састав на тему . . кад се оно аванзовало

незнам никог ко је умео  да тако ситно пише ко једнога Лазу штоје изучио за инжињера заштите и то уријеци.наиме,обичај је тада у оној ЈУ био да се радници који су показали трудноћу при раду, а напредлог шефа пошљу на дошколавање.тако и лаза,са места подмазивача ротацијоне пећи у  фабрики цемента којег се докопо тако што му шеф увалио сестру ( сдететом ) да је ожени,а

Srpsko udruženje korisnika zdravstvenih usluga - Klub "Zdravlje", (punopravni član IAPO - International Alliance of Patient Organizations, pod poroviteljstvom SZO), prvi put ove, 2009. godine, povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja, za poseban doprinos afirmaciji etičkih principa u očuvanju zdravlja nacije, dodeljuje Povelju HIPOKRAT. Ovo priznanje, koje će ubuduće biti tradicionalno, dodeljuje se u okviru jedne zdravstvene oblasti i to u tri kategorije - zdravstvena ustanova, državna institucija i nevladin sektor. U protekloj godini zaštita trdunica bila je u žiži interesovanja

Mjenjamo muzički kurs za 540 stepeni i vozimo pravo u ralje estradne ale ...na sopstvenu odgovornost :)

Nemojte da vas početak zavarava, Pošto nisam u stanju da napravim autentični folk zvuk,  krenuo sam sa nekom neutralnom klupskom svirkom, al kad Bezumna Kuma (moj alijas i dobar drugar) preuzme mikrofon stvari će doći na mjesto...svoje ili tuđe - stvar izbora.

Petak, rano jutro (strudentsko standardno racunanje vremena - po univerzalnom standardu oko 10h), odlazim po neki posao u jednu od radnji u Delta City. Okolo Sitija metalne barikade, obezbedjenje na kamare, policija, zandari i puchanstvo u gomilama ... TV 3 soma, DVD 1500 dinara, secer po ovoj ceni, sokovi po onoj... pa ti vidi... OK

Udjem ja u City na ulaz za robu, od pozadi, pusti me se jedva - jer na glavni ulaz samo ako si cekao u redu... Razumem ih , da vide da me se pusta preko reda napravili bi Bejrut...I odem gde je trebalo, primim se posla, uzmem to za sta sam

                                   TIHI NAČIN

                                             I

 Iako mi nikada nisi bila neophodna, iako si mi često donosila samo bol, bio sam na kolenima, jeo te i hranio te, gubio nekad čitav jedan dan, da te nasmejem. Svet koji si vukla za sobom bio je tako jasan, kristalan, da nisam mogao da te ne uzimam za ozbiljno, daleko bilo da te prezirem. Dobio bih, katkad, bitku ali bih uvek gubio rat.

            Ptice beže preko ekrana neba, ostavljaju prazninu za mrak. Kiša prati. Kao kletva si, koja ima ime. Ana budi mi rana. Bila si u stanju da izmišljaš tokom čitave noći, pored uključenog i mutiranog TV-a. Tako bismo ostali budni do jutra. Opijena sobom, ali ne u pežorativnom smislu, bila si raspoložena da se posle posla viđaš uvek sa nekom drugom prijateljicom. Uveče bi se vratila, ne bi me ni poljubila.

Praktično svugde u svetu manjine (etničke, rasne, religijske) su ispod-proprocionalno zastupljene u zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti, ili generalno na mestima gde se donose odluke vezane za prioritete razvoja određene društvene zajednice.[1] Postoje i retki izuzeci, kao što je npr. belačka manjina u Južnoafričkoj Republici, Kurdi u Iraku (koji imaju jedno od tri vodeća mesta u zemlji i ravnopravno učešće u svim organima vlasti) ili pak zastupljenost Maora u parlamentu Novog Zelanda

