Nakon finske bajke vreme je za srpsku basnu. Elementi su preuzeti iz Strategije o obrazovanju u RS do 2020. godine, iz onog dela koji opisuje trenutno stanje stvari, kada je o kvalitetu osnovnoškolskog obrazovanja reč.
***
- Планови и програми су обимни и нефлексибилни, једнако се спроводе у школама с великим бројем ученика у разреду и у комбинованим одељењима.
- Концепт изборне наставе није разрађен нити добро постављен, по актуелним наставним програмима не постоји никаква могућност избора ни за ученике ни за саму школу.
- Програми су још увек писани као листе тема, садржаја, предмети су слабо повезани и то онемогућава интегрисање садржаја и тематску наставу, а постоји стални притисак да нови садржаји постану школски предмети.
- Изузетно је мала заступљеност модерних облика рада у школи – доминира предавачка настава, а мало се примењују активно учење, истраживачке методе, индвидуализирана настава и други начини рада који су усмерени на ученика и омогућавају њихово веће учешће у наставном процесу, развијају њихове више менталне процесе, мотивацију за учење, оспособљавају их за функционалну примену знања и даље учење и рад. Иако су кроз разне пројекте развијени такви облици рада и неки од њих су прошли и међународну проверу, они веома тешко постају део редовног система, вероватно зато што се изискују радикалне промене у схватању природе процеса наставе/учења и улоге настаника и ученика у њему.
- Због рационалности је смањиван број одељења и повећаван број ученика у разреду, што има негативне ефекте на педагошку ефикасност (превелик број ученика у одељењу је препрека за примену модерних облика рада и за примену инклузивног приступа).
- Нажалост, и поред одговарајуће квалификационе структуре евидентна је ниска обученост наставника за савремени концепт учења/наставе и реализацију постављених циљева и стандарда.
- Концепт усавршавања наставника је проблематичан јер је акценат на улазу (прикупљању поена од семинара), а не на излазу (ефикасној примени наученога у пракси).
- У номенклатури занимања не постоји занимање наставник.
- Здравствено-спортска подршка развоју деце веома је слаба. Спорт је доступан углавном талентованим ученицима, али и поред тога што јесте део редовних школских активности усмерених на развој деце и улагање у њихово здравље, спортске секције се плаћају по школама, велики број ученика се ослобађа наставе физичког васпитања, а објективне потребе су све веће (деца много седе у школи и код куће, све више времена проводе за рачунаром, млађима су школске торбе претешке, деца једу нездраву брзу храну и сл.).
- Начин оцењивања рада школе, наставника и ученика није довољно добар и информативан, не разликује школе и наставнике који раде савесно, добро и постижу резултате од оних који формално отаљавају свој посао.
- Ученичке оцене су недискриминативне и необјективне (веома је чест случај да је 2/3 одељења има одличан успех, просечна оцена ученика у ОШ је преко 4, 3/4 ученика на крају ОШ имају одличан или врло добар успех), а начин оцењивања већином је оцењивање успешности репродукције градива.
- Ако је настава доминантно предавачка, оцењује се репродукција с разумевањем наученог, оцене су недискриминативне, мало ваљане и поуздане, школа окренута ка уско когнитивном аспекту а не целовитом развоју личности ученика, нема партиципације ученика у процесу наставе/учења, не обраћа се пажња на читав сет важних циљева, онда је јасно да такав модел у најбољем случају може формирати особу која добро познаје чињенице али није самостална, способна за повезивање и примену знања те за сарадњу с другима, није обучена за тимски рад, за преузимање одговорности, доношење одлука, препознавање и приступање решавању проблема, и ниска јој је мотивација за учење и интелектуални рад
- Школе немају свој препознатљив идентитет и у многима влада генерално лоша атмосфера (неугодна општа клима, често рђави међуљудски односи унутар наставничког колектива, између ученика, ученика и наставника, наставника и управе школе, дешава се насиље у школама), пад етичких стандарда (наставници касне на часове, велики број часова се не одржава или се настава скраћује, огроман је број изостанака ученика с наставе, низак осећај припадности школи код ученика).
- Ваннаставне активности по школама су сиромашне, негде скоро и не постоје, нема васпитно-образовних активности на екскурзијама, настави у природи или рекреативној настави. Веома често наставници своју радну недељу своде само на држање часова наставе. Ретко где се држи допунска и додатна настава – стога су ученици знатно више упућени на приватне часове.
- Сарадња школе и породице није базирана на партнерству, доминира стари концепт који се већином своди на информисање родитеља и комуникацију када се јаве проблеми.
- Управљање школом важно је за остварење њених функција. Нажалост, управа школе се чешће поставља по политичким критеријумима, него по образовним.
- Директори још увек не пролазе обуку за савремено управљање у образовању и не одговарају колективу за ефикасност управљања школом.
***
Naravoučenije?
Proučite ceo tekst Strategije, naročito onaj deo u kome se predlažu rešenja (koja ovde nisam spominjala) i uključite se u javnu raspravu. Naročito nastavnici. Iako 5. deo strategije, koji se odnosi na obrazovanje nastavnika, nisam detaljno čitala, uspela sam da uočim da se negde pominje nekakav reizbor. Što bi bio spas za one roditelje koji mečku rađaju zbog problematičnih nastavnika koji im maltretiraju decu. Ali verovatno normalnim nastavnicima može da iskomplikuje život. Nemoj da vam posle đavo bude kriv što zbog 20% nenormalnih kolega sistem maltretira vas 80% normalnih! Angažujte se, smislite neka druga rešenja kako da se sistem reši nenormalnih, i predložite ih!
Na vebsajtu Ministarstva prosvete stoji otvoren poziv da to učinite:
"Своје сугестије и коментаре у вези Стратегије развоја образовања у Републици Србији до 2020. године можете послати на адресу strategija@mpn.gov.rs."