Ketman & ketwoman

Kome ?

... koliko je uvredljivo za jednu prijateljsku zemlju kakva je Ruska federacija, i za njeno rukovodstvo koje svoje odluke donosi nezavisno od bilo kakvog i bilo čijeg ”medijskog tima”.

Ruska federacija i njeno rukovodstvo nikada do sada nijesu pokazali neku veliku skrb za čast i dostojanstvo drugih i izbjegavale da vrijedjaju druge..

Da je njihovo rukovodstvo nezavisno i da se ne povodi ni za čijim predizbornim kampanjama osim ako ima šta da se kupi po bagatelnoj cijeni opšte je poznato..
Mogao bi nečiji unuk (koji živi u Moskvi) nešto više kazati o tome..

Ja ipak Rusku federaciju ne mogu da ubrojim ni u prave prijatelje ni u neprijatelje - što bi rekli alkari - "u ništa"..

ima pravo na preobuku.
Da l' će pre toga da se okupa , kako i sa čim , to je drugo pitanje.

E pa iskreno se nadam da se ovo što ljudi ovde pišu negde i natukne,i kaže nekima koji su izgubili svaki dodir sa realnošću. Dakle, poštovani Nebojša, nemojte se zavaravati i igrati na tu kartu da će normalni ljudi da učine sve samo da Toma i njemu slični ne dođu na vlast. Ja evo, aboliciram Tomu.Pošto ste vi uspeli da abolicirate sve one koji su ovu zemlju sistemski i sistematično uništili. A najgore je što nastavljate bez ikakve namere da promenite išta u još gorem smeru. Utisak nedelje je meni lično danas bio jako dobar, i nije toliko bitno šta je pričao Toma nego koja je pitanja postavio Marko Blagojević. Pa pošto to ne smatrate bitnim, evo ja da vam postavim ta pitanja:

KADA ĆEMO SAZNATI KO FINANSIRA POLITIČKE STRANKE?

KADA ĆETE PROMENITI IZBORNI ZAKON TAKO DA SE GLASA ZA OSOBU SA INTEGRITETOM A NE ZA POLITIČKI PODOBNOG KRETENA BEZ STAVA?

KADA ĆETE PROMENITI SPORNU ODREDBU USTAVA U KOJOJ JE STRANKA VLASNIK MANDATA?


Nemojte me sa ovim smešnim Toma ovo, Toma ono. Pa nismo baš SVI u Srbiji kreteni.

Ovo mi je bila omiljena sentenca koju Ciga Milenković izgovori u "Bubi u uhu". E na ovom blogu tako se ja nekako osećam; kao da mi ne bi smetalo da je autor bar još nešto natuknuo o tajanstvenom licu, još neku naznaku da je dao, inicjale, nadimak iz srednje škole...
Ovako se baš osećam kao najgluplji u razredu. Jbg, sumnjaš na sve a ne znaš baš, a drugi svi kao znaju.
Jel to, onda, nedostatak hrabrosti, mnogo fino vaspitanje, ili je, ipak, ovo traktat bez glavne ličnosti, kao opis opštih mesta i tako to?

Ovo nije toliko glupo koliko je uvredljivo za jednu prijateljsku zemlju kakva je Ruska federacija, i za njeno rukovodstvo koje svoje odluke donosi nezavisno od bilo kakvog i bilo čijeg ”medijskog tima”.

Po meni DS dobija glasove na konto Djindjica, koji je, podseticu vas Rusima u prolazu govorio dobar dan i - nista vise. Ja znam sigurno 30 njih koji nece nikada vise glasati za DS zbog odstupanja sa Djindjicevog provolinijskog pro-evropskog puta, prodaje NIS-a ispod cene i niza drugih poteza koji nas stavljaju u rusku zonu uticaja. Nastavite li putem - evropska retorika-ruska sustina, ostace vam DSS i radokalski glasaci.

Sincerely,
Bivsi glasaci

Elem, sto se tice nezavisnih intelektualaca, bilo bi vise nego korisno da pratite sta neki od njih pricaju.

Evo recimo ovo:

Ivan Kuzminović, sociolog: Ja sam bez zezanja maštao o tome kako bi bilo ludački da je Medvedev doveo Mirjanu Marković i Marka, a da je Dačić makar na jedan dan pustio Legiju iz požarevačkog zatvora i onda da su oni svi zajedno nazdravili ovoj Srbiji kakva jeste. Mogli su stvarno da nazdrave 12. martu 2003, zato što Tadić, Dačić, Medvedev, Mirjana Marković, to su u stvari u ovom trenutku najveći krajnji korisnici smrti srpske demokratije i tog atentata. Užasno se šuška već godinama o ruskom učešću u ubistvu Đinđića.

