Društvo| Literatura| Ljubav| Porodica| Život

Bitka za čoveka

Dragan Jakovljević. RSS / 31.01.2010. u 22:04

Успех се, као што знате, најтеже прашта. Чак много теже од свих грехова овога света. Јер, ако опростите некоме ситну крађу, у својим и туђим очима бићете хумани (украо је зато што је гладан). Ако опростите ружну реч, ви сте широкогруди (омакло му се, свакоме се то може десити). Опростите ли прељубу, краси вас постојана љубав према грешнику (жив човек понекад и греши). Ако опростите оговарање, ви сте без сумње толерантни (оговара се по правилу из сопствене немоћи). Међутим, признати познанику да је у нечему успео, најтежи је корак. Ваш комшија сликар је изненада постао славан и богат, и сама та чињеница у вама производи осећање личне повређености. При томе је слаба утеха што стално понављате себи како вас сликарство никада није ни занимало, и да је стога логично да неко други у томе буде бољи од вас. Он је успешан = ja сам неуспешан! То је често једина помисао која вам у тренутку вести о нечијем успеху падне на памет.

Неко рече да је завист као коров. Довољно је пустити да се настани на једној тачки, и одмах ће населити цело срце. Не увија се око њега као бршљан, већ га непрестано убада својим оштрим врховима. Један мудри старац говорио је свом унуку како се у човеку одвија непрекидна битка која личи на борбу два вука:

- Један вук је зло. То је гнев, завист, страх, похлепа, надменост, лажи, самосажаљење, лажни понос. Други вук је добро. Он носи радост, мир, љубав, наду, ведрину, доброту, саосећање, великодушност, истину, самилост и веру.

- И који вук побеђује? - пита га унук.

- Онај којег храниш - одговори старац.

Увек када помислим на завист, сетим се једне приче коју сам чуо у детињству, а касније је се и подсетио негде на нет-страницама. У болничкој соби лежала су два непокретна болесника - један до прозора, а други до врата. Обојица су преживљавала тешке дане и тек би понекад разговарали. Једнога дана болесник крај прозора погледа кроз окно и усхићено рече како је на тргу угледао веома лепу жену. На молбу болесника до врата, он поче да описује како жена изгледа, како се понаша, шта је обукла, с ким разговара...  Следећег дана поновило се исто, само је сада жена била још лепша и још веселија. Други бoлесник га је поново молио да му прича о њој. И тако неколико дана, увек је била на тргу у исто време, лепа и заносна. Ова дивна прича улeпшавала им је дане и скраћивала болесничке муке. Али после извесног времена, болесник до врата осети љубомору и завист. Зашто он није у кревету до прозора, па да ужива у дивним призорима? Постајао је све нерасположенији и грубљи према свом цимеру, ступајући у отворено непријатељство. После неколико дана, болесник крај прозора умре. Сав срећан, човек до врата замоли да га пребаце у кревет до прозора. Чим се сместио, знатижељно баци поглед кроз окно, али тамо не беше ничега. Само сиви, оронули зид суседне зграде.

Atačmenti



Komentari (10)

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

g.radicevic g.radicevic 22:23 31.01.2010

sasvim lepa pricha

И који вук побеђује? - пита га унук.

- Онај којег храниш - одговори старац.


i pouchna

ONE

P.S. moja baka je govorila da je u zzivotu sve lako biti,
osim ''CHOVEK''

Dragan Jakovljević. Dragan Jakovljević. 22:26 31.01.2010

Re: sasvim lepa pricha

... i lepa pesma
dexter92 dexter92 22:24 31.01.2010

Zavist

Pa to je zato sto ljudi jedni druge cesto vide kao konkurente, latinska poslovica "homo homini lupus est" - covek je coveku vuk.
Ljudi iz nekog razloga svet oko sebe dozivljavaju kao svet ogranicenih resursa za koje se bore.
mikele9 mikele9 22:40 31.01.2010

Re: Zavist

homo homini lupus

je Plautova misao, jedna od misli na kojima je engleski filosof Tomas Hobs, sagradio sistem svoje pravne filosofije.
mikele9 mikele9 22:33 31.01.2010

Zavist

Само сиви, оронули зид суседне зграде.

Sivi, oronuli zid, strnište, pustara, đubrište...može biti/postati ekran na kojem dobar čovek (ne mora da bude iz Sečuana) projektuje "filmove" pune sreće, boja i mirisa, drugom čoveku iz čistog i nepatvorenog altruizma, ljubavi prema bližnjem i nemajući u sebi ni trun zavisti.
Zavist je više nego korov, zavist je maligni kancer koji razara prvenstveno svog domaćina a po pravilu metastazira i mutira u bezbroj varijacija pakosti, zlobe,
animoziteta, mržnje...Zavist je bolest protiv koje se treba/mora boriti svakog trenutka, na svakom mestu i u svako vreme.
Ne odustajati, može se to!
jednatanja jednatanja 22:36 31.01.2010

Zavist

- И који вук побеђује? - пита га унук.

- Онај којег храниш - одговори старац.


Lep tekst! I na žalost vrlo tačan.
ime_korisnicko ime_korisnicko 22:46 31.01.2010

Nažalost...

... zavist je emocionalni toksin koji razara i pustoši sve ono što bi trebalo da bude naše samopouzdanje, naša samouverenost i kao što se vidi iz tvoje priče u bolnici( da, ja sam sad zavidna jer ne znam da citiram deo tvog teksta, grrr <_< naposletku- uvek budemo još nesrećniji, sa još većim osećajem inferiornosti!
mirelarado mirelarado 23:04 31.01.2010

Завист

Ђото ју је видео као ружну бабускеру змијске језичине. Она то и јесте. Иде руку под руку с мржњом. Жао ми је завидљиваца, немају појма колико су несрећни.

bindu bindu 16:53 01.02.2010

Re: Завист

mirelarado
Ђото ју је видео као ружну бабускеру змијске језичине. Она то и јесте. Иде руку под руку с мржњом. Жао ми је завидљиваца, немају појма колико су несрећни.



:)))
nsarski nsarski 02:03 01.02.2010

Zavist

Jednom je Andric rekao (ne znam tacan citat, ali nesto u ovom smislu): Kako bi to bilo dobro kada bi istinski ziveli zivotom kakvim misle da zivimo oni koji nam zavide.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana