ima kakvog-takvog uticaja. Čak i onda kada ne prođu cenzus, stranka D i političar QW imaju dovoljno mesta u javnosti i razna su im vrata otvorena, zbog specifičnosti politike koju zastupaju. Političar QW indirektno i jeftino - zbog dugova u kojima se nalazi - kupi firmu C i obeća da će je staviti na noge.

Trgovačke firme A i B tajkuna XY ubrzo potom počnu da plaćaju dugove prema firmi C. Firma staje na noge. Radnici su zadovoljni. Glasači su zadovoljni. Stranka D je zadovoljna, zbog gazdinog uspeha i uvećanog ugleda, a i firma C ih po malo, onoliko koliko se može, dotira. Imaju naravno i banke nekog uticaja u svemu tome, ali to je već drugi segment priče.

(c) Hans Peeters

Blic piše: Zaštićene ptice bez glave nađene u prtljagu

BEOGRAD - Republička inspekcija za zaštitu životne sredine juče je otkrila 240 ubijenih jedinki zaštićenih vrsta ptica u ručnom prtljagu četvorice italijanskih državljana

ovo su misli kojima sam započela današnji dan:

"dabogda  crkla ako još jednom izađem na ulicu posle 19h",

zatim

"ne probudila se dabogda ako još jednom sednem sama u restoran" (čuj, restoran - neka zovu oni to kako hoće, neka na vratima piše i dom kulture - ja mislim da je to ona stvar koja se zove  mehana)

pa još

 "ne videla više  bela dana  (dabogda) ako još jednom sednem u neku mehanu, ovde, u gračanici, sama, da jedem, i upustim se, povrh svega, u razgovor s nepoznatim" (nije greška - to jeste "razgovor s nepoznatim") 

pa

 Oću da pričam kako je nekad bilo, što da neću, sve mi se čini, men' višnji na ovaj svet drži sam za toj, da pričam i pripovedam.. za drugo i nisam.

Druga su vremena bila, i život ti je ljucki takav, sve što je prošlo i preživelo se, liči da je bolje bilo i lakše i lepše nego ovo sad... pa svi kažu, e, nekad je bilo bolje.. I da znaš da nije tako. Svako vreme nosi svoje, onomad jeste bilo lakše, jer smo bili i mlađi, i zdraviji i imali čemu da se radujemo, sledeća je godina nosila svadbu, djecu, unuke i

Или када се слон нађе у стакларској радњи.

Kada izgladni, organizam počinje da se samoproždire. Prvo šećeri, pa masti, pa manje važni mišići, pa tako do srčanog.

Dakle, nema mi druge, nego da se i ja oglasim povodom ove eskalacije nasilja.
Ima li smisla onda pisati o ovome? Hoće li nasilje u Srbiji prestati kada nas se sakupi deset blogera koji će dići glas protiv sve očiglednije degradacije prava na goli život? Koliko nas se oglasilo povodom mogućnosti lečenja dece u inostranstvu? Pa, ništa!!! Nema nešto više ni akcija preko socijalnih mreža. A bolesnih koji nemaju mogućnosti da se leče, nažalost sigurno ima. Ali, zato se preko noći, po kratkom postupku menja zakon, ili uredba, šta li, o nivou aflatoksina u mleku. Samo, nekako ne mogu da sedim skrštenih ruku. Martin Luter King reče otprilike da je početak kraja života kada prestanemo da govorimo o bitnim stvarima. A neposredna fizička bezbednost moje porodice, prijatelja, mene, pa i svih mojih komšija i sugrađana, baš mi se čini kao jako bitna stvar. A, i nekako mi se još živi.

U poslednje vreme sve više slušam priče o vrednim i poštenim ljudima koji su ostali bez svojih kuća, stanova ili kompletne imovine, a glavni razlog su njihovi sinovi ili nesreća koja je njih lično zadesila.

Zelenaši

Prva asocijacija na zelenaše su mi američki horor filmovi u kojima vampir ne može da uđe u kuću dok ga neko ne pozove unutra. Znači, u ovom slučaju, dok im se neko ne obrati za pomoć. Pravdaju se ljudi raznim razlozima: te imao sam jasnu ideju kako da vratim, te bilo je pitanje života i smrti i ko zna šta još. Svim svojim poznanicima uporno ponavljam:

novi slogan:

"Vaše pare su sigurno u našim rukama, a ako još nisu biće" 

Slučaj (nemoćnog?) Građanina X ili način za otimanje novaca od građana.

Sa šibicarima znaš na čemu si i u šta se upuštaš, a sa inetektualcima u bankama, belim okovratnicima, školovanim lopovima, modernim menadžerima, hohšatplerima i  PR-ovima, ne znaš.

Ustvari znaš tek kada osetiš.

Gost autor: not2old2rock

Većina vas se seća Fikreta u Legendarnom Specijalnom vaspitanju u kojem umesto da je u učionici na slobodnim aktivnostima on se skita okolo, a usput bi nešto i da prikolje. Za razliku od filmskog obračuna domaca sa lokalnim dripcima koji se odigrava u po bela dana, horor scena u Novom Sadu odigrala se u sred noći. Akteri, tri dečaka od po dvanaest godina i nesrećni skitnica, dečaci su zapalili beskućnika dok je spavao i ovaj je posle nekoliko sati izdahnuo.

NS: Dvanaestogodišnjaci zapalili beskućnika (LINK)