Не бих да превазилазим непријатну тишину на Блогу Б92 цитирањем некаквог високоумија или бављењем гледања у пасуљ, плећку,  кристалну куглу или звезде тумачећи српску кафанско-политикантску сцену јербо ће тек то дотући до краја ово место на којем се окупљамо.

Друге бих цитате овде користио... Све их знам и сви су ми драги. Већину њих сам и сам изговарао у различитим ситуацијама у животу. Користим их стално убеђен да они много боље говоре у моје име шта осећам, о чему размишљам.

Можда сам у праву, можда и не. Али они су свакако ту, у мени, и постали су самим тим део мене и на тај начин дају и некакву слику о мени другим људима.

 Moj omiljeni reditelj Bernardo Bertoluči najavio je da uskoro snima novi film prema romanu Nikola Amanitija „Io e te". Povodom aktuelne retrospektive njegovog filmskog stvaralaštva u njujorškom Muzeju moderne umjetnosti (MoMA), koja je otpočela 15. decembra i traje do 12. januara, Bertoluči je do sada dao nekoliko kraćih intervjua koji mogu da se pronađu na internetu. Za blog sam odabrao i preveo razgovor za okruglim stolom povodom otvaranja retrospektive, dok su fotografije iz filmova slavnog reditelja preuzete sa zvaničnog sajta MoMA.

Leto 2016. ... kasno veče ... negde u Beogradu ... "set" za snimanje filma o Vladi Divljanu

Za klavirom Aleksandar Šandorov, pred mikrofonom Dušan Strajnić, grupa statista sedi za stolovima i čekaju ...

Ton! ... Ide!
Kamera! ... Ide!
<klapa>

Scena kreće, razvija se radnja, jedan od statista pali cigaretu ... i ... REZ! ... mora da se ponovi čitava scena.

Spasoje Mazović gledao je u pomrčinu koja se navlačila od mora, i pitao se kako se našao u ovoj situaciji. Gledao je svetinu oko sebe, neki su se herili, drugi nezainteresovano stajali, treći su se podsmevali i pljuvali u njegovom pravcu. Pokušao je da se seti ko su svi ovi ljudi. Samo par dana ranije je ušao u grad i svi su delovali relativno cool.  Sa nekima je filozofirao samo dan pre, sa drugom ekipom je bio na certu nekog neafirmisanog benda, sa trećima pak je završavao nekakav novi skank koji se pojavio u gradu. Skank, da, zanimljiva biljčica, zakleo bi se da je bio bosiljak po sredi, po izgledu cvetova i svežini, samo što je imao nekakav vajb da mu je odvraćao bol  i usredsređivao misli na rekonstrukciju organizacije odnosa na sceni u gradu gde je voleo da se kreće, ali sa čijom populacijom nikako nije mogao da se pokapira. Dok je sedeo sa drugarima, odjednom se, ničim izazvano, pojavila murija. Da stvar bude gora, muriju je predvodio stari drugar - ili, barem je tako mislio - Svetoljub. Sveta se nešto gadno poistripovao: da li mu nije pružio dovoljno pažnje otkad se zagotivio sa Marom Kulić, ili šta je bilo po sredi, posle iscimavanja u najozloglašenijoj stanici, sada je bio na mestu gde murija strelja za vutru. Jebeš ga, takav je zakon bio u tom MetaPolisu, i kazna je bila jasna.

Kako ovo već nisam primetio, pitam se samo :-)

Otišla je još jedna od filmskih legendi, čini mi se poslednji član Divlje Horde, jedan od ljudi zbog kojih sam voleo američki film 50ih i 60ih.

Oskara je dobio 1955. za ulogu u filmu "Marti" Delberta Mann-a , ali je ostao u sećanju i po ulogama u "Odavde do večnosti" (1953) Freda Cinemana, "Loš dan u Blek Roku" Džona Stardžisa (1955), "12 žigosanih" Roberta Oldriča (1967)...

I naravno u nečem najboljem što je Pekinpo ostavio iza sebe.

Lena je volela Linča a ja sam voleo Lenu. I uglavnom sam žmurio dok sam ju voleo.

Ali кada bih otvarao oči, da ne eksplodiram, često bih u sebi čitao taj tekst sa plakata zalepljenog na zidu iznad njenog uzglavlja. Dan danas mi se čini da ga znam napamet. Ona ga zna sigurno, njoj je i tada bio važan, a meni je, evo, to tek postao. Dobro se sećam tog postera, tog plakata, u gornjem uglu bila je malecna fotografija slavnog reditelja a ispod nje krupnim masnim ćiriličnim slovima pisalo je:

 Otišao je još jedan velikan

 ...SPECIJALNA VEST: Srpski Film, Pemijera u Srbiji... Cinema City Festival ...Novi Sad - SNP...11. jun 2010. u 23:55h...

+ BONUS Intervju sa rediteljem Srdjanom Spasojevićem iz SLOBODNE DALMACIJE

Cult sensation A Serbian Film has broken a distributor here in Cannes. While I'm still looking for specific details, I'm told that at this morning's screening in the Cannes market, one distributor was so disturbed by what they saw on screen that they tried to leave, becoming faint and disoriented on the way out before collapsing at the exit and falling face first into the door, breaking their nose and leaving a puddle of blood on the floor. We've joked before that this film can break people's brains. Now it has broken someone's face, too. Todd Brown,