Molim, obratite pažnju kako isprobava, pa na jednoj nozi, pa na dve...:)

(тешко онима који писанија узимају за животне приручнике)

удобно заваљеном у библиотечкој бержери, док маестро Гекић посредством цедеа маами облаке сећања из мојих присета клавир етидама Капустина ,

Evolutivnog ratnika u nama je majka evolucija rodila i odgajila da preživi i da se razmnoži. I ovo je skoro pa tautologija, ako ne preživimo nećemo se razmnožiti pa smo buduće ratnike sasekli pre nego što su se rodili, a ako samo delimično preživimo nećemo se razmožiti dovoljno da bi prokrčili sledeće minsko polje ispred nas - majci evoluciji se suprotstavila maćeha verovatnoće i slučajnosti.

I taj je ratnik u nama, u to svoje osnovno ime, dobio mač da krči put ispred sebe, više ili manje oštar, od dana do dana, iz dana u dan:

 

    • Sex sex dani - mač najoštriji, intuitivan, put u raj bez trnja, plišan za bilo koje noge

(прибелешке трагом)
изгубили смо однос не само према стварности, него и саму стварност.....(прочитах негде)

као блогер уклештен сам између сведености на посредовање очекивања читаоца, с' једне стране, те порива да се истинито (уз тек тек дозе неистине тако неопходне за уверљивост постираног) сведочи о оном у тексту приказаном, с' друге, труд улажући да избегнем сваку сувишну реч ту врсту исклизнућа у складности присета, а тако мамљиву за прераду садржаја прошлости, из разлога одвојености приповедача и читаоца од догађаја о којима се први обраћа другом нудећи речи од којих се креирају слике.понекад, у том и успем.

1.
Čim sam prvi put pomenula da ću na Tajvan, javio mi se Fejsbuk prijatelj Vlada Kolaj, koji tamo ima prijatelja. Predstavio mi ga je kao prebogatog šezdesetogodišnjaka, sa dva braka iza sebe i četvoro dece, te ocem od skoro sto godina, o kome se brine, a saznala sam i da je vlasnik dva sprata u zgradi u centru Taojina, u koji dolecem.

Ime mu je Dzordz Jang, a u prepisci koju smo zapoceli, pokazao se kao vrlo sazet i praktican sagovornik. Pitao me je sta mi treba, rekao da će me docekati na aerodromu, ponudio mi smestaj, pozvao me da sa njegovom porodicom docekam Kinesku

Papir ili elektronika? Ako me pitate, ja sam za papir. Razloga je više, a meni je najproblematičnije to što nikako ne vidim kako bi kompjuterski ekran mogao da mi zameni neke dragocenosti: onaj prepoznatljivi miris papira i štamparske boje ili šum lišća na vetru koji čujem kad god neko u mojoj blizini lista novine.

Na bojazan da ću uskoro biti lišen ovih neprocenjivih

...tako  nas i danas često zovu.

U bliske susrete sa ljudima ulazim sa manje ili više strave. Verovatno je to glavni razlog, uz nešto okolnosti, što živim u mehuru, koji na engleskom bolje zvuči - bubble. Kad moram da se sretnem sa ljudima, ja stegnem zube i stomačne mišiće i izguram sa vojničkim stoicizmom. Posle godina stezanja zuba oni su mi se duboko uvukli u desni, a stomačni mišići su zavidno jaki i bez dodatnog vežbanja. U bubble sam dovukla i nameštaj - planiran dug boravak -  i od opažanja, zaključaka, iskustava i sličnih specijalnosti, jedva se diše. To je pozitivan spin.