Evropska Komisija je juče izdala četvrti poziv za istraživačke i razvojne ideje unutar FP7 (Framework Programme 7), a u ICT grupi (Information and Communication Technologies). Rok za ponude je 1 April 2009 (milsim da im ovo nije prvi put da biraju prvi april kao važan dan :)

Za one koji nisu upoznati sa FP7 radi se o ogromnom novcu koji EC izdvaja za Istraživanje i Razvoj. FP7 traje 5 godina, sad smo u drugoj ili trećoj godine, ne sećam se ni sam, i radi se o preko 53 milijarde Evra. Srbija je ravnopravan pratner od nedavno.

Tako, ICT Call 4 je počeo, odvojeno je 801 miliona Evra. Jedno od osnovnih pravila je da u ponudi moraju da učestvuju najmanje 3 partnera iz 3 EC države (treba proveriti da li je svaki ravnopravni partner i „država". Ako to nije slučaj, nego se računaju samo EC zemlje, odna bi srpske institucije i firme morale da budu u konzorcijumima od najmanje 4 partnera (3 EC plus Srbija). Ovo obično nije problem pošto u prosečnoj ponudi učestvuje više od 4 partnera).

Ovde je objavljen poziv i za one koji po prvi put razmišljaju da učestvuju nekoliko dana čitanja dokumenata sa FP7-Cordis sajta je osnovni i prvi korak.

FP7 Home Page je ovde.

Htedoh samo da skrenem pažnju onim čitaocima bloga kojima su ekonomija i investicije interesantne teme na ovogodišnji EM20 izveštaj Price Waterhouse Coopers - 20 najatraktivnijih "tržišta u razvoju" ("emerging markets") za investiranje, za oblast proizvodnje i za oblast usluga, na svetskom nivou (sa specifičnim skupom kriterijuma, gde npr. bruto nacionalni dohodak nije glavni faktor).

Razlog koji je čak i blog-lenjivca poput mene naterao da se oglasi u ovoj formi je to što je Srbija na trećem mestu u kategoriji proizvodnje, posle Egipta i Bugarske, a sedma u uslugama (1. Poljska, 2. Čile, 3. Rusija, 4. Rumunija, 5. Bugarska, 6. Slovačka), gde je u obe kategorije napravila ogroman skok u poslednjih nekoliko godina - 2004. godine je u obe kategorije bila ispod 20. mesta.

.... not to where it has been" - Wayne Gretzky

Seća se preključe Warren Buffet  u NYT članku "Buy American. I Am.". Koga mrzi da čita članak je o tome kako su US akcije na berzi sad previše jeftine. Slično mišljenje juče dobijam i formalno od top City ekipe, iako se tiče šireg tržišta, ne smao američkog.

A neformalno, i to mnogi znaju, sad na tržištu ima firmi koje čim se ikakva likvidnost vrati u sistem mogu da prebiju ono što imaju i ono što su dužni i da im ostane više keša nego što im je sad vrednost akcija na tržištu.

Pada mi na pamet kako sam ja "negovao" svoju penziju u UK ‘ prve 4 godine po dolasku u UK, civil servant, u naučnoj insituciji, nakupio sam u penzionom fodnu dovoljno da ako bih se sad penzionisao penzija bi mi od toga bila nešto preko 1,000 funti godišnje, bruto. Imao sam 29 godina, penzionisan sa 65 nakupio bih oko £10K bruto godišnje (real terms ako se ništa značajno ne bi dešavalo, iako bih, verovatno, napredovao polako u poslu i u plati).

Kad sam video da ću slabo kusati ako u penziji ostanem da živim u UK onda sam promenio posao, iako je penzija bila samo jedan od razloga, pa počeo da uplaćujem dodatni novac u novi penzioni fond.

Razgovarajući sa raznim ljudima, u više navrata, dolazio sam do teme rada iz Srbije za strane firme, od strane pojedinaca koji takav posao mogu sebi da obezbede (što ne mora biti ni tako komplikovano, kao što se vidi iz teksta Dušan R na linku u sledećem pasusu). Uglavnom se radilo o informatici – konkretno programiranju za strane naručioce. Upoznao sam jednog zemljaka iz Jagodine, informatičara, koji mi je rekao da je član nekog udruženja samostalaca i da dosta rade za strano tržište (on konkretno aplikacije za mobilne telefone), a da udruženje broji preko pet stotina članova (ako su lagali mene i ja lažem vas, voleo bih ako neko ima pouzdanije informacije). Upoznao sam mlade inženjere informatike koji bi želeli da rade samostalno za strane firme – u početku sami, a u perspektivi kroz firmu koju bi razvijali, ali ne znaju puno o organizaciji firmi i pravnim aspektima rada. Znam čak i neke kolege koji rade u inostranstvu, a razmišljaju o vraćanju u Srbiju, u slučaju da im je moguće da jednostavno (a legalno) nastave da rade za svoju tekuću firmu.

Gledajući po domaćim forumima, više puta sam nabasao na priču o freelance radu, problemima sa naplatom iz inostranstva i (polu-)legalnošću takvog rada, uključujući i ovaj, prilično „reprezentativan“ tekst Dušana R (DusanR) sa Elite Security foruma, koji toplo preporučujem za čitanje: http://www.elitesecurity.org/t288391-Freelance-Tutorial.