- doista mnogo živim u oblacima, a to je razlog više da osetim potrebu za ponovnim, čestim spuštanjem na zemlju (Žorž Sand)

успешна летња радна сезона обележена је од стране милог нам малтешког Газде понудом ми за плаћених десет дана ,а где, - по жељи, што ме баш пријатно изненади обзиром да сам Милано кибицовао од како ми моја апартман комшиница Роберта га накити на сва уста ,јер је од тамо баш. и онда кад оће,а деси се, јер баш тих дана у Валети јој је Тетка вршила неку презентацију из области медицине па се договорисмо да са њом у повратку отпутујемо заједно - имаћеш смештај ,а провода ,знајући моју вољену Ziju (итал.Тетка) иронично Р. нагласи , биће за присете... .

ГОСТ Аутор Г-дин ...nikvet pn

Од уласка у село до ветеринарске амбуланте у низу кућа једна је била очигледно сиромашнија. Око ње није било ограде ни економских објеката, тек једна рушевна шупа до потока. Ту је живео Пирга Циганин са женом Милевом и ситном децом. Једини у селу. 

Dva su dana u godini kada smo skloni da sebi i drugima dajemo čvrsta obećanja kako ćemo se promeniti i početi sve iznova; kako ćemo ubuduće biti mudriji, bolji, praktičniji i sve što dosad nismo bili, a trebalo je. Jedan od tih dana je onaj prvi u kalendarskoj godini, a drugi ovaj, prvi dan proleća, kome smo širom otvorili svoja vrata i srca.

- боље не знати шта будућност врља (стих хит народњака вок.уметнице Дрољане)

.......jедно јаје пиргаве морке које је са Мадагаскара свако јутро доносила служба dhl летилицама на смисаони погон и вакумом га качила на прозор стопедесеткубне сутеренске гарсоњере, а што је била је довољна количина дневне хране ,онако попола, за моју супругу и мене, наравно преливена течном салатом од мангопапаје из Судана и парчетом раженог тоста озраченом магнезијумом са тек тек % паскала да порумени с'једне стране да би му се друга могла натопити поменутим салатом .бивало је то редовно..... али у 2 ујутро. пред спавање пак, сингапурска ротквица гајена у пластеницима на Арктику, зарад јебемлига незнам зашто, обезбеђивала је двосатну ерекцију ми посве довољну да лепо успавам свастикину куму случајно у посету забасалој.

 

Poštovani čitaoci bloga, ova priča će biti zaključana za komentare. S razlogom. Sve moje priče su lični doživljaji ili doživljaji bliskih mi ljudi, s malo preterivanjai da bi bile zanimljivije.  Cilj im je da podele iskustvo, zabave ili zamisle čitaoce. Ne treba mi ni uputstvo za život, ni naknadna pamet. Eto, neka ih ovde, možda neko u njima prepozna i ponešto dobro.

One prve noći su me prebacili na krevet kao džak. Došla sestra, uključila infuziju, prekrila me nekim ogromnim plavim čaršafom i otišla. Ležim na leđima, pokušavam

Da ste me pre samo nekoliko godina upitali šta mislim o muškatlama, slatko bih se nasmejao, možda čak i nehotično podsmešljivo. Simpatično, ali… nekako “seljačko” cveće, odgovorio bih tada, jer sam to zaista i mislio. Mada, kad sada razmislim, taj utisak nije bio moj, već stereotip preuzet iz sredine u kojoj sam odrastao. U Šumadiji se znalo, a i danas se zna, koje je cveće “gospodsko”,

Volim kuće. Odrasla sam u jednoj švapskoj, na lakat. Tri sobe do ulice, veliki hodnik, još jedna kobojagi dnevna, mali hodnik za kuhinju i lom nekih pomoćnih prostorija. Kažem kobojagi, jer se u njoj sedi samo leti, kad dođu neki baš otmeni gosti. Uglavnom se okupljamo u kuhinji i vrebamo mesto na kauču. Zimi nema ništa slađe nego tu zadremati, dok smederevac pucketa i nešto se krčka. Ma, bre, ne smeta mi ni čangrljanje sudova, ni lupanje vratima, ni smeh, ni TV. Samo me nervira kad neko šapuće, jer se naprežem da čujem.

Iz kuće se preko terase izlazi u dugačko dvorište,

Umetnost je održala čovečanstvo.


Izdvajam nekoliko bitnih elemenata koji utiču izuzetno prijatno na mene i samim tim prave me srećnu: MoMA (muzeji), MET Opera i lista najomiljenijih pesama (eklektičan izbor).

*****

Ne znam šta bih radila da nemam pristup muzejima gde bih mogla da lutam satima. Čak i ne moram da stanem i gledam u ništa specijalno. Sama činjenica da se nalazim tu i svuda oko mene umetnost sa svih krajeva sveta, iz svih mogućih perioda, deluje kao magija na mene.

MoMA me je spasila. I još uvek me spašava. Tu je nedaleko