u skladu sa akcionim planom

vrednosti mladih sugrađana

Prva od stvari koje smo svakako želeli su FER i SLOBODNI IZBORI koji su nešto što se nalazi i u definiciji demokratije. Izbore smo dobili (i dobijali), sve đuture sa ponekim referendumom, ali  smo znali da makar zbog dve stvari oni nisu bili slobodni i fer. Prva je bila kontrola medija od strane Miloševića i ekipe, a druga je bila izborna krađa čiji je simbol uvek bila famozna Republička izborna komisija (RIK). Od tog doba se mnogo toga promenilo, gotovo svi se slažu da su izbori sada slobodni, ali ona priča o medijima je ponovo aktuelna. Koliko šanse na izborima ima partija koja ne kaže da je Kosovo (i dalje) deo Srbije, ako imamo u vidu da ama baš svaki medij promoviše ovu ili onu varijantu priče „Kosovo je Srbija"? Što se tiče RIK-a, nadali smo se da je nezavisnost i „normalnost" ove institucije postala neupitna i da je to  nešto što nikada više neće biti dovedeno u pitanje. Pokazna  vežba članova RIK-a iz DSS i SRS kada su većinom glasova odbili da odobre status posmatrača onima koji dolaze iz ambasada USA i UK, upozorava nas da se stara vremena mogu ponovo vratiti. Većinom glasova.

Na mom prethodnom blogu pojavila se ideja o stavljanju banera na naslovnu stranu 92:

Evo da ja dam prvi predlog, zasto ne bi nas dvoje (i svi koji hoce da nam se pridruze) kupili od B92 pravo na baner na homepage-u B-92, nesto slicno onom o poginulim vojnicima, koji bi podsecao one koji mogu (i koji bi trebalo da hoce) da urade vise od nas da urade bar nesto.

Na zalost, ja ne verujem da bi takva akcija

Sanjati san je poželjno! Kad odsanjaš...udahni punim plućima realnost oko sebe. Boli, ha ? It hurts like a sonofabitch!

Prava suština sanjanih i odsanjanih snova, nalazi se mnogo višlje od onoga o čemu se ustvari sanjalo. Ona je večito nadahnuće, zato što se graniči obično sa nemogućim. Ako se misli na nešto drugo, što ima dobre šanse da se ostvari u budućnosti, tj. sve se podredi ostvarenju toga , onda to i nije san, nego plan.

Koliko puta ste se zaustavili na semaforu I netko bih prisao vasim kolima trazeci ako imate neki cent I dolar? Naravno u pitanju su ceste I putevi sirom SAD. Neki od njih stvarno su originalni I nadasve iskreni pa odluce jednostavno napisati na kartonskoj kutiji:zasto da vas lazem trebam novac za pivo" I to vjerovatno I upali kod nekih vozaca sto hajde u ovom vremenu lazi cijene  iskrenost I jos vise spremni su da plate tj da ostave sitnis.  S druge strane  nije rijetkost   da naletite  na  osobu  koja ce vam pricati kako  je majka uzasno bolesna I kako novac  mu treba

Dok srčem čaj u pet ...i pravim se Englez ...

Srk ...

- Komšija, možete li me pustiti preko reda...strašno se žurim – reče  mi jutros komšija Vlada, pokazujući mi dve rolne toalet papira koje je upravo kupio.

- Kako da ne komšija, samo izvolite ...- ljubazno odgovaram propuštajući ga da prodje. – I požurite da ne zakasnite...- uspeh da mu dobacim dok je istrčavao iz prodavnice.

- Ništa ne brinite komšija...- uspe i on meni da dobaci -...ja sam ti kao naša Vlada, sve svoje probleme rešavam u hodu...

Dok srčem prvi jutarnji čaj ....

Srk ...

Dok srkućem ovaj prvi jutarnji čaj i posmatram kroz prozor da li će mi košava oduvati veš sa žice,( pa da se i ja tako pridružim armiji onih koji su ove zime ostali bez gaća ) razmišljam kako evo već šesti dan nisam zapalio cigaretu...Pametnu stvar sam uradio, a i uštedeću neki dinar...Za razliku od ovih što plaćaju državi da bi se trovali...ja niti više plaćam,niti se trujem...A kada poželim da se trujem...uvek mi ostaje ova besplatna varijanta, da provedem vikend u Pančevu...