Kad dobiše telegram da je Jelena u bolnici, ni trena Aleksa ne sačeka, no  osedla konja i kod Obrena se, u Goleša, zaputi. S vrata ga, bez „Pomoz’ Bog“, pitanjem presek’o:

-          Kad krećemo?

-          Gde?

-          Šta gde? U Banat. Znaš li  da ti je šćer teško obolela?

Obren taman zaustio da izgovori rečenicu kojom je redovno Grozdi usta zatvarao: „Ja šćer nemam“, pa mu do svesti dopre šta to Aleksa izgovori. Smrko se, a k’o da mu neko ralom preko čela pređe, tol’ko mu se one brazde

                        Ovoga puta moja draga gošća je fantomatsicna ( Link! ):  

                 Problemima nikad kraja. O njima moja gošća Kleinemutter:

                Pomagala koja po zakonu plaća RFZO uglavnom nema u apotekama.

                Država je uvela sistem kakav joj odgovara, a to je da na tenderima nabavlja lekove. Nisam protiv toga ako je taj sistem dobar. Međutim, on očigledno nije na korist pacijentima već samo državi. Lošim radom ( sporovođenjem ili nesprovođenjem tih tendera ) ona nam uskraćuje pomagala i lekove.

               A poenta je da ta pomagala i lekovi nama pacijentima budu dostupni.

'U snu se uvek čudimo. Sreća, pa makar takva, malena iznenađenja još uvek postoje.' Dušan Gojkov

Pred svitanje me je probudila gugutka. I tišina. Otvorio sam prozor. Crveni krst je u tom trenutku bio neverovatno tih. Nije se čuo ni brum saobraćaja sa Bulevara. Samo gugutka.

Otvoreno pismo Dušana Mašića novinarki Kurira. Skinuto posle objavljivanja sa sajta B92 i Mondo. 


Otvoreno pismo Sanji Ilić, "novinarki" "Kurira"
Roditelji Tijane Ognjanović posle početka ostavinske rasprave o novcu koji je ostao na računima nakon smrti njihove ćerke (Tanjug)

Sanja, draga,

Nemoj da ovo pismo shvataš suviše lično, jer si ti samo posledica tragedije koja je zadesila novinarstvo u Srbiji. Uzroci su mnogo dublji i plašim se da ih ne bi razumela. Želeo sam da ti pišem već posle tvog prvog „teksta" o porodici Ognjanović

Zrenjanin, centar grada, "KINO BAŠTA" 

Subota, 26. mart

Nakon deset godina "BEOGRADSKI SINDIKAT" ponovo nastupa u Zrenjaninu sa jednom jedinom željom da Milica Knežević ponovo korača! Sav prihod od prodatih karata biće uplaćen na Milicin račun kako bi skupila neophodna sredstva i otišla na lekarski tretman u Rusiju. Svaka prodata karta je nada za ostvarenje njenog sna, svačija pomoć i podrška je dobrodošla, jer, SVI ZAJEDNO, TO JE SINDIKAT!!!
Karte po ceni od 300 dinara možete kupiti u PUB-u "White Horse" ili na brojeve telefona 065/5306738 i

Moja sestra Aleksandra ima dvojicu sjajnih sinova.

Stariji se zove Đorđe,

a ime je dobio po mačku koga smo mnogo voljeli.

Mlađi Mihajlo ime je dobio po dedi, ljudini, ličaninu, ocu naše majke Ljudmile. Obožavam obojicu i teško mi je povjerovati koliko su moji sestrići već porasli.

Nego ovo želim da vam ispričam.

Prostruja novost među onaj narod, pa se nekako i do Alekse probi. Ne bi taj nijedne o takvim stvarima prozborio, al’ mu nešto milo i Milanka pogleda, kao da proverava je l’ istina to što ču. Milanko samo ramenima smače i u neverici glavom odmahuje, ni njemu nije jasno šta su ga skolili i o čemu to pevaju. Pa mu laknu kad nastaviše put, smeje se i prihvata šalu, a sve se osvrće da Jelenu vidi. Ona se još više uz Ljubicu privila, klima glavom i nešto ženama kratko odgovara, al’ pogled ne diže. Joooj, da ga nije stid od ovog sveta, sad bi se s Jelenom kući vratio,