Poštovani gospodine Josipoviću,

Primite moje iskrene čestitke za ulazak u EU. Lično mi je neizmerno drago što sam posle dugog čekanja, kao ex-jugoslovenski i već dve decenije europski državljanin, ponovo sugrađanin svojim mnogobrojnim prijateljima državljanima Republike Hrvatske. Kao građanin sa 20 godina više europskog staža od Vas usudio bih se konstatovati da ste ulaskom u EU učinili jedan veoma mudar potez.

Ovim čestitkama bih dodao i jednu ličnu molbu: molio bih Vas da se potrudite, u okviru svojih snaga i mogućnosti, da Hrvatska ovoga puta bude pažljivija u odnosu održanje naše zajedničke federalne domovine.

a povodom predstojećeg kraja sveta…

Danas je punih 68 godina od kada je Beograd konačno oslobođen od nacističke okupacije.

Povodom 68.godišnjice oslobođenjа Beogrаdа u 2.svetskom rаtu predsednik Srbije Tomislаv Nikolić je,  uz prisustvo počаsnog strojа i orkestrа Gаrde Vojske Srbije, predstаvnikа borаčkih udruženjа i predstаvnika аmbаsаdа Ruske Federаcije, Ukrаjine, Belorusije i Azerbejdžаnа u Republici Srbiji položio venаc na  nа Spomen Groblju oslobodilаcа Beogrаdа u 2.svetskom rаtu. U spomen-knjigu predsedik Srbije je tom prilikom upisаo:

“Dok postoji jedаn grаđаnin Srbije, jedаn Srbin, dok postoji ljudsko sećаnje, učićemo decu dа trebа dа se trude mnogo kаko bi oprаvdаlа život i slobodu koje ste im podаrili“.

Vence su položili i predstаvnici Ministаrstvа rаdа i socijаlne politike, Ministаrstvа odbrаne, Grаdа Beogrаdа i Sаvezа udruženjа borаcа Nаrodnooslobodilаčkog rаtа Srbije.

Naravno, nije bilo pripadnika tzv.“drugog antifašističkog pokreta“ kao ni patrijarha i drugih velikodostojanstvenika SPC koji radije veličaju one koji su bili protiv partizanskog pokreta. Oni drže opela i pomenene onima koji su veličali lik i delo Hitlera. Sramota.

Na izmaku je dan kada se obeležava sto dvadeseta godišnjica njegovog rođenja. Najkraće rečeno – Nobelovac. Duže...jedan u nizu pisaca čija smo kapitalna dela morali da pročitamo. Po programu lektire. Onome ko ga do tada nije čitao, postao je jedan od pomenutih pisaca knjiga zbog kojih se jedva čekalo da prođu časovi analize i prežvakavanja sa legendarnim ciljem – Šta je pisac hteo da kaže?

  Neki roditelji su od života naterani da upoznaju i onu drugu stranu roditeljstva. Tešku i iscrpljujuću, jer njihova deca nikad ne prestanu da sa svojim potrebama budu bebe , neka nikada ne nauče da hodaju, neka da pričaju, da jedu sama.

Roditelji su tu da im očuvaju i sačuvaju te male živote i nađu načina da se raduju s njima i nauče ih onome što deca mogu da savladaju.

( kleinemutter)

 http://www.peticije24.com/pomoc_roditeljima_dece_sa_invaliditetom.

Sve je počelo kao što je i red, tokom početka jednog dana. Napolju se mrštilo sivo, ledeno zimsko jutro. U daljini su se nazirali led-ledeni Alpi. Komšinica iz stana pored je, sudeći po zvucima, radila na tome da polupa sve sudove koje ima. Ikar Varvarin se budio pokušavajući da svojom zadnjom nogom otkine rođeno prednje uvo. Ja sam bauljala naokolo pritisnuta niskim pritiskom, kada se stanom razlegao urlik: »AAAGHR!«

Dođu tako pogana vremena, vremena duža no što bi smela da budu, kada bi čovek dušu đavolu prodao samo da ne misli o onome što mu je jedino u mislima. Tada sebe lažeš da misli mogu da putuju, da prejašu planine i pregaze reke, da mogu da pokucaju na prava vrata i sednu pored onoga kome su namenjene. Da mogu da ga uhvate za ruku, pomiluju po glavi i samilosno podmetnu leđa ne bi li se patnja i strah lakše podneli. A znaš da su misli slabašna stvar koja najdalje do napisanog može da stigne, mada i tada njena nada još uvek laže i vara da može više.