Medvedev je došao, doneo je kredit, pa milijarda dolara, pa milijarda evra, sve ide u budžet, ništa ne ide u budžet, 200 miliona je za budžet, 800 miliona je u razvojne projekte. To je kredit, čiju strukturu uopšte ne poznajemo. Na kraju će se ispostaviti da od 800 miliona koji idu u infrastrukturu, 796 se vraća nazad u Rusiju. To je sistem po kojem oni funkcionišu. U isto vreme, garnitura oko Tadića ni u jednoj rečenici ne pominje da je Evropska unija pre samo par nedelja rekla da će već u nekoliko narednih meseci Srbija dobiti 250 miliona bespovratne pomoći evropskih para za makroekonomsku stabilnost. Niko ne pominje da je EU za žitelje Pančeva, Valjeva, Čačka i Užica dala pre nekoliko meseci 22 miliona evra da bi oni danas kad je počela grejna sezona imali daljinsko grejanje. I niko naravno posebno ne pominje ni u jednoj rečenici kolika je pomoć US Aida, odnosno američkih humanitarnih i drugih organizacija za Srbiju koja se meri stotinama miliona evra od 2000. godine do danas.

Rusi me duboko uznemiravaju i plaše, ja to moram da priznam. Srbija je najmanje tri puta platila ogromnu cenu zbog njih. Prva cena je bila posle Drugog svetskog rata: Rezolucija Informbiroa. Goli otok je tu zemlji koštao mnogo. Druga cena je taj 6. oktobar 2000. Ljudi kažu da nije bilo 6-og oktobra a, bogami, bilo je 6.oktobra i to je bio sastanak Koštunice sa Miloševićem i Ivanovim, koji se odigrao u 19 časova 6. oktobra u vili Mir, na koji je Koštunica otišao bez ikakvog razgovora sa liderima DOS-a. On nikada nije podneo izveštaj liderima DOS-a šta je na tom sastanku dogovoreno, a meni se čini da je dogovorena ova budućnost, ova sadašnjost u kojoj mi živimo. Mislim da su svi bili u fazonu - ma daj da mi pustimo ovog Đinđića na dve godine, neka se on zaigra, imamo mi snajperiste, nemojte ništa da brinete. I treća visoka cena koju mi Rusima plaćamo jeste ovaj veto, nikad upotrebljeni, pred Savetom bezbednosti oko Kosova. To kako mi prodajemo jedno nešto za dva ništa pokazuje šizofrenu situaciju srpske političke elite. Ceo layout te Medvedevljeve posete: sahrane se odlažu na Novom groblju, deca ne mogu da pređu ulicu da idu kući, pa Dačić. Mislim, ta sreća na njegovom licu, stvarno kao da mu se izgubljeni tata vratio. A ova fascinacija i kod Tadića je posledica njihove apsolutne neobrazovanosti i toga što niko ništa ne čita o toj savremenoj Rusiji.

O Rusima možda najbolje govori Mihail Aleksandrovič Bakunjin, njega je car zatvorio sredinom 19. veka i tražio je pokajanje - pokaj se pa ću da te pustim. On je napisao jedno pismo, zove se Ispovest: Kada se putuje svetom svuda se nailazi na mnoga zla, tlačenja i nepravde, a u Rusiji može biti više nego u drugim državama. Ne zato što su Rusi ljudi gori nego u Zapadnoj Evropi, ali na Zapadu protiv zla postoje lekovi, javnost, javno mišljenje, konačno, sloboda koja oplemenjuje i uzdiže čoveka. Taj lek ne postoji u Rusiji. Zapadna Evropa ponekad zato izgleda gora, jer se u njoj sva zla izbacuju na površinu, a malo šta ostaje tajna. U Rusiji sve bolesti ulaze unutra, jedu najunutrašnjiji sastav društvenog organizma. U Rusiji je glavni pokretač strah, a strah ubija svaki život, svaki um, svako plemenito kretanje duše. Mučno je i teško živeti u Rusiji čoveku koji voli istinu, bližnjeg svoga, koji podjednako u svim ljudima vidi dostojanstvo i nezavisnost. Zato je ruski društveni život lanac uzajamnih tlačenja.

Medvedev bio, otišao, neka, hvala. Tadić je kao dete u uzrastu od 6-7 godina, ima konflikt uzora u svojoj glavi, malo bi da bude Putin, malo klasičan evropski lider, a to ne može tako.

Tadićeva rečenica, da on vidi neprekinutu nit nasilja sada i nasilja iz 90-ih, da on vidi pobunu Jedinice za specijalne operacije kao početak nečega strašnog za ovo društvo, ta izjava je upravo upućena mom ocu koji me onda zove istog dana i kaže - eto vidiš, zar nije Boris Tadić ipak pravi, demokratski izabrani predsednik. Koliko me je samo ljudi iz ambasada kontaktiralo - evo, okreće se Demokratska stranka. Gde se okreće?

