fearless

Spasoje Mazović gledao je u pomrčinu koja se navlačila od mora, i pitao se kako se našao u ovoj situaciji. Gledao je svetinu oko sebe, neki su se herili, drugi nezainteresovano stajali, treći su se podsmevali i pljuvali u njegovom pravcu. Pokušao je da se seti ko su svi ovi ljudi. Samo par dana ranije je ušao u grad i svi su delovali relativno cool.  Sa nekima je filozofirao samo dan pre, sa drugom ekipom je bio na certu nekog neafirmisanog benda, sa trećima pak je završavao nekakav novi skank koji se pojavio u gradu. Skank, da, zanimljiva biljčica, zakleo bi se da je bio bosiljak po sredi, po izgledu cvetova i svežini, samo što je imao nekakav vajb da mu je odvraćao bol  i usredsređivao misli na rekonstrukciju organizacije odnosa na sceni u gradu gde je voleo da se kreće, ali sa čijom populacijom nikako nije mogao da se pokapira. Dok je sedeo sa drugarima, odjednom se, ničim izazvano, pojavila murija. Da stvar bude gora, muriju je predvodio stari drugar - ili, barem je tako mislio - Svetoljub. Sveta se nešto gadno poistripovao: da li mu nije pružio dovoljno pažnje otkad se zagotivio sa Marom Kulić, ili šta je bilo po sredi, posle iscimavanja u najozloglašenijoj stanici, sada je bio na mestu gde murija strelja za vutru. Jebeš ga, takav je zakon bio u tom MetaPolisu, i kazna je bila jasna.

Tako, dok je čekao streljački vod, posmatrao je likove oko sebe.

Nije mu bio tako truo taj šabanluk od svetine okupljene tu, polusvet, da ga jebeš, ne mo'š od njih mnogo više očekivati. Ono što je bilo trulo je da ga je cela ekipa poispaljivala kako je murija uletela: Sveta okej, stalno je delovao neiskreno i u poslednje vreme uopšte nije mogao da ga pogleda u oči, nisu ostvarivali kontakt očima skoro uopšte u poslednje vreme. Međutim, mnogo veći bedak je bio da su poispaljivali i Pera, Jova, Toma, Džejkob, mislim, gotovo skoro svi. Jedino su devojke ostale u blizini. 

Murija je delovala skandalozno. Ekipa u fantomkama ga je šutirala po slabinama, obične glavonje su ga pljuvale i posipale nekom brljom od rakije, dok je debe stajao po strani, tektek pojedinci, izgleda na koki, bi dolazili i udarali recke po njegovom telu nekakvim čakijama. 

Čekao se vod. U stvari, nije ni znao kako bi trebalo da rikne: hoće ga streljati (oštetiće organe koje mogu da mu povade pošto su svi vitalni pa presađuju posle glavonjama iz vlade, a tek je navršio 3 banke), ili će mu možda ubrizgati nekakvu tešku hemiju?

Eh, koliko bi jedan džojus olakšao bol sada?

Nisu mu bili jasni ovi oblaci što su se navlačili nad scenu? Počelo je da seva i grmi, navuklo se nevreme kao kada Ameri krenu da rokaju Bege, Tripoli ili Alepo. Tek, osetio je kratak razdoran bol u predelu grudi. Wtf? Sledeće što je video je da ga stavljaju u nekakvu plahtu i u nekakvo ormarče?! Šitčina, zašto ne može da govori? Helou, ljudi! Nema glasa. Spakovali su ga u nekakvu kutiju. Bio je to kraj za Spasoja Mazovića, iako vangla nije prestala da mu šljaka. Jebi ga, tako je to, toliko dobrih ljudi al' ne da im se da puste koren.