To vreme čoveku na koga je nasrnulo dugo traje, svaki tren se razvuče u nedogled, uvredljivu beskonačnost...jer, tamo gde bi trebalo dugo da traje on prolazi brzo i nemilice, krateći i ono malo kratkog vremena prekratko odmerenog. Lepo osećaš kako se grebe o staklo sata svako zrnce peščanog vremena, survavajući se na gomilu, gradeći sobom skori vrh kraja. Posle njega više ničega biti neće, ni u laži, ni u snu.

Objekti prosvetnih igara su konačno krenuli u škole. Roditeljima je svanulo, a su kuće ostale u tišini. Nema glasnijeg zvuka od onog koji se ne čuje, i kojim odzvanjaju prostori koje su do maločas naseljavala deca. Naročito raspuštena, ona koja preko leta zaborave da škole postoje kao takve, da će ikada opet otvorene biti, verujući da je leto ona debela roze žvaka koja može da se rastegne duže od dužine ruke i onda kao tanka, lepljiva vlas namotava na prste do beskraja.

Ta čudna stvarnost što se opisuje u astrofizici, kvantnoj mehanicu ili genetici,  je li to opis realnog sveta ili samo model koji je stvoren u glavama  naučnika?

Da pokusamo da zamislimo da je neka poznata javna licnost iz Srbije, recimo novinar, napise nesto ovako o Sarajevu: 

A grad je sređen i dotjeran, ne može se reći. Al čim malo čačneš, obratiš pažnju na ljude koji sjede na klupama pored Miljacke shvatiš da je spolja gladac a unutra teški jadac. Ljudi čudnih fizionomija i neartikulisanog jezika jedu nešto na tim klupama.................U takvom gradu, u kojem žive samo jedni, ni ženske ni muške ljepote neće biti. Noge će biti sve kraće, a pogledi sve tuplji........

С врха гомиле кутија с разним старим новинама пала је једна.

Хајде баш да видим шта је унутра...

Био је и један НИН, од 8. априла 1984.

Gledao sam vrata lekarske ordinacije i sa spoljašnje i sa unutrašnje strane. Postavljena davno, po nekim drugim standardima, sada su potpuno propala. Iskrivljena, više ne dihtuju, boja oljuštena, šarke zastrašujuće škripe. Ponekad, dodje neki novi majstor pa malo zafarba jednu ili drugu stranu, potroši i poneku kap ulja da utiša šarke, ali crvotočna vrata landaraju i dalje. Muka mi je da ih gledam, strah me je da kroz njih prodjem. Zato sam rešio da nešto preduzmem, od onih majstora što farbaju i vrata i nas nema vajde.

Sve postojeće stranke u svom programu imaju reformu zdravstva i te se reforme, koliko sam upućen, svode samo na izbor boje za zamazivanje, vrata i očiju.

Nakon finske bajke vreme je za srpsku basnu. Elementi su preuzeti iz Strategije o obrazovanju u RS do 2020. godine, iz onog dela koji opisuje trenutno stanje stvari, kada je o kvalitetu osnovnoškolskog obrazovanja reč.

***

- Планови и програми су обимни и нефлексибилни, једнако се спроводе у школама с великим бројем ученика у разреду и у комбинованим одељењима.

- Концепт изборне наставе није разрађен нити добро постављен, по актуелним наставним програмима не постоји никаква могућност избора ни за ученике ни за саму школу.

Pekara, danas oko 11:00

S vrata vidim da su na polici ostala još samo dva ražena i jedan mešani. Od moje ljubljene Rustike ni traga ni glasa. Ispred mene pop i jedna mlađa komšinica. Nesrećna radnica, koja me je zapamtila po konstantnim kritikama (Što pekara radnim danima radi samo do 15:00 h, kad je lokalna pijaca otvorena do 20:00? Što nikad nema dovoljno 'leba?), čim me ugledala, počela da sleže ramenima, uzdiše i sakriva se iza polica. Ne sačekam da dođem na red, već krenem da penim prekoreda.

Ima tome osam ili devet godina, ne znam tačno, znam da je bio četvrtak, kad su me Mira i Buba, zgrožene da ja ne idem na reke, pozvale na večernju turističku vožnju Dunavom i Savom. Brodom, naravno.

Mira je došla po mene i, budući da sam bila u bermudama i majici, vratila me da uzmem još nešto preko, jer na reci zna da bude hladno.

- Aman, ženo, pa trideset stepeni je... - no, ipak uzeh košulju.

Buba nas je sačekala na keju, ušli smo u brodić, naručile pićence, ja sam ponela nekakve kiflice, kao lanč paket - volim da jedem dok putujem i krenuli smo, tačno u 19 časova. Još je sunčano. Lepo.

Krenuli smo.