Ovo nasilje je već strukturno nasilje. Država je koristila navijače, mlade ljude za sprovođenje neviđenog ciklusa nasilja poslednjih 20 godina i sad bi odjedanput Tadić da oni odu kući i da nikoga ne biju. Oni neće da odu kući. Neko ko je rođen 1987-e sad ima 22 godine. Kada se rodio, Milošević je sletao među Srbe, kada je imao 5 godina 1992-e, mi smo klali po Bosni. Njegov najveći, prvi kulturni događaj u životu je prenos svadbe Cece i Arkana 1995-e na Pink televiziji. A kad je imao 10 godina, po nama su padale bombe. Kad je imao 17, 18, 19 godina, došao je Vojislav Koštunica i počeo da kuka - uzeše nam Kosovo. On ceo život živi u agresiji, u ratu, u tom osećaju da smo mi stalno gubitnici, a u stvari smo najsnažniji na svetu. Prošle godine ga je Koštunica izveo na miting, pa su onda malo palili grad i ambasade. To je model u kome ti ljudi žive.

Gledao sam poslednjih mesec dana samo kratke vesti iz novina: košarkaši u Soko Banji igraju utakmicu i u jednom trenutku su se naljutili na publiku i istukli je; policajac Milan B. brutalno pretukao dete od 12 godina; tri dana kasnije u Kragujevcu policajac je izašao iz automobila i pretukao zdravstvenog radnika koji je vozio pacijente na dijalizu. Sledeća vest - lekar u beogradskoj ustanovi s leđa napao čistačicu romske nacionalnosti, jer mu se nije sviđalo kako čisti. To je ono svakodnevno, a onda idu imena ljudi koji su ubijeni: Ivan Stambolić, Zoran Đinđić, Dada Vujasinović, Milenko Pantić, sudija Nebojša Simeunović, pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, ubistvo specijalnog svedoka i svedoka na suđenju Đinđića - Kujo Kriještorac i Zoran Vukojević, 90-e godine Arkan, direktor JAT-a, direktor direkcije JUL-a, zamenik ministra policije. To su desetine i sad pazi, ceo život ti mladi ljudi žive sa tim slikama krvi i onda izađe Tadić i pita - otkud to, pa mi smo na vlasti, ovo je demokratska država, otkud sad ovo? Pa Boris Tadić je ovde došao slučajno, pa ni on neće da ode kući. Neće ni navijači koje ti 20 godina šalješ na Maksimir, pa u rat, koristiš ih i 5-og oktobra. Tolika je bila frka oko gej prajda - doći će huligani iz Republike Srpske i ne znam koliko navijača, ima sve da prebiju, napašće ambasadu Švedske. Sve je to tako bilo naduvano kao neki balon i onda je otpao Gej prajd i samo nedelju dana kasnije bila su dva skupa, četvrtak i petak. Pazi, nijednog jedinog navijača, nijednog jedinog pripadnika 1389. Izvini, šta ti to govori? To ti govori da je ovo državna priča, njih je, brate mili, država napravila, njih država šalje gde i kad treba i njih država kontroliše. Znači, nemoj da mi bilo ko kaže da gej prajd nije mogao da se dogodi zbog sigurnosti.

E, a vidi kako država koristi te mehanizme, ti u ovom trenutku imaš šestoro mladih ljudi iz Anarhističkog pokreta koji leže u zatvoru skoro dva meseca za nešto što je akt međunarodnog terorizma. To je neka flaša koja da li je gorela, nije gorela, koja je ostavila 5 santimetra sa 2 santimetra trag paljevine na grčkoj ambasadi. Devojka ima 19 godina, najstarija osoba ima 28 godina, niko ni reči o njima. S druge strane izvesni srpski nacista Mladen Obradović i ovaj portparol 1389, oni su danas ili juče pušteni iz pritvora, jer molim te, naš VD Radovanović, čuveni tužilac, on nije video da tu ima bilo kakvih problema, šta, ovaj ima jedan pištoljčić, nema veze, ovaj je pozivao na ubistvo, nema veze. Hoću da kažem, kada bih ja sad išao ovim gradom i vikao ili pisao grafite - ubijte tužioca Radovanovića ili onog jo-joa Tomu Zorića, i kad bih se ja sad drao - ubijte Radovanovića, ubijte Radovanovića, svi bi rekli - pa čekaj malo. A kada neko ide i grafitira grad dve godine - ubij pedera, to nema veze, Radovanović kaže - nema elemenata krivičnog dela. Element krivičnog dela po njima nastaje onog trenutka kada nekog ubiju. Zato ja mrzim ovu državu, zato što je sve obrnuto. Onaj Dokić je dobio tamo robiju zato što je nekoj ambasadorki Australije rekao da će da joj uradi ne znam šta, a s druge strane, ovaj uzorni vojvoda Vučinić je porodični čovek i on je pušten.

Ti si napravio jednu državu u kojoj je sve relativno. Ti imaš tužilaštvo koje reaguje onog trenutka kada ga neko sa Andrićevog venca pozove. Kao, Tadić je sam sebe pozvao telefonom i rekao - treba prekršajno neko da me goni što sam nazdravio šampanjcem na stadionu. Znači, ovde je sve slobodna tema, i tužilac je slobodna tema i on, jadan čovek, dok ga neko ne pozove iz Demokratske stranke ne zna šta da radi. Nešto je hatecrime, nešto je ubistvo, nešto je poziv na linč, a u stvari ništa nije kažnjivo.

