- Себичан си.
Изречено олако, у љутњи, око нечег безазленог.
* * *
Деде се не сећам. Прецизније, памтим само наш последњи сусрет, а волео бих да се и тога не сећам. У то време је већ био оронуо, без зуба, сенилан. Кад ме је ухватио за руку није ни знао ко сам. Ја сам само био дечак који је у руци држао наполитанке, једну од последњих ствари које је препознавао и још увек желео.
Његов свет се страховито сузио - у њему није било догађаја, прошлих или будућих. Није било ни његове жене, синова и кћери, пријатеља, а понајмање унука које је видео свега пар пута за време летњих распуста. Заборав му је оставио само неколико задовољстава - столицу пред сунчаном страном куће, млеко и наполитанке. Никоме нисам ускратио толико много као кад сам тада повукао руку.
Тад сам био себичан.