Sakašvili, Džugašvili, hop, hop, hop!
Неповерење грађана у институције и обрнуто, феномен који ме фасцинира годинама, јесте, чврсто то верујем, један од главних узрока спорог напретка унапређења система (фамозне реформе). Највећи део тог неповерења исказује се у виду разних неспоразума, који опет најчешће воде само у пат позицију у којој, по дефиницији, нема ни напред ни назад. Један од најсликовитијих примера је однос електродистибуције и потрошача струје - један државни монополиста и скоро сви грађани (јер скоро сви имају и користе струју). Рат се води, наравно, око рачуна, а подељеност иде дотле да једни друге често сматрају лоповима. Истина је да се уствари мало краде, да су те ситуације више изузеци него правило и да то одговара лоповима који се крију иза слике општости проблема.
Радио сам годинама као читач струје испред омладинске задруге и тако попуњавао рупу у студентском џепу. Имао сам прилике да ове свеприсутне митове проверим на терену и лично се уверим колико су они неоправдани. Није да све ваља, напротив, има много тога што би се могло унапредити ако се смањи та препрека у виду неповерења.
Рекох, ајде бар да покушам да сумирам оно што сам на ту тему ја имао да видим и чујем свих тих година.
'Neobavezujuća' rezolucija Evropskog parlamenta o medijima iz Rusije u kojoj se isti porede sa terorističkim organizacijama je veoma važna. Važna je zbog principa. Principa o slobodi informisanja.
(prvi deo teksta pod gornjim naslovom možete pročitati ovde)
Šmiranje i sufliranje
Možemo pretpostaviti da će sudski proces biti sve samo ne proces (i) strukturnim razlozima ovakve već poslovične katastrofe i tragedije tranzicijskih društava. Slično i haškom sudu gde su zasluženo završavali glavni i sporedni junaci
Ili predsednica Saveta za borbu protiv korupcije laže i treba je smeniti ili je Srbija dostigla vrhunac u korupciji.
Da se podsetimo nekih činjenica:
Mada su Telekom Austrija, Dojče telekom, Turksel, Amerika movil, Veder investments i Frans telekom pokazali interesovanje na tenderu za kupovinu 51 odsto te kompanije u državnom vlasništvu, na kraju je ponudu podneo samo Telekom Austrija -- samo 950 miliona evra.
Telekom ima oko 7,3 miliona korisnika mobilne telefonije i 3,35 miliona korisnika