Rođendan

ja volim rodjendane i tudje i svoje, volim veselja, da castim i da me caste, da dajem i primam poklone,.sve je to radost, a sta ces lepse.
ranije smo slavili te nase rodjendane kod kuce i jeste umorim se od spremanja sto stana sto klope, al mi posle super kada dodje drustvo i zajedno uzivamo-obicno sam i drugima pravila slano, a oni meni slatko:),...u poslednje vreme-izadjemo negde, drugi spremaju, mi samo uzivamo..cesto, samo devojke i to bude bas dobar provod.

a godine, ma koga briga, neka idu bez mene,...dok smo svi dobro,...male stvari cine zivot, kroz godine, svako je u tim nekim tadasnjim okolnostima radio ono sto je tada delovalo da je prava stvar, posle bitke, lako je biti pametniji,...tako da nema zaljenja, sve je bilo onako kako je trebalo da bude,...da ne bude da ja ovo sa neke visine gurua nesto tupim, pa normalno da se svi okrecemo i kao, jao sto nisam ovako, sto nisam onako,..ja kada bih ispisala sve pogresne poteze, propuste, glava bi me zabolela,...al kada bolje razmislim, tada, nekada u realnom vremenu, upravo je delovalo da tako treba,...

tako da uzivaj,

Srecan ti rodjendan, sve najbolje i gledaj si sebe

Ne znam kako vi, ali kod mene sedmica pre rođendana izaziva jedno posebno stanje i što se više puni godina koju navršavam, sve je veća teskoba koja me pritiska. Dan pre pomenutog, me baš smlati i, pravo da vam kažem, najradije bih do daljnjeg odložila i slavlje i čestitanje, jer se ne osećam spremno da obrnem tu poslednju cifru.

Кажу да је чоколада лековита за то. Не знам, нисам пробао. Нисам имао потребе до сада.

Елем, рођен сам 7. октобра. Као и Путин.

Али неки пут у животу ни то није довољно.

Давне 1983. после завршене гимназије и одложених на годину дана тек уписаних студија упуте ме на одслужење војске. Оне старе, ЈНА.

На цедуљчету писало да морам да се јавим у касарну у Илирској Биострици у Словенији најкасније до 24:00, 6. октобра.

После зајебавања по Љубљани читав дан, одличне клопе у Слону итд. стигнем возом од Љубљане до Илирске Бистрице око 22 часа увече. Одмах са воза ме покупе ту на железничкој станици и одведу право у касарну из које сам изашао први пут после тога тек месец дана касније, после заклетве, и тек тада схватио која је то вукојебина та Илирска Бистрица.

По мраку су ме у касарни водили на задуживање опреме и униформе, на купање (шишање нисам морао да прођем јер се ионако шишам по Правилу службе ЈНА од своје дванаесте године живота), паковање цивилке и слање кући и облачење униформе, по мраку ме распореде у моју јединицу и по мраку ме одведу у спаваоницу у којој војници у мраку већ увелико хрчу јер је била прошла поноћ и кажу ми да легнем да спавам на првом слободном, доњем, кревету (кревети на спрат, стари, метални, као из доба Аусторугарске) који нађем у мраку, а ујутро ћу да средим те задужене ствари увијене у шаторско крило.

"Устај, војско!!!"

Отворим очи на тај ведри оптимистични поклик у 6 ујутро и окренем главу на леву страну. Преко пута мене на доњем кревету са те стране седи момак, већ је наместио кревет, седи на њему обучен скроз, пуши и тресе пепео цигарете у испражњену конзерву од сардине.

Црн намрштен момак којег ни тада нити икада после тога док смо се дружили у касарни нисам видео насмејаног. Касније се испоставило да се он зове Мехмед Меша Челиковић, да је из Тузле, да није много старији од мене, 3-4 године и да је већ пре војске од своје 17. године живота радио као рудар. Рамена и леђа шира од мојих, а шаке му к'о лопате. И да је он у ствари стари војник који је већ скоро био одслужио своје.

Гледа ме он намрштено кроз дим цигарете док ја још лежим покушавајући да дођем себи и пита ме:

"Ш'а је?"

Ја му кажем:

"Данас ми је рођендан."

Гледа ме Челиковић онако намрштено и само каже кратко:

"Е, јеб' га."

После сам га у некој паузи тог мог првог дана у војсци водио у војничку кантину у касарни на пиво да га частим за рођу јер сам у том тренутку само њега и познавао.

Можда због тога ја нисам никада био депресиван на свој рођендан?

или.....е ovo me opet poseća

ако живиш баш ...............живахан живот
(мис'им ..........здравље ако те још хоће),
године не треба да ти значе........... ишта
пустиш нека отпадају к'о презрело воће,

ако пак куњаш и .................трајање бројиш
опште онда лако није да будућност кројиш

у здрављу Вам био, Гђo selice_neno..... ОВАЈ рођус!

Mene potrefilo da budem rođen na dan kada su uglavnom svi na godišnjem odmoru tako da sam kao klinac samo jednom slavio rođendan na kome je bilo više od tri drugara ili drugarice. Nikada nisam razvio nekakav poseban osećaj povodom mog rođendana. Drago mi je ako se neko seti ali često ni sam nisam svestan tog datuma dok se neko drugi ne seti. Priznajem da mi jedino fali

Ćero, srećan ti rođendan.

tj. sine.



Inače mi je subota oduvek bio najomiljeniji dan u nedelji.

Čestitke Škorpije jedne. To tebi i mome sinu koji je juče slavio.