Video sam najbolje umove moje generacije uništene ludilom, izgladnele histerične gole,
kako se vuku po crnačkim ulicama u zoru tražeći besni fiks,
anđeoglavi mangupi gore za drevnu nebesku vezu sa zvezdanim dinamom u mašineriji noći...

           Ono što me privlači u džezu jeste upravo sloboda, neizvesnost. Od onog trena kada pesma počne, vi joj se prepuštate, ali ne znate

  za :

Srećan kraj 

• Nemam vremena.

A on kaže ▪Troše mi ga drugi. 

I tako ih slušam. I čudim se. Zašto im to dozvoljavam. A šta ću? Nemam druge ovakve. Da li pomažem, ovako? Ne znam. Oni to traže od mene. Ne mogu da odbijem. Na nešto drugo, od ovoga što činim, nemam pravo. A tako bih rado. Da (im) kažem.

Prođe već nekoliko dana od velikog incidenta koji je je priredio ruski ambasador Konuzin. Službenih reakcija nema.

Delovala je njegova dreka, a nije prvi put da se ovako ponaša, kao da je gubernator Srbije. Kao da je Srbija, mada nam to niko još nije rekao, ako ne računamo onu svojevremenu javnu želju Tome Nikolića, postala stvarno ruska gubernija.

I kako ne zažaliti za Titom, odnosno načinom i dostojanstvom sa kojim je on vladao ovom zemljom. Za njegova vakta, ovo se ne bi moglo dogoditi, a da se kojim čudom i dogodilo, takav ambasador ne bi mogao ostati u zemlji

 Nisam ja o svemu tome imao pojma te '76. kad sam prvi put postao svestan neke ''Olimpijade''.Ćale je krečio kuhinju a ja sam na tranzistoru slušao kako gubimo od ''Žabara'' 16 razlike na poluvremenu.Naravno, u basketu.

Arhitektura, ovde oko nas, u samotraženju sopstvenog izraza, drugačijeg od onog pre, dostigla je evropski standard, pre svega kao repetitivni dizajn. Bez uopštavanja događanja u izgradnji grada moguće je reći da se nije dogodio poseban pomak unapred u nalaženju autentičnog arhitektonskog iskaza. U prvom planu je i dalje samo forma kao prevashodni izazov.

Nije to produkt ovog trenutka ili bliske prošlosti, traje već nekoliko decenija, ne samo u Beogradu, planetrana je to pojava a lokalni arhitekti su prilježni sledbenici trudeći se da budu učesnici u kvazi spektaklu sa ciljem da individualizuju svoj projekat ne bi li bio uočen u produkciji, uslov je da izgleda drugačije, čak nasuprot logici ili zemljinoj teži,  ponekad.

Nišville, autentičan spoj džeza i Balkana

Nišville je postao najprestižniji džez festival Jugoistočne Evrope zahvaljujući svom jedinstvenom spoju balkanske muzike i svih vrsta džeza.

 trideset godina od smrti klausa nomija obeležava se u petak
u domu omladine beograda filmom the nomi song.
ulaz je besplatan

U zivotu je uvek neophodno praviti izbor. Svaki korak, potez, odluka, raskrsnica, situacija je kvantno obelezena, i kao i foton koji se nadje ispred dva procepa (kad ga neko gleda), tako i covek svakoga dana u svakom trenutku, u apsolutno svemu mora da cini IZBOR. Niko ne moze uvek u svakom od svojih izbora da bude uspesan, ali se najveca neuspesnost ogleda u tome kada je neko nesposoban (iz bilo kog razloga, cak i ako svesno odbija) da izbor ume da napravi. Pri tom obicno prenebregavajuci neizbeznost cinjenice da ce se u svakom slucaju uvek neka od ponudjenih opcija desiti, cesto i sve, ali

  Sastav na temu laganu, što bi rekao gos'n Sveta Čerevićan, elem, ima nekoliko mjeseci kako sam slušao Bajkina, frontmena relativno afirmisanog i uspješnog kikindskog sastava DrvoTruo, kao gosta emisije na tamošnjoj lokalnoj radijskoj stanici koji je govorio o tome kako je zajedno sa određenim brojem sugrađana, mahom