ПРИЛОГ ЗА ЕВРОПСКУ ИСТОРИЈУ

(Из дневника)

Бранислав Петровић

Орјентисали смо се према звездама

Водиле нас трубе и кључеви тамница

Ослушкивали савете оних испод земље

Нисмо се заустављали

Прво смо открили кожу једне жене

Фину неговану од младих змија изаткану

Затим смо

Juče u podne otvorih samostalnu (tako se to kaže) izložbu slika pod nazivom, piše i na plakatu koji je Igor preko noći pripremio i odštampao, Urbani pejsaž. Gde? U maloj galeriji koja se nalazi u upravnoj zgradi JP Ada Ciganlija. Izložba je rezultat odlične saradnje između Galerije 73 sa Banovog Brda, JP Ada Ciganlija i moje želje da izađem u susret direktorki Galerije 73, mojoj dragoj mladoj koleginici Brankici Tintor Andrić. Cela stvar je bila odrađena za dva dana! U principu volim da delam pod pristiskom, dobro se snalazim u ubrzanim akcijama, vrlo često mi baš odgovara cajtnot.

Brankica me upravo obavestila da je na netu postavljeno:

Puhala je žestoka Bura. Njega smo spazili nakon stotinjak metara na talijanskoj strani granice. Bio je odjeven u habitus miš boje s kapuljačom na glavi. Izgledal je kak neki sivi franjevac, uz to još i duga brada. Pokraj njega su pogruženo i nekak jadno stojali muškarac okrugle glave i crnomanjasta puca tridesetih godina ljepih nogu. On je pokazival autostoperski palac. Bastica je kazao: Stani, da vidimo gdje su se uputili, ionak ne žurimo. Stao sam kraj njih, Basta je otvoril

Biti ja, je najteža stvar na svetu! Ne želim da budem pretenciozan, mnogi od vas mogu misliti isto ali ja govorim o sebi. Načitan sam i obrazovan, ovo govorim bez lažne skromnosti, i dalje nastavljam da saznajem sve i svašta iz svih oblasti ljudskih delanja i umovanja. Radoznalost je, smatram, moja najbolja osobina. Ali! Parafraziraću Sokrata: Što više znam, svestan sam koliko toga ne znam! Ne volim sukobe ni verbalne a ponajmanje fizičke. Ipak, tokom života imao sam ih ne mali broj. Nikada, zaista nikada nisam ja bio taj koji bi ih zapodevao ali sam bio primoran da se branim

Pre neko jutro, sunčano, sa kafom u ruci izađem na terasu, sednem, zapalim Lucky i bačim se u uživanje. Kad! Pored uobičajene tramvajskoautomobilskoautobuske buke, do mene dopre kakofonija vrapčijeg dživkanja! Razveselim se, odem do ograde i bacim pogled na dole, na njihovu Agoru, tako sam u sebi nazvao veliki grm koji ne spada u crnogorične ili zimzelene ali mu lišće na jesen i u zimu ne opada samo se smanji i udeblja pa liči na pupoljke i čeka proleće da ponovo kao plamen bukne! U Agori dvestotinak, možda i više, paperjastih vragolanki i vragolana, dživka na sav

OSAMNAESTO PISMO TABUKIJU

Poštovani prijatelju Antonio,

Čitali ste HAZARSKI REČNIK, ne sećate se najbolje Sevasta ali vam se dopao citat koji sam naveo. I veze između njega i sledećih citata.

Čini mi se da pravilno zaključujete da pored toga što ima pravih i lažnih budućnosti, ima ako ne beskonačno mnogo a ono budućnosti ima onoliko  koliko ima duša

Kaže meni moj dobar drugar pre izvesnog vremena:

Mnogo si propustio što nisi krenuo s nama.
Ono............ bio je totalni promašaj, ono kasnije, ............, naprotiv.
Izuzetno prijatno i inspirativno sedenje, do valjda četvorke.
Ni jednog jedinog smarača.
Nije odveć preterano reći - to ............. društvo je srpska elita.

Odgovorim

Siguran sam da znate da je naslov parafraza naslova knjige Pereira tvrdi da...(i filmovane, Marčelo Mastrojani u glavnoj ulozi) mog omiljenog Antonija Tabukija. E sad, da ne ulazimo u to šta je Pereira tvrdio i zašto, mislim, kad sam već stavio naslov u kojem čvrsto i stameno stoji tvrdi, poče da me hvata malena, dijafragmu do ispod grla podižuća, panika.

U ukrštenicama/križaljkama pod npr dva vodoravno ili devet vertikalno, tri slova su u pitanju, često se može pročitati: Ukras muškog lica. Iskusni ukršteničari, bez razmišljanja, rutinski upisuju: Brk. Kako bre brk, valjda brkovi? Više od tridesetsedam godina na licu gajim i brkove i bradu, po onom fazonu: 'oćeš li kafu ili lozu? Nemo' mi ih razdvajat! Moja stvar, reći ćete ali sam svojevremeno nosio samo ukras muškog mi lica, brkove. Prvo početkom šezdesetih u vreme Bitlsa. Uz brkove su išli i neizbežni dugački zulufi i duga kosa, metalnookviraste okrugle naočarice, prvo frula pantalone a zatim zvoncare...