U vreme kada je ovaj blog bio mlad, živote mnogih od nas je svojim znanjem i duhovitošću obogatio naš dragi drug Goran Despotović.

Oni od nas koji su ga upoznali i uživo su mogli samo da budu još zahvalniji što je ušao u njihove živote.

Redovno posećujem niški buvljak. Tezu da Država stanuje u pozorištu zameniće ona da zapravo obitava na buvljaku. Zahvaljujuži umnogome I tom svojevrsnom " sajmu knjiga, mode i tehnike " ja ću večeras od 19 časova u sali Simfonijskog orkestra imati promociju svoje prve knjige " Hod po džezu ". Recenzenti Zoran Ćiric i Dejan Stojiljković govoriće o mom spisateljskom talentu a trećem

Pre nego su nas sveznajući psiholozi i psihoterapeuti preko elektronskih i drugih medija posavetovali da odvojimo vreme, pozovemo prijatelje, porazgovaramo s njima, pitamo ih kako su i uputimo im po koju reč ohrabrenja, mnogi od nas su to već učinili. Ali kako pozvati i porazgovarati sa svim onim blogoprijateljima, sa kojima smo se družili, raspravljali, sukobljavali i provodili dane i noći u ovom virtuelnom svetu, kada se oni godinama ni postom, ni komentarom ne javljaju.

Čhuck Berry, 90 godina. Legenda. (Pošto nikako neće da mi pusti klip, evo ga na ovom linku)

EDIT: Pošto smo već pomenuli, menjam naslov da obuhvati i našeg drugara i blogokolegu Spaju. Kažu da najbolji novinari nikada ne dočekaju penziju. Nažalost, u Spajinom slučaju to se pokazalo kao tačno. 

We all need to love

And to be loved

 

 

GOST AUTOR: Aleksandar Vasović, VIP bloger ovdašnji




Ovo je jedinstven blog gde živ i zdrav VIP bloger gostuje (a da i ne zna da gostuje, saznaće uskoro) kod drugog blogera!

Moralo je ovako jerbo je Vasović objavio dobru knjigu ali kakav je dok bi on objavio nešto iz nje i nešto o njoj došla bi sezona pecanja ili izbori ili kraj školske godine ili već neke protuberance pa bi

Oduvek volim pse i vec dugo, od kad nema "mog psa" a mnogi od nas znaju o cemu govorim, vise nista nije isto. Ipak i dalje volim da o njima pricam.

Zanimljiva je popularnost, te nepopularnost odredjenih rasa pasa. Po secanju i pricama, dacu malo uvid u tu, nazovimo je av-av statistiku.

Beograd osamdesetih. Mnogo vucjaka( nemackih ovcara), kokera, pudlica, poneki doberman i jednog rotvajlera spazih, nisu bili cesti, uopste.Secam se, bila sam mala kada sam videla jednu finu gospodju gde seta kod Londona, u blizini Francuskog zabavista psa rase Baset haund!

Полиморфизам "дан мрмота" алегорије је посластица, мисаона, инстинктивна и егзистенцијална.

Добро, сваки полиморфизам је помало и по својој природи self-referential,  пошто ми у другима и другоме, па себи, тражимо инспирацију, простор за позајмљивање и крађу, поклањање и поклоне.

Иако мени механика алегорије највероватније не иде много даље од филма "Groundhog Day", тј не сећам се, претпостављам да сви алегорију, тј "алегорију", осетимо по први пут као обавезно одело убрзо после рођења, и за живота нас она ретко напушта. Тачније, пре би се рекло да нам се она полако увлачи у кости и постаје део костура.

 

Да је свет праведнији било би интересантно посматрати како се алегорисјки шум помера у једну или другу страну, обојен на један или други начин, од културе до културе и од времена до времена.

КАКО ЗАУСТАВИТИ ВРЕМЕ 

Јесте ли покушали да зауставите време?

Фотоси, прво је што помислите. Међутим, све то чаробно САДА већ сутрадан је окрајак прошлог, неумитно бившег.

Дневничке белешке? Тешка обавеза, незадовољство у налажењу правих речи за тренутке радости, успеха, разочарања. Као и фотке – докази да је све то чему сте се радовали, били усхићени, учестовали – прошлост која призива сивило данашњице, увек другачије.

 

 

 Bonjour . Est-ce Paris?

No, c'est Belgrade

Prva slika

Prvi jutarnji zraci osvetljavaju prestonicu.

Magla se polako diže i sa njom se pojavljuju prvi prolaznici. Neki se vracaju kući, par skitnica se budi i skuplja za sobom svoj mali prtljag, sklanja se i skriva. Trči u prvi jutarnji prevoz da se ugreje i nekako