Deo moje drame '' Tesla se vraća u Ameriku ''

( Radnja – takmičenje u laganju )

''Čekaj'' -  uhvati me Bora za rame - '' čoveče pa ti plačeš.''

Tiho sam odgovorio što sam smirenije mogao: ''Ne, nisam ni suzu pustio, al' moje srce na dlanu je.''

''Ali, šta si ono šapnuo, nisam te čuo?'' -  reče Bora i izvadi iz džepa

Zakon protiv diskriminacije povučen je iz procedure u Skupštini Srbije na zahtev srpske pravoslavne crkve, zakon čiji je model urađen još pre osam godina, dakle dovoljno davno da je mogao i da se rodi i da prohoda

Predlozi za odgovore u nekoj "GREEN" (čitaj "napredno baštovanstvo") anketi:

Koji pristupi i sadržaji vezani za klimatsku krizu nedostaju u vašoj sredini?

Nedostaje u svim sredinama pod hegemonijm buržoaskih medija i buržoaske nauke istorijsko-materijalistička analiza globalne kapitalističke ekonomije, čiji bi prvi rezultat verujem bio raskrinkavanje pa samim tim i izbegavanje zamagljujućih i relativizujućih, negacijskih termina tipa "KLIMATSKA KRIZA". Slično kao i u slučaju termina "MIGRANTSKA KRIZA", to niti je kriza klime niti migranata već ideološka

(moja nomenklatura reči)

Vadim moj mobilni telefon i pregledavam brojeve tražeći jedan. I opet se dešava. Ime jednog mog prijatelja koji je umro projuri na ekranu. Opet se borim sa samim sobom. Racionalno gledajući trebalo bi da izbrišem taj broj jer nema nikakvu funkciju.

Palac se približava dugmetu „C“.

U isto vreme oklevam. Čini mi se da bih tim činom njega učinio još mrtvijim. Mrtav, mrtviji, najmrtviji. Bilo bi to malo drsko jer se ne radi o Jánosu Kovácsu ovde, glavnom junaku u Zilahyjevom poznatom romanu: ime mog umrlog prijatelja je na koricama

 Jedna moja pesma...:)

Prvi sunčev zračak

Prvi sunčev zračak,

ja gledam u oblačak,

što preko Belog Potoka

putuje za Čačak,

dok gledam u oblačak,

što putuje za Čačak

ispred kuće mačak

miriše maslačak.

I danas sam hteo

da budem jak i smeo

i hteo da ti priznam

kolko sam te hteo,

kolko sam maštao

i sanjao o tebi,

ni za istu takvu

menjao te ne bi.

I hteo da ti pričam

o

"moj gost": Slobodan Antonic

„Рушилачки поход”, „Демонстранти са оружјем кренули на ’мирне’ демонстрације”, „Грађани Београда запрепашћени вандализмом демонстраната”, „Користили демонстрације за пљачку”... Не, ово нису јучерашњи наслови у провладиним

Dugo se nismo videli :)

Što se mene tiče, bilo je ludački radno proleće, pa dugo toplo leto.

Poslednjeg dana avgusta, u lenjo nedeljno popodne, dok se nebo nad Cirihom muti i obećava večernju kišu, dok se jedan avion u Beogradu upravo priprema da poleti, a među putnicima je i uzbuđena gospođa mama & baka, s koferom punim kojekakvih novina, knjiga, cigareta i kulena - da vas pitam:

Jeste li se sabrali i oduzeli od bućkuriša srpskih koalicija na raznim nivoima? Je li vam jasno i za kim zvono zvoni, i za kojim se konjem prašina diže i kud plovi ovaj brod? :)

Noćas mi je prijatelj prosledio link na ličnu ispovest nesuđenog gradonačelnika Beograda. Sutra je ponedeljak, prvi septembar, vreme je za zagrevanje, početak jesenje sezone. Pa izvol'te, i samo polako, ispovest je poduža... ;)

Како су ме лагали Дачић и Антић

Сит сам жалопојки, кукњаве и плача политичара, те ово што пишем за „Правду" неће бити покушај јадиковке над сопственом судбином, лажне или стварне јадиковке над судбином народа, већ само мали прилог борби против непобедивости неморала и зачуђености појединих људи отпору који, заједно са својим пријатељима, пружам новопеченим властодршцима из Социјалистичке партије Србије

Негде пред Видовдан, када смо желели да појачамо протесте, Антић је почео све више да затеже

Са Дачићем и Антићем сваки разговор је немогућ, јер слажу чим зину, једно говоре, друго раде

Чак је и Шешељ, као искусан политички вук, у појединим тренуцима веровао социјалистима на реч

Дачић ми је рекао да „Правда" лаже, да никад неће правити коалицију са тадићевцима и чедистима

Палма ми је говорио како свим срцем подржава мој избор за градоначелника, а то је говорио и Ђиласу

to ti je kada izdaš

Nadgrobni spomenik F. Kafke

„Pisanje je još dublje spavanje od smrti. Kao što niko ne bi vadio leševe iz grobova, ni ja ne mogu biti odvučen od pisaćeg stola noću." FK

link

                                             ZVUCI TIŠINE

                                                       IV

Uzela sam bolovanje. Sve što sam radila je spavala i mislila o njemu. Kačila sam se za sećanje na život među jastucima na njegovom kauču. Svakodnevni život koji smo nekad imali, osećaj doma, koji mi se nikada nije desio ni pre ni posle na taj način. Pesme o tišini koje odlaze u fade. Gonjena jebenim genima o samoodržanju morala sam da budem sebična. Da ne kažem glupa, ispala sam neuka.

 Strast i netrpeljivost, dođu i prođu. Nekada potraju duže. Mnogi glumci igraju u takvoj predstavi, samovoljno. 

Da li da budem kao oni ili da budem sama? 

Drugačiji ugao posmatranja bi učinio da progledam.

Srk ...

Srčem ovu kafu i nešto razmišljam... da li i ja da odem na godišnji odmor ili da nastavim sa pisanjem ovih blogova, jer čitam da su poslanici otišli na zasluženi godišnji odmor posle četiri radna dana u ovoj godini ( ja sam tu jači imao sam pet )...a i valjalo bi iskoristiti ovo vreme dok su na odmoru da se i mi pošten svet odmorimo od njih...pa da...

Srk ...

Sad kad sam već počeo da pišem, vidim da sam zakasnio jedan dan i da sam možda sve ovo još juče trebao da uradim( pa da me sreća i bogatstvo