izmiče klasifikacijama.
definitivno ne pripada. nikome osim sebi.
i o tome piše. o nepripadanju.

Od najranijeg detinjstva, pa sve do studija, bila sam opsednuta Japanskom kulturom. Glavni krivac za to je moj otac, koji me je priličan broj godina vaspitavao na samurajskoj filozofiji života. Borilačke veštine nisu priličile devojčici mog izgleda, ipak neko vreme sam bila uporna. Svu obaveznu i neku manje obaveznu literaturu sam pročitala, a jednom sam dobila i keca iz srpsko-hrvatskog jezika jer sam umesto zadate lektire čitala Hagakure, Jamamota Cunetoma. Profesor Marko Paovica je rekao da to veoma ceni ali da iz pedagoških razloga mora da mi da

Evo, Eli LaCrosse je stigao do kraja svog serijala.  Zahvalan sam mu što je pokrenuo jednu aktuelnu i nada sve važnu temu u našem društvu, na kvalitetan, analitičan i stručan način.

Šta uče učitelji i učiteljice, deo V

Ovih dana, kada se „Vlada Republike Srbije, formirana 7. jula 2008. godine, imenovanjem dr Mirka Cvetkovića za predsednika”, kruni i osipa, pisati o jednom lošem udžbeniku u našoj  domovini Srbiji, može zaličiti na „češljanje” dok nešto „gori”, može

Evo, da ne kažu ljubitelji kako sam ih predugo ostavila bez nastavka ;)

Treći deo bitke: 

Bitka se tada nastavi i pamti se da se sa broda besraka, posle nje, nijedan preživeli nije vratio u Norvešku. Pošto smo, udruženim snagama, za nekoliko trenutaka počistili naš oštećeni drakar od neprijatelja, mi provalismo na brod kraljevih ljudi. Kako im je dobar deo posade već bio izginuo, pružajući podršku bersercima, tu otpor beše slab. Šta sam ja u tom trenutku pomislio, i zašto sam krenuvši za Olafom dozvolio da se rastanemo, to ni danas neću razumeti. Verovatno se u toj silini njihovog napada, rodila u meni nada za pobedu, i ja sam krenuo besno na neprijatelja, želeći samo da ga odbijem što dalje od moje mile Rusale. 

Idemo dalje sa serijalom poštovanog Eli LaCrossea....

Šta uče učitelji i učiteljice, deo IV

Četvrti deo priče o „knjizi“ (u daljem tekstu: K), autoru K (u daljem tekstu: au. K) i drugoj „knjizi“, koju sam „zaradio“ ovim blogom (u daljem tekstu: dr. K), otpočinjem onako kako sam i obećao na kraju trećeg dela  – „Mona Lizom“:
„Leonardo da Vinči je individualni likovni tip.
Leonardo je umetnik nad umetnicima

                                  Jedan engleski pisac napisao je knjigu sa nazivom: "The Diary of a Nobody" (koju je The Guardian uvrstio u '1oo najboljih knjiga svih vremena'). Ja ne vodim dnevnik, valjda zato što sam prilično nesistematičan, ali volim povremeno pisati pisma i - blogove. Otuda gornji naslov za nekoliko mojih sledećih priloga 

Zovem se Nikola. Po vokaciji sam biolog/ekolog, radim kao naučni istraživač/univerzitetski

Naslov je parafraza naslova čuvenog filma: Volite li Bramsa. Basedon the Francoise Sagan novel Aimez vous Brahms?, Stars Ingrid Bergman, Yves Montand, Anthony Perkins. Gledao sam ga 1964 godine na terasi, letnjem bioskopu Doma omladine u Titogradu. Više se ne sećam radnje, valjda bračni trougao ali je ekipa bila sjajna!

No manimo se filma, vratimo se pitanju:

Sledi, naravno, bitka.

Prvi deo iste. 

P.S.

Kome treba XI glava, i Autor i dalje odgovara na pp. ;) 

„Govoriš gluposti!", pobunih se ja, „Znaš sigurno da ću pasti pored tebe, ako ti ostaneš na brodu. Nadam se da ćemo oboje pobeći u šume i nastaviti tamo da živimo, sa mojim narodom. Što se kraljevih ljudi tiče, ti nespretnjakovići nikada ne bi mogli da uhvate vilenjaka u šumi, čak i kad bi im čučao na grani iznad glave. Mogli bi smo otići do Šume Trolova, potražiti pomoć u ljudstvu i našim brzim brodovima i ponovo zagospodariti morem, pretvarajući Onundove drakare u prah i pepeo. Zašto to odmah ne uradimo? Obala je tako blizu!"

„I ja bih volela da vidim tvoj narod i šume o kojima si mi toliko pričao. Naročito sada, kada me na moru čeka samo smrt. Ali, ja sam vikinški vođa. Ne mogu da ostavim svoje ljude koji su za mnom krenuli protiv svog kralja, sada, kada treba ginuti. To nikada sebi ne bih oprostila, dok sam živa. Kako bih i jednom od ljudi iz mog kraja pogledala u oči? Moje je da pobedim, ili umrem sa njima. Možda ću na kraju bitke, kada sve već bude izgubljeno, imati pravo da potražim spas. Samo to treba doživeti, vilenjče", reče ona, i po prvi put u životu mi se, jecajući, obesi o vrat. 

 ili pohvala opetovanom čitanju,

ili Strahinj Ban - Crven Ban

ili otvoreno pismo Komisiji za imenovanje ulica 

Gost autor: Stjepan Mimica

 ...................................

Ponešto stvarno treba pročitati iznova.

Čudo je to ponovno čitanje, sve ispretura!