Otvaram izložbu VAŠIH omiljenih omota muzičkih albuma.

NOTE: zamoljavamo vi da kao ilustracije  vaših najdražijih naslovnica nosača zvuka ( a ne naslovnica najdražih nosača zvuka ) kačite slike, a da se za dodatno podcrtavanje muzikom služite linkovima, kako blog ne bi ponovo zatrokirao kao onda sa basovi.

zafaljujemo 

Naravno, po ko zna koji put, fascinantna je (i blagoslovena bila) sva ta umreženost i dostupnost: crtuljim nešto i lagano na sluške preslušavam snimak sa minulog koncerta u Kolarčevoj zadužbini i u trenutku kada počinje Vasilov "Ohrid", tu negdje oko 34:20, kad 'Zulfikar-paša' na snimku na trenutak skloni prste sa dirki klavira  - onaj realni Bojan Z mi, tim istim prstima na tastaturi, preko svoje istoimene zvanične fb stranice odgovara na pitanje kako se zove njegova kompozicija na početku najave novog mu projekta "Modern Times" (2015)  a interesuje me pošto se u njoj nalazi još jedan stvarno simpatičan omaž Točkadiji i grupi Smak [u pitanju je, kako kaže, "August song" sa nagovještajem (iliti referencom) na gitarsku i bas liniju "Satelita" (1976)]  

Retka je glumica u istoriji filma koja je bila toliko krhka, ranjiva, senzualna i toliko željna ljubavi kao što je to Merilin Monro. Danas je godišnjica njene smrti.

Pol Doneli je rekao: Monro je čisti film.

Štrikanje je u moj život ušlo kada sam imala nežnih 17 godina. Naučila me majka jedne drugarice. I čim sam savladala osnove, zarazila sam se preko svake mere. Dešavalo se da moja drugarica uveče ode s društvom u život, a ja ostanem da štrikam s njenom mamom. Nosila sam štrikeraj i u školu, te štrikala na časovima na kojima sam apsolutno umirala od dosade...

Kasnije u životu štrikala sam na mahove. Nailazili su periodi u kojima bih mesecima bila pod klot-frket hipnozom, ali bi između prolazilo i po nekoliko godina u kojima ne bih uzimala igle u ruke.

Poslednje dve godine, pak, ludilo štrikanja me je tako snažno uhvatilo da ne popušta. Štaviše, proširilo se i na ludilo heklanja. I svašta sam nešto stigla napraviti (vidi slike). I svašta nešto tek planiram napraviti.

***

Ili blog posle koga više nema napred...nema ni nazad...a vrlo verovatno neće više biti ni trener92 ( nekad trener )

"Sadizam je (...) jedan logični apsurd: zadaješ bol i uživaš. A ako je jedan apsurd logičan, onda su svi apsurdi logični."

Crni Vitez Psovke

Samo jedna važna napomena. Nije mi namera da razmatram uređivačku politiku, kritikujem ili bilo šta u tom smislu , samo bih želeo da dobijem neke odgovore, ukoliko je to moguće!

Želeo sam nešto da napišem, pa mislim šta bi to bilo što ne bi izazvalo negativne reakcije svojom

sadržinom, reakcije koje bi rezultirale eventualnim isključenjem ( drugi žuti, - šut karta. Prim.prev. tre.)

Milan Nikolić

Predstavnici HDZ-a smatraju da Milan Mladenović, frontmen benda EKV, ne bi trebalo da dobije ulicu u Zagrebu. Predlog je dao Odbor za imenovanje ulica i naselja podsećajući na popularnost kultne rok grupe na prostorima bivše Jugoslavije, pa i u Hrvatskoj, ali i na činjenicu da je pevač i gitarista benda rođen u Zagrebu. Protiv ovog predloga, a u ime HDZ-a, istupila je šefica poslaničkog kluba ove partije, Margareta Mađerić, sa stavom da „Ekatarina Velika“ nije bila nije bila naročito popularna u Hrvatskoj, a ni blizu popularnosti koju je uživala u Srbiji.

„...Prijedorski teatar mi je ponudio ono čega se 'veliki' teatri boje. Ponudio mi je da preko maštovitog i inspirativnog Pavićevog teksta artikuliram vlastito osjećanje nekih, meni bliskih, oblika teatrovanja...“

Gradimir Gojer

      Ukoliko publika u teatru nekoliko puta aplaudira u toku same predstave, prije njenog formalnog završetka – to znači ili da komad odlično funkcioniše ili da ipak postoje izvjesne slabosti u njemu koje izazivaju želju da se igra prijevremeno okonča. Upravo to se sinoć desilo u Pozorištu Prijedor koje je u saradnji sa gostujućim glumcima produciralo izvođački zaista veoma zahtjevnu teatarsku adaptaciju tekstova našeg proslavljenog pisca Milorada Pavića [1929-2009] pod nazivom „Petkutin i Kalina“ koje je strukturalno, najvećim dijelom bazirano na drami „Pozorišni jelovnik: Zauvek i dan više“ [1993] ali produženo, prošireno i obogaćeno (?!) brojnim fragmentima iz romana „Hazarski rečnik“ [1984], „Predeo slikan čajem“ [1988], priča „Silazak u Limb“ [Gvozdena Zavesa, 1973], „Šekspirov vrt“ [Izvrnuta rukavica, 1989] i to sve u prilično doslijednoj interpretaciji osnovnog teksta ali i ličnom, autorskom, čini se, beskompromisnom pristupu i adaptaciji respektabilnog sarajevskog reditelja Gradimira Gojera, koji je nesumnjivo - otvoreno i iskreno pokazivao je to sinoć u svom obraćanju publici - veliki poštovalac i ljubitelj Pavićevog magičnog proznog svijeta, njegovog originalnog jezika i specifičnog spoja nesputane mašte i akademske erudicije [„Milorad Pavić je najznačajniji srpski pisac druge polovine XX vijeka... okomica srpske duhovnosti...“.]

Bouia, koji ima 66. godina, mnogi  se posebno sećaju po albumu „Uspon i pad Zigija Stardasta i pauka sa Marsa" (The Rise and The Fall of Ziggy Stardust and The Spiders From Mars).

Ovih dana njegovo ime se pominje u vezi sa jednom umetničkom slikom (ulje na platnu, 153x213cm), sa tematikom iz poslednjeg rata u Bosni i Hercegovini.