Ti gledaš vesti, imaš ono - Vuk Jeremić otišao u Indiju, Tadić se vratio iz Kine, čovek skočio sa VII sprata, kengur izvršio samoubistvo, drugi kengur ubijen u javnom prevozu, dve žirafe i tri lava izvršili oružanu pljačku u Jagodini. Kad sabereš sve te vesti ti kažeš - pa, majku mu, i taj Đinđić, šta sad, ubiše čoveka, pa vidiš, i kengur je izvršio samoubistvo, pa možda je to isto. E, sad, meni se desilo u taj četvrtak kad je bio taj veliki skup, ja sam išao iz kancelarije i naiđem na trojicu momaka potpuno obučenih u crno, jedan je imao aplikaciju na kojoj je bio lik Ratka Mladića, drugi je imao vuka, simbol Jedinice za specijalne operacije, a treći je bio prosto tako u običnom, civilnom crnom. I idu oni tako i nešto ljuto izgledaju, i ja sam pomislio - bože, da ovi ne patroliraju, ozbiljno, pošto je bio taj skup, da nekog ne traže. Ja njih kad sam video moram priznati da sam prvi put u svom životu rekao - evo ga fašizam. To je fašizam, ta trojica klinaca, i ja sam tada nešto išao gradom i razmišljao o Tadiću. Kažem - a možda sam ja u stvari previše grub prema tom čoveku. Ja sam se, što bi psiholozi rekli, na njega adaptirao.

Taj Tadić, obrni, okreni, za neke stvari stvarno nije kriv, on nije kriv što je uzurpirao taj pečat, on ima pečat koji nikad ne upotrebljava, on samo voli da ga drži u džepu i da ga gleda, da ga mazi. Znaš, to je ono kao gospodar prstena, on samo hoće da ima prsten, ništa drugo. Možda je sve ovo što mi živimo ipak posledica jednog kontinuiteta Miloševića i Koštunice i ove Udbe. I onda dođe taj Tadić, glasamo ga dva puta i mi hoćemo nešto od njega, a u stvari, šta hoćeš od njega kad on ne ume ništa. Ja sam često na Kosovu, vidi, Koštunica je bio izgradio jedan paralelni svet, jednu paralelnu Srbiju na Kosovu koje su se svi plašili, i Albanci i međunarodna zajednica, a te konstrukcije se plaši i sam Tadić. I u poslednjih godinu dana on je razvlastio najekstremnije lidere Srba na Kosovu, te iz Kosovske Mitrovice, smanjio im je dotok novca. Tamo nema više države koja ako ti hoćeš pušku - evo ti puška, hoćeš bombu, hoćeš 500 evra, hoćeš 5 miliona evra - evo ti sve. Toga nema i to jeste uspeh za godinu dana, pazi, on je pristao na sporazum sa Euleksom, on je uveo granicu Srbije i Kosova. Srbija je pravno-formalno priznala granicu sa Kosovom, to je da ne veruješ. Sledeće su tablice, sutra su možda pasoši. Boris Tadić je u ovom trenutku apsolutni minimum i apsolutni maksimum Srbije.

Ali šta su moji problemi sa Tadićem? Jedno je odnos prema antifašizmu, dođe ovaj Medvedev i ja sad razmišljam kako će oni da naprave tu konekciju između nas Srba i antifašizma. Kad, uključiš televizor, eno je reklama, spot, sad neki manekeni u slow motionu, ne znam jesi li to videla, sad neka manekenka trči, tu neki tenk parkiran, pa se zagrliše ova manekenka i jedan partizan valjda, šta li je, pa se poljubiše i kaže - 65 godina slobode. Pa jebote, pa nije antifašizam reklama za deterdžent. Ali to je šaperovsko shvatanje Srbije. Ej, pa šta je to? Druga stvar koju ja ne mogu njemu da objasnim, Tadiću, to je ovaj odnos prema neposrednoj prošlosti. I kad kažem neposredna prošlost ja mislim i na Srebrnicu i na Sjeverin i na Đinđića. Đinđić je bio pre pet minuta, Srebrenica pre 10 minuta. Znaš šta, sve je u redu, ali mislim, on izađe u medije i kaže da smo mi najbolje prevladali prošlost u regionu, jer je on, možeš misliti, uputio izvinjenje, kakvo - videli smo. To neće moći tako. Ja sam bio sad skoro u Sarajevu, na sto metara imaš invalide rata od metaka koje smo mi poslali. Država Srbija je 4 godine držala opkoljeno Sarajevo. Ej, između 10 i 12.000 mrtvih, od toga preko hiljadu dece. Pazi, sada je 17 godina od otmice u Sjeverinu, ako postoji situacija da bi predsednik Republike mogao da ispadne ono, normalan, to je ovo, zato što su to bili građani Srbije, ti ljudi iz autobusa, tih 16-oro ljudi. Oni su bili pod zaštitom zakona ove države. On bi sad trebalo da ode tamo gde se održava komemoracija i da klekne, brate mili. Ako ne možeš u ovom trenutku, ako nemaš ono što je potrebno da to uradiš za Sarajevo i za Srebrenicu, idi, barem kreni od svojih građana, kreni od nečega. A drugo je ovo oko Đinđića, meni neko mora da sedne i da napiše objašnjenje otkud ovaj odnos Demokratske stranke prema čoveku koji je bio najduže predsednik te stranke. Mislim da samo čekaju još koja godina da prođe, da ni 12. marta ne moraju da ga pomenu. To je takođe jedan odnos prema sopstvenoj prošlosti, ti ako tog čoveka ukineš, to više govori o tebi nego sve zajedno.

Znaš, Čedi u ovom trenutku retko ko će priznati da nije bilo lako 2004. godine sa Koštuničinom vlašću i onom Udbom tada da napraviš stranku. To stvarno nije bilo lako, to je morala da bude jedna lična hrabrost. Niko neće da kaže da je on šef jedine parlamentarne stranke koji će reći Sjeverin i Srebrenica, on će reći genocid u Bosni i na Kosovu, on će reći da je Kosovo nezavisno. To takođe nije mala stvar. Mislim da niko neće reći da to grozno obezbeđenje koje ide sa njim je potreba zbog realne opasnosti. Moj problem sa LDP-om i dalje ostaje ono u vezi sa privilegijama. Ja mislim da tu sa strane LDP-a i Čedomira Jovanovića jedna stvar se nije dogodila. Ja nisam od njega očekivao izvinjenje zbog toga što on živi na Dedinju ili ima džip, nisam očekivao ni objašnjenje, nego sve što je bilo potrebno, to je moj skromni sud, je bio jedan mig da on kapira o čemu mi pričamo. Samo to. I plašim se da je Čedomir pokazao jedno vrlo rđavu sopstvenu sliku, a to je da on nema sposobnost da menja sebe, a hteo bi da menja Srbiju. Meni je to malo psihološki problem - kada nisi minimalno sposoban sebe da pomeriš. LDP ima tu kombinatoriku i u republičkom parlamentu i u nekim javnim preduzećima u gradu. To je sve prilično klimavo i s velikim upitnikom. Ako ljudi u LDP-u ne vide da je ovo što sad ja izgovaram posledica toga da sam ja zabrinut i za njega i za sebe, za njih i za sebe i za tu uopšte našu opciju, ako umesto toga opet bude ono poređenje sa Sartrom i Kamijem, kako da kažem, onda kao one babe što kažu - izvinite ako je bilo nešto, hvala, niste trebali i doviđenja, prijatno. A s druge strane, brate, da ode taj LDP u vražju mater, šta ćemo onda. Pazi, najoptimalnija opcija koja se verovatno neće desiti u ovoj ludoj zemlji jeste da na sledećim izborima dobiješ LDP, DS i SPS. Pazi gde smo mi došli, znači da se ja molim bogovima sreće da budem sa Krkobabićem. Taj socijalni banditizam, ta horda od 1,6 miliona penzionera. Pa moji roditelji su penzioneri, ali moj otac kaže - dosta je nezgodno, moja penzija je veća od tvoje plate. Pa da, jeste. I ja treba da se nadam toj opciji, jer kažem ti, to je jedini način da za 10 godina nekog vazduha ostane ovde. Ako Čeda ode u političku penziju ili se skocka negde u Demokratskoj stranci, mislim, to je super, ja nemam ništa protiv, ali samo se pitam da li neko razume da je otišla cela jedna politička opcija na otpad, na otpad. Znači, ljudi kao što sam ja, mi više nećemo glasati. Ej, moja majka, pazi, koja stvarno ne zna mnogo o tome, bili su izbori u Zemunu ja sam je pitao za koga ćeš da glasaš, ona kaže, onako ponosno - za Rasima Ljajića. Ja kažem - šta je ovo, ljudi moji, razumeš, ljudi su prolupali, normalni ljudi više ne znaju šta da rade. Tako da, to sa LDP-om ja mislm da je to ozbiljna pokerska utakmica, ulog je preveliki za zezanje.

Znaš, sve je stanje nacije, pošaljite SMS, 69,27% građana misli ovo ili ono. Sve se, brate mili, spinuje. Kad je ubijen ovaj navijač Tuluza odmah je Boža Prelević došao da nam kaže - imate navijačkog nasilja, molim vas, svugde u Evropi. Znaš šta, oprosti, Utisak nedelje je emisija koja na najstrašniji način radi, to je relativizacija svega pod milim bogom u ovoj zemlji. Ničega nema, ni nasilja, ni fašizma, sve je okej, i stalno je 3 na prema 1. Evo, ovo sa Brankom Prpom pre neki dan je bilo 3 na prema 1, šta sad ta žena da kaže kad čovek dođe i kaže - komunisti su ubili pola miliona Srba posle 45-e, ko će to da brani, ko će s mrtvim ljudima da se igra. Ja mislim da ne samo da je glupo da mi nešto pitamo ili kažemo, nego nemaš više ni gde da kažeš. Šta je Danas, šta je Vreme? Znaš čega se ja plašim, da svako od nas izbroji koliko je prošlo od 2000. do danas, ej, meni je to mnogo. Tebi je verovatno još više, a i meni je mnogo. Srbija je idealno mesto da mi budemo kao Južnoafrička republika, to je ono da ne smeš do parkinga da odeš, nisi siguran ko će da te zaskoči sa leđa. Ja mislim da ovde niko neće mnogo da se uzbudi dok ne bude sto mrtvih nedeljno, dotle, došao medved, otišao medved, došao Bajden, otišao Bajden, nismo u NATO, jesmo u NATO. Ako još jednom čujem Đelića da je rekao da će nam odmrznuti Sporazum o stabilizaciji, naći ću ga! Svaka tri meseca meni neko priča o Sporazumu o stabilizaciji, oni se zajebavaju s nama, zajebavaju se sami sa sobom.

