edit

  edit: Jedno moje "J'accuse"  (Optužujem)

                                             I know the alphabet. Maybe I could be a writer (Hubert Selby)

Ja sam sveštenik. Koristim dobrotu Vladimira Petrovića da iznesem neke svoje stavove, koji mogu biti, nadam se, od interesa za neke blogere. Ne pretendujem da će to zanimati sve blogere, a još manje ću reći da sam ponosan na posao koji radim, jer nije lako biti sveštenik u Srbiji. Ali se ne žalim.

A na ovo pisanje me je ponukao domaćin Vladimir Petrović, kada je video da se kod uvaženog blogokolege

                                                                      Budizam počinje i završava se sa - zenom (D. T. Suzuki)

                                                                Zen  je jedan od najdragocenijih poklona Azije svetu (A. Vots)

                                                                                                                  Call me Ishmael 

1. Davno je to bilo.

Letopisac beleži da su Rome tada zvali Ciganima, bez pežorativnih konotacija.

U velelepnom Parizu iz tog vremena bio je veoma poznat restoran „Raspućin" (Raspoutine), zbog „slovenske egzotičnosti", ma šta to moglo da znači. A istovremeno, bio je prilično poznat i restoran „Braće Jovanovića", koji su vodila dvojica Roma poreklom iz Srbije. Ne samo da se dobro jelo i pilo u tom restoranu, nego se, naravno, i slušala divna ciganska muzika (La musique tzigane), koja je, poslovično radnim i marljivim Francuzima, dušu razgaljivala uveče, onda kada su hteli da se malo opuste i oslobode dnevnih stresova. Ali i onima dokonima iz visokog društva, koji su, takodje, navraćali.  Primetno su dolazili i Španci, uglavnom lorkijanske duše, najviše zbog dobre muzike, jer oni, koji znaju napamet mnoge stihove iz nezaboravnog „Romancero Gitano", umeju osetiti kako umilno i nežno cvile violine ciganske. 

Razmišljam na isti način na koji devojka zadiže suknju (Žorž Bataj)

                                            U životu, prazna doza za cigarete može izazvati više neraspoloženja nego odsutnost ljubljene osobe; nikada u knjigama (Oldos  