DA SE NIKAD VIŠE NE PONOVE DEVEDESETE!

Znam na svojoj koži šta su devedesete i šta znači povratak radikala na vlast. Ja sam se devedesetih borio protiv totalitatarnog režima, za novo društvo, a ne za lični interes, koji se danas brani po cenu da Srbija ponovo krene u strmoglavu propast. Da sam se borio za sopstvenu korist, posle 5. oktobra 2000, sigurno bih bio na mestu predsednika bar nekog upravnog odbora.

Zbog toga što sam se, na kreativan i nenasilan način, borio protiv Miloševića i njegovog partnera/piona Šešelja, bio sam hapšen, maltretiran, praćen, proganjan i gonjen montiranim sudskim procesima od 1996. do 2003. godine, od svoje 22. godine života.

Dok je Milošević bio faktor mira i stabilnosti na Balkanu za ceo svet i dok su opozicione partije u Srbiji raspolagale sa samo dva megafona, izašao sam tiraninu na crtu i sa grupom Magnet omogućio model masovne nenasilne i kreativne borbe protiv Miloševića. Najpre za protest 1996/97 kojim je Milošević doživeo svoj prvi poraz, ali i za način po kojem je potom nastavio da deluje Otpor, iz čega je akumulirana energija za petooktobarsko obaranje Miloševićevog i Šešeljevog režima.

Nakon ubistva Đinđića sam uradio projekat ukupnog grafičkog identita Zoran Đinđić - Moderna Srbija i za godišnjicu smrti napravio izložbu u CZKD. To sam uradio zato da se nikada ne zaboravi Zoran Đinđić, ono šta je on govorio i protiv čega se je borio.

Prošle godine sam pomogao koaliciji LDP-GSS-SDU-LSV da uđe u parlament smatrajući da je važno da građanska opcija ne bude uklonjena iz parlamentarnog života. Uradio sam i vodio njihov sajt Od nas zavisi koji je imao skoro duplo više poseta od svih ostalih sajtova u kampanji. Smatra se da je, s obzirom na tadašnju neočekivanu veliku izlaznost birača, upravo sajt omogućio dodatne glasove, kojima je prekoračen cenzus.

Od celokupnog mog angažmana nisam stekao nikakvu ličnu korist osim mirne građanske savesti da sam uvek radio najviše što sam mogao.

U situaciji, u kojoj smo se sada našli, da nam preti povratak radikala na vlast ukoliko se ne glasa za Tadića, jer je to zaista jedini način sprečavanja dolaska povampirenog vremena na vlast, odlučio sam, zbog sebe i nas koji smo se zaista borili za novo društvo, a ne za lične pozicije, da progutam sve žabe i otvoreno i nedvosmisleno kažem:

Glasaj za Tadića. Da ne bude kasno.

Demokratskom predsedničkom kandidatu Tadiću sam predložio da završnu konvenciju održi na Trgu Republike i drago mi je da je uspeo da me posluša. Predložio sam mu da povede građane u šetnju sa sve budilnicima, pištaljkama, bubnjarima, alarmima i sirenama kako bi se probudila Srbija, kako bi se pobedio strah od dolaska radikala na vlast i time pokazalo, da uprkos svim razlikama među nama i ličnim netrpeljivostima, nas, koji smo za demokratsku Srbiju, ima više od onih koji su za to da se na vlast vrate oni koji su nas hapsili, proganjali, zbog kojih smo živeli pod sankcijama, zbog kojih su nas bombardovali i napravili od građana uplašene zombije.

I to sam uradio bez ikakvih kalkulacija, jer je moj interes vrlo jednostavan. Želim da moji roditelji, brat, prijatelji, ja, ali i neistomišljenici i neprijatelji možemo normalno i slobodno da živimo.

U to ime, pozivam vas još jednom da izađete danas na Trg Republike sa opremom za šetnju i da u nedelju glasate za Tadića.

A ovde na mom blogu kačite sve što će ljude podsetiti na mrak i užas devedesetih. Na ono protiv čega u nedelju, ponovo, moramo da dignemo i damo glas. I, molim, bez stranačkih kalkulacija i relativizacije problema, jer neće biti tolerisane.