Moj današnji gost-autor je blogokolega  oskar-z-wild:

ЗАТВОР ТО ЈЕ ФАМИЛИЈА

написаo oskar-z-wild, као одговор на књигу dr Бранка Бокуна "Femina Sapiens, Matriarchy for Humanities  Sake, A New Anthropology" (Лондон, 2009.)

Највећи затвор то је - фамилија. У затвору су криминалци. Доминантни и најопакији криминалци су мајке. Љубав је монета којом се исплаћује послушност. Љубав према плоду своје утробе је златна полуга која је мерило сваке љубави. Они који су избачени из затвора су једини слободни, али већина слободних наставља да куца на врата других затвора не би ли се поново попели на криминалну лествицу.

  

               Sve što je Japan bio - duguje samurajima. Oni su bili ne samo cvet nacije, negoistovremeno i njen koren. Svi dragoceni pokloni neba došli su preko njih. Iako su se oni držali dosta po strani od običnog sveta, oni su postavljali moralne standarde za taj svet i rukovodili ga svojim primerom. Japanski diplomata i pisac Inazo Nitobe

                 Mene poražava to što smrt kod Evropljana izaziva takav užas. Jedina njihova želja jeste - da žive. Oni se plaše ne samo da govore,

 Mišima ne samo da je završavao svoje rukopise na vreme, radi predaje urednicima, već su ti rukopisi uvek bili čisti (za razliku od drugih autora, čiji su rukopisi često bilo nečitko škrabanje da su urednici morali da zapošljavaju specijaliste za dešifrovanje rukopisa tih autora). Naime, Mišima čak nije morao ni da prepisuje svoje radove. Njegovi izdavači se slažu da nikada nije ništa ispravljao: tekst je bio završen u njegovoj glavi pre nego što bi ga on ispisao svojim lepim rukopisom. Džon Nejten, prevodilac, poznanik i prvi biograf

U četvrtak, 6. oktobra, biće dodeljena Nobelova nagrada za književnost.

Da odmah kažem: srpskih pisaca, izgleda, nema među kandidatima. To je verovatno zato što u Srbiji stalno ljudi (uključujući državno rukovodstvo) imaju „neka preča posla“ nego što je akanje sa literaturom, ljudskim pravima manjina i slično.

No, ostavimo srpske pisce, njih je i Bog zaboravio,

О НЕОЗБИЉНОЈ ОЗБИЉНОЈ МУЗИЦИ

Пише: Александар Петровић

Када се говори о тзв. уметничкој или класичној музици, често се подразумева да је та музика сувише „озбиљна" (преозбиљна, неки би рекли), па није прикладна за тренутке одмора и опуштања... (Уосталом, није ли други назив за ту музику управо 

Mrtvo more je, kao što mnogi znaju, svojevrstan fenomen. Zato ga skoro obavezno posete svi oni koji se nađu u ovom delu sveta, sa vidno većom radoznalošću od one koju pokazuju pred nekim drugim morima, kojih ima tako mnogo na kugli zemaljskoj. Ovde ljudi navraćaju ne samo zato da bi se divili njegovoj mrtvoj vodi, na izgled toliko mrtvoj da mrtvija ne može biti, već da bi udahnuli taj čudnovati vazduh koji se izdiže i širi dok mu se približujete, ali i da bi, makar i nevoljno, shvatili kako su predanja koja se vezuju baš za ovo more - toliko zanimljiva.

                                                              Danilo Kiš, za svoje Rane jade, stavio je moto: «Za decu, za osetljive». Ja bih mogao reći za ovaj blog: «Nije za decu, nije za osetljive».

 

Eh, ti Britanci!

Nakon pisanja, sa simpatijama,

                                                              Počasni gost autor:  Nowhereman

Šah. Nije li to dosadno u naše doba? Danas, kada kosmos uzmiče, kada stvarnost prevazilazi najneverovatnije, reklo bi se fantastične težnje Žila Verna, kada čovek prodire u najskrivenije tajne prirode, kada...

Šah! Nije li to dosadno? I stvarno, kakvu duhovnu radost mogu da pruže ljudima zamršena kretanja figura na 64 polja?

Gore navedene reči izrekao je Tigran Petrosjan, bivši šampion sveta u šahu.

Не треба грдити огледало ако је лице ружно (Руска пословица)

Slike, kao i ljudi, imaju svoju povest.

Iz mnoštva impresija koje sam imao prilikom posete SAD (Njujork mi se svaki put dopada, ponovno i ponovno), izdvojiću ovu o jednom aspektu američkog slikarstva, pošto sam ja, na neki način „le peintre manqué" (nesudjeni slikar), odnosno neko koji je u svom formiranju sanjao da jednog dana postane - slikar, a postao je nešto posve drugo. Inshallah,

                                                        Sex must always be great, otherwise don't bother 

Ja podržavam sadašnje ekonomske mere Vlade Republike Srbije. Stopostotno.

Ujedno, unapred šaljem čestitke trojci Vučić-Krstić-Radulović, u njihovim naporima da reformišu finansije i privredu u ovoj mnogo osiromašenoj zemlji.  

Smatram ispravnim to što kažu da su najavljene mere, posebno one koje treba da doprinesu uštedama, ali i uvođenju reda u javnim finansijama - „sečenja tupim noževima", a da će oštriji rezovi tek doći.