Deo ptica - foto dokumentacija Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja

Smučilo mi se. Prethodni šverc ptica bio je pre samo dva meseca. Dosta je da kažem da su ovoga puta rumunski državljani u bugarskom vozilu u Srbiji pobijene – a pretežno zaštićene ptice švercovali iz Srbije u Hrvatsku (misleći, pretpostavljam, da će ih odatle lakše uneti u EU), te da bez ijedne izmene može da sledi kompletan tekst bloga od pre dva meseca i da sva faktografija ostane tačna. Dokle, bre, više?!

Pao je opet taj potporni zid u Grdeličkoj klisuri a čitam da je Ministarstvo građevina predložilo Sudu časti inžinjerske komore da 16 inžinjera koji su učesnici u izradi projekta bude lišeno licence. Danas se oglasila dva od onih optuženih inžinjera i kažu da nisu potpisali izmene projekta i da ih oko toga niko nije pitao. Možda su krivi ali to je samo predpostavka jer se bez istrage i stava veštaka to ne može tvrditi. Bitno je ovde da po proceduri projekat se ne može menjati bez saglasnosti investitora, one firme što se zove „Putevi Srbije“ ili tako nekako i onog direktora koji tom firmom upravlja i koji ima problem sa nazivom neke letilice. On se naravno ne nalazi na nekom spisku za kaznu kao ni odgovorna kočoperna ministarka iz resora građevine a jesu investitori uz svu odgovornost koju im njihov položaj nalaže i traži.

Džim Džarmuš o budućnosti nezavisnog filma: „Filmska umjetnost treba biti svedena na svoju suštinsku poetiku"

Piše: Kris Petmor

Džim Džarmuš je član onog elitnog (ne postojećeg) kluba svestranih, žestoko nezavisnih filmadžija koji su pokrili gotovo svaku poziciju u procesu stvaranja filma. U ovu grupu su uvršteni ljudi poput Roberta Rodrigeza, Žili Delpi i Šejn Karut [Shane Carruth]. Za Džarmuša, muzika je oduvijek bila vitalni dio njegovog stvaralačkog izraza, bilo da je pravio muziku za svoje filmove, svirao sa svojim bendom, dodjeljivao uloge muzičarima u svojim filmovima ili snimao dokumentarce o njima. Njegov poslednji film „Samo ljubavnici preživljavaju" [Only Lovers Left Alive], ne samo da pametnim i zabavnim scenarijem uzima nazad od tinejdžerske publike žanr vampirskog filma, već vezuje jednog od glavnih vampira, Adama (glumi ga Tom Hidlston) kao muzičara sa sklonošću ka skupim, klasičnim gitarama i analognom snimanju zvuka, sa Džarmušem koji izvodi gitarske dionice u muzičkoj podlozi.

photo copyright © albicilla 

Ždralovi su divne ptice. Njihovo fascinantno, ritualno, plesu nalik udvaranje, prošle godine je tokom prolećne seobe u dolini Zapadne Morave posmatrao Brano Rudić. U prošlosti su se i kod nas i gnezdili, na Vlasinskoj tresavi, koja je danas sahranjena ispod voda istoimene akumulacije, a ždralovi se ovuda samo sele. Pokoji i prezimi. Imaju i znatan potencijal da privuku ekoturiste. Naravno, po srpskom zakonodavstvu svrstani su u strogo zaštićene vrste. I, naravno, Srbija ne sprovodi zakon, a ptice se nemilosrdno ubijaju.

One lepe nove zgrade na Vračaru, ali sa zadnje strane - prozor u prozor, nekih 5-6 zgrada gledaju jedna u drugu. Komšinici se javljam kad ujutro podižem roletne, skroz pristojna žena, srednjih godina. Baba spava na kauču već nekoliko nedelja - možda i stalno, pa ja sam taj koji se tek doselio. U svakom slučaju, nisu u ovom kraju svi tako naročito bogati - da jesu, valjda baba ne bi spavala u dnevnoj sobi.

Letnje večeri. Otvoreni prozori.

- Dođi, spremiću ti ono što najbolje znam. Pržena jaja! (Ženski, dubok, rapav, stariji glas, pa onaj smeh što liči na kašalj,

Hodnik u OUP Palilula. Sa obe strane nizovi vrata. U hodniku pored svakih vrata klupa. Metalni ram, narandžasti plastični nasloni i sedišta. Pred vratima na kojima je providnim selotejpom na dve tačke, u gornjim uglovima (štednja, reforme) crnim markerom krupnim štampanim slovima napisano ПОЛИГРАФ sedi ozbiljan mlad čovek na pragu sredovečnosti. Izraz lica koncentrisan ali ne i zabrinut, fokusiran ali optimističan. Pored njega drugi mladić, uzdrhtalom rukom dodiruje mu rame u želji da mu do znanja stavi svoju privrženost i lojalnost. U očima briga i teskoba.

Iz prostorije izlazi policijski službenik: "Aleksandar Vučić?"

Prvi mladić, smiren i dostojanstven ustaje. Za niim i ovaj drugi, ustreptao od nekakvog uzbuđenja i očigledne brige.

"Izvolite unutra, gospodine Vučiću. Vi, gospodine ministre, ostanite tu. Po pravilima službe niko sem ovlašćenih službenika ne može prisustvovati ispitivanju."

Nebojša Stefanović - jer on je taj drugi brižni mladi čovek - napravi korak nazad. Pravila i institucije su iznad svega.

Vučić mu setnim ali neustrašivim pogledom stavi do znanja - hej, ne boj se! Pa ovo je naša država! Mi smo je načinili da bude stabilna i čvrsta, moćna ali pravedna! Nema razloga za strah i brigu!

I smirenim korakom uđe, a vrata se za njim zatvore.