I još nešto, znaš šta je još sociološki zanimljivo, ova potpuno nova kultura sećanja koja se sad sama od sebe definisala. To sam ukačio tek ove godine, svakih mesec dana, ono, B92, RTS, sećamo se 95-e, progonjeni ljudi iz Krajine, tuzlanska kolona, Bratunac. Pazi, ovde se formira jedna kultura sećanja koja je potpuno gubitnička. Mi ne možemo da budemo nikakvi pobednici, ali ako ti ovim mladim ljudima kažeš da tebe ceo ovaj Balkan aktivno 150 godina samo kolje, šta će oni da misle. I ovo sa Rusima, mislim, to je stvarno. Kada su Rumune pitali posle Drugog svetskog rata kakva je njihova spoljnotrgovinska razmena sa Rusima, oni su rekli - odlična, oni nama uzimaju ugalj, a mi njima dajemo žito. I Tadić je meni kao što mi je Milošević čestitao 99-e pobedu nad NATO-om, tako meni sad Tadić čestita ovaj kredit sa Rusima. Ne, uopšte ne moraš, mislim, možda je bolje da nam ništa ne kažu, neka potpišu, stigne u parlament, ratifikuju, pa mi saznamo šta smo potpisali, i ovako ćemo saznati nedelju dana kasnije, dovoljno kasnije da je već mastilo osušeno. Ja se osećam trajno kao da neko svako jutro kad se probudim u Srbiji me lupi čekićem od 50 kilograma po glavi. Tu Srbiju kad pogledam, to je kao moja država, ja hoću da ljudi žive ovde bolje, da se ovo nekako stabilizuje, ali se bojim da se toliko sve rašrafilo, kao onaj u Ko to tamo peva autobus, to uopšte ne znaš kako ide, kako se to uopšte održava na drumu. A Tadić vozi, on je Miško.

Edit-odgovor:
Izvinjavam se, ne radi mi opcija slanja odgovora, pa moram kao edit.
ja sam napisala svoje misljenje na pocetku, ponavljam:

"Po meni DS dobija glasove na konto Djindjica, koji je, podseticu vas Rusima u prolazu govorio dobar dan i - nista vise. Ja znam sigurno 30 njih koji nece nikada vise glasati za DS zbog odstupanja sa Djindjicevog provolinijskog pro-evropskog puta, prodaje NIS-a ispod cene i niza drugih poteza koji nas stavljaju u rusku zonu uticaja. Nastavite li putem - evropska retorika-ruska sustina, ostace vam DSS i radikalski glasaci."

Sincerely,
sybil

A tekst sam citirala kao ilustraciju toga sta govore neki nezavisni intelektualci, koje po mom misljenju treba slusati. Razumem da su to, po vama, narucene nebuloze stranih placenika.
Ja mislim da je zabrinjavajuce sto savetnik misli da su NVO, npr. Helsinski odbor za ljudska prava- gomila nebuloza.

Ovo nije toliko glupo koliko je uvredljivo za jednu prijateljsku zemlju kakva je Ruska federacija, i za njeno rukovodstvo koje svoje odluke donosi nezavisno od bilo kakvog i bilo čijeg ”medijskog tima”.

ovo zvuci kao da su Rusi jednog dana odlucili da se druze sa nama, i mi eto, sta cemo, kud cemo, ajd da se druzimo... veliki drugar, ima snazan zagrljaj, hteli bismo da se otrgnemo ali ne mozemo..

nego, goshpar Nevo, imam jedno pitanje, nevezano za temu (posto si tu vec, a ne znam gde bih mogao da izbunarim pouzdanu info?).

znash li shta se dogodilo sa viznim rezimom za Izrael. potpisano je pre pola godine da ne bi nikad stupilo na snagu? ko je zasluzan za to, Srbija, Izrael? sadasnja strogoca kontrole u izr-ambasadi na dinjude nije bila nikad gora, otkad se ja bakcem s time, za sebe, ili ovog ili onog gosta. nikad gora.

"da 'nikada nisu bili član/ice nijedne stranke', kao da je to sertifikat Mense"
Pa i jeste kao da je sertifikat Mense. Nije lako danas opstajati u poslu i zivotu, a da ne dozvolis sebi da te neki zadrigli kreten sa "bluberijem" i diplomom "Magnetron" univerziteta zove "kolega", dajuci ti vazne zadatke obijanja komsijskih pragova u potrazi za potpisima "simpatizera", dok on u sluzbenom autu zuri na jagnjeci seminar na Zlatiboru. Zasluzio, po partijskoj liniji.
Ali, o tome mogu da pricaju samo "clanovi Mense" medjusobno, za one druge "clanove" ovo je razgovor gluvih.

Zapakovan u formu zvanicnog saopstenja Kabineta ovaj tekst izgledao bi posteniji. Ovako...

u onome što je g. Toma rekao u vezi sa monopolima u medijima i marketingu.

Takođe, drugi sagovornik u emisiji započeo je temu o monopolima i monopolistima u drugim sferama drustva, kao i o negativnim uticajima koje imaju na cene, investicije, politiku, razvoj zemlje.

Mogao bi se steći utisak da zemlja ima problema sa monopolima. Pitanje je kako se politika može postaviti u odnosu na njih. Može da ih podržava, a može i da ih suzbija.

Da li ih ovde suzbija. Da li je ideal ovdasnjeg političara taj da se ugradi u neki monopol.

Dozvolicete:

'Na suzu koju ce ti ketmani (a bogami i poneka ketvumen!) puštati sutra negodujući zbog postojanja problema koje sami ne zarezuju dok su vlast. Oni koji noću spavaju jednim okom e da ne propuste telefonski poziv iz kabineta i tekst koji mora sutra da osvane na naslovnoj, laprdace sutra o pravu i pravdi, o principima, o državi koja nema institucije i u kojoj je njima, poštenima, dogorelo do nokata.'

Ovako bi mogao zvucati tekst koji bi se odnosio na sadasnje stranke u vlasti, a pre svega na DS. Tad bi observacija imala nekog smisla. Ali posto se autor ne mirise bas sa citatima, posebno valjda sa onim koji se poigravaju sa njegovim mislima, da kazem i koju svoju:

Cemu jos prica o Nikolicu, posebno ove jeftine aluzije na Djindjica? Metod zastrasivanja 90im prestao je da bude delotvoran od momenta kad je DS napravio koaliciju sa bivsim Milosevicevim potparolom i Arkanovim kumom. Svako bavljenje DSa Nikolicem ide njemu u korist, ali to nije najveci problem. Nikolic ionako nije mnogo originalan, on se samo takmici sa preCednikom ko ce bolje slediti politiku koju je ovaj definisao oslanjajuci se na ono sto je pre toga radio Kostunica. Eh, kad bi se Jeremicu samo jos dozvolilo da bude istovremeno i u DSu i SNSu, pa da smo svi mirni i za BoTinu politiku, i za Kosovo, i za Ministrovu buducnost a i za Zoku (zuvar je). Glavna odlika velikih stranaka u Srbiji je plagijarizam, sve sami copy paste; Tadic prica danas ono sto je juce govorio Kostunica a sutra ce ponoviti Nikolic. Razlike su samo u razlozima. Kostunica je to radio iz nekih uvrnutih ubedjenja, Nikolic jer je covek apsolutni politicki antitalenat i nema svojih ideja (sto, na zalost, ne znaci da nema politickog uspeha u zemlji Srbiji) a Tadic jer nema hrabrosti da promeni politicki kurs zemlje na cemu su inace i on i DS dobili poslednje izbore. Jos je gore da svi koristite iste metode; see poslednja desavanja oko studentskih izbora na Filozofskom.

Ako zabatalimo na momenat opijum za mase ispisan mrtvim slovima na papiru raznoraznih statuta raznoraznih partija i partijica u Srbiji koje u praksi imaju vrednost manju od najnekvalitetnijeg guz papira, videćemo da sve, ali sve od reda partije imaju samo jednu jedinu ozbiljno napisanu stavku u statutu koje se dosledno drže, a to je dolazak na vlast; s tim što je kod svih, namerno ili slučajno, ispušten nastavak rečenice koji glasi – radi same vlasti i koristi za predsedništva partije i najbližih partijskih aparatčika.

U svim statutima, od krajnje levice do krajnje desnice, ima mainstream za koji je utvrđeno da se dobro lepi na uši prosečnog, izbezumljenog glasača, a to je:

- borba za suverenitet i nacionalni integritet Srbije (šta god to značilo),
- ulazak Srbije u EU,
- borba protiv korupcije,
- borba protiv kriminala, i sl.

Ovo su, pretpostavljam, isprepisivali jedni od drugih u veselim druženjima po skupštinskim kafanama i kafićima, tapšući jedni druge po ramenima sa sve serdare-vladiko međusobnim lizoguzom i samozadovosljtvom što su, eto, baš oni na gluposti narodne “volje” zaseli u poslaničke klupe i klupice, i dobili šansu da se bave najpoželjnijim i najunosnijim srpskim biznisom, gde ni školska sprema, ni znanje, ni vrednost, ni poštenje, nisu od presudnog značaja. Treba samo vešto, u pravo vreme i na pravom mestu, biti blizak dupetu nekog od partijskih voždova, imati dugačak jezik, dobru volju i naravno čelični stomak. Ostalo, kapiram, ide samo od sebe.

Elem, pošto svi imaju iste programe, a svedoci smo da niko ništa pametno ne radi po stavkama tih programa, dolazimo do zaključka da je sva ta farsa oko podela na žute, crne, pink ili zelene potpuno nepotrebna, osim kao eventualna zamena za katastrofalnu fudbalsku ligu gde bi sluđeni Srbi mogli umesto za Zvezdu recimo sa istim ili većim žarom da navijaju za neke partijske boje.

Šta će nama uopšte partije u tom slučaju? Komotno bi mogli, da su pošteni igrači, da izađu pred narod i da se uhvate za ruke, grohotom se smejući, valjajući se od kliberenja, da priznaju sve kroz suze od smeha da smo svi zajedno kompletni idioti, spremni da se posvađamo i sa kumom i sa komšijom oko političkih opcija i lidera koji za to vreme zajedno cirkaju jeftin viski i kuju planove kako da niko ne ispadne iz prve lige, ili, što je još važnije, kako da niko nov ne uđe u prvu ligu i poremeti već uhodan sistem raspodele bodova.

Nema potebe ovde nabrajati sve afere, aferice, kvazi-afere, lažne afere, ozbiljna krivična dela, dilove, talove, zataškavanja i zapišavanja kojima smo svedoci svih ovih godina. Toliko ih je da bi ozbiljan satiričar imao materijala za tri života, a ozbiljan tužilac za osam.

Samo bih hteo na vreme da promovišem ideju koju sam već testirao u bližoj okolini kada dođe do novih izbora, a to u Srbiji može i sutra da bude; čim se neko nekome od mudonja umeša u lovački zabran gde samo on sme da hvata veverice! Ja ću lično, a vi razmislite, sledeći put naravno izaći na izbore. Moje je građansko pravo i ne želim da ga se odreknem radi bande. Ali ću, umesto da zaokružim bilo kojeg kandidata ili partiju, nacrtati ogroman falus preko celog glasačkog listića, pa neka ga dele među sobom, ili neka ga uzme ko nije gadljiv, ili ko se prepozna. Ko zna, ako bude gomila nacrtanih falusa u glasačkoj kutiji možda se i pobiju međusobno, polažući pravo na te glasove?

Evo, već zamišljam svađu između DS-a i SNS-a koji će argumentovano da dokazuju na koga misle građani kada ubace falus u kutiju. Jedni će da viču: “Za nas!”, drugi: “Ne, nego za nas!”. Jedni će da viču: “Liči na našeg predsednika!”, drugi opet: “Pljunuti naš predsednik!”. A mi ćemo, za promenu, malo imati priliku da se uhvatimo za prazne stomake, i grohotom nasmejemo. Bar dok se ne dogovore da liči na sve njih pomalo.

Po mom skromnom sudu vama se cijeli argument svodi na onu narodnu “rugala se sjenica sovi da ima velike oci.
Vi se ne obazirete na kritike vec na pravo kriticara da kritikuju.
Ja mislim da je vreme ovakve argumentacije proslo. U Srbiji su se takvi krediti davno potrosili.
To ce gospodine Krsticu najbolje pokazati izbori.
Sto to ranije svatite bolje po vas, I po one kojima dajete savjete.
Ljudi su umorni od arogancije gosn Krsticu .
Da bi neko dobio izbore ne okrece se publici koja trazi sebi blisku ideolosku predstavu vec onima koji inace ne bi izasli na izbore sem ako im ne kazete nesto ssto ce ih privuci.
Arogancijom dobijate pljesak publike koja je iovako za vas ,ali …. Gubite one kojima je arogancije vise dosta a tu placa ceh vladajuca stranka koja god da je.

U njemu je stvarno sve lepo i u njemu se svi raduju, a carstvo je u skupstini. Nadovezacu se na ono da su svi u dilu. Nisu bas svi u dilu, ne zato sto oni koji nisu drze do casne im reci i sto su fini, nego zato sto u dil ne mogu da unidju. To je realnost, ja je prihvatam i ne pokusavam da se protiv iste borim. Preporucujem svima. Blagotvorno je.

uvazeni savetnik, kako je moguce da zasticeni svedok Ljubisa Buha Cume pobedjuje na aukcijama agencije za privatizaciju Miskovica, Drakulica, Kostica, Peconija, Amsterdama, Babovica i ostale najjace tajkune, kupujuci firme po nenormalno visokim cenama i poverovacu mu da je iskren.

Zna uvazeni savetnik sve o Cumetu, ali ne sme da pisne o ovome ili nece ako mu je poznato da su njegove kolege u saradnji sa Cumetom. Zato je bolje pricati o Tomi Nikolicu, Velji, Kostunjavom i dalje igrati na kartu plasenja glasaca.

Mada sad i nije neki problem, dovoljno su se nakupili da mogu ziveti gde zele ili da sutra budu "opozicija" Naprednjacima.

Jedan jedini cilj je ukradi sto vise, i dokle god mozes.