срео сам се јуче са једним старим Играчем из израелског министарства туризма, у пемзији је Човек,
али он ме је, у суштини, учинио важним за Србију у Израелу, он на препоруку једног, исто тако драгог другара из вањског министарства,
били смо јуче на некој cool клопи, нa неком од ветровитих и прозрачних јерусалимских брда, ђе успут и жену и мајку своје ђеце нађох,
скроз је коол лик, у рангу Амоса Оза, стари Јерусалимљанин, из кибучке, старе урбане socialist и успешне градске породице...
... и тако, не могу да се надивим колико су ови људи овде предузимљиви и колико ни од чега праве Причу.
овај мој мецена је пољски Јеврејин, рођен од родитеља преживелих Освјенчим, на броду 1945. на путу ка нашим обалама. тип је зврк, има га, све у свему, метар са шесет, али је цео ум.... човек је прошпартао свет уздуж и пропреко, докториро на неком дојаја факишу у Јуесеји, да л' неки Емајти, или Џрзи, ил' тако нешто, углавном има тај фокус у погледу, човек који надахњује знањем, ма коол један... код нас на блогу можда има пар таквих ликова, да их не набрајам, they know that i send 'em all my love, ал' има и један Мрачан Лик, у којем видим исти тај фокус, само што је сјебан својим љаксе карактером, динароид шта ли, ЦГ шабана комуњарска и мурканска и дупеувлакачка Риму, ал' добро де, да не оговарам Чоека...
... не сећам у којој тачно временској тачки сам почео да волим Изру. мислим да је било то негде око татине напрасне и нагле смрти од канцера. имао је можда пар година више него ја сада. моја (и Ледина) бака никада није причала о том свом пореклу, сви су кулирали и ми смо тако одрасли без дубље свести о збивањима, као малени Титови пијонири... међутим, време је ишло и либерализација увјета у комуњарској смарачини nadolazila te smaračina as it was од система је почела да јењава... Демокрација се полако приближавала... мене лично је ослобађала књижевност: Орвел, Бора Пекич, Леон Јурис, Толкин, Џејмс Миченер (не Киченер као мој брат шабан од Блогија, већ озбиљнији аутор), свето писмо...
Израел сам заволео једнократно, трајно, вишезначно,
без обзира на сва срања титоизма и слобизма дистрибуирана и доступна свести просечног радничког детета у сјебаној комуњарама земљи Србији (а не, нисмо чак ни лично име имали, већ смо се звали Југа), ја сам увек волео Израел и тежио њему.
када сам успео све да организујем, и да одрадим све, да учим теологију и археологију овде, и данас, када сам остварен и признат мали играчко, ја нема шансе да се нађем на истој страни Историје са сероњама који мрзе нашу земљу. нема шансе значи. и за Србију и Хрватску и слично неостварене демократије из Источне Европе, а да не причамо о Лупинзима и Фрихендима, и арапским аутократијама, ми смо мамара Демократије овде. никада, уз сва наша приватна срања, падове и сагрешења, али никада, са све Бибијем, нећемо бити на страни Тоталитарности.
поз, пазите шта причате, да се не брисне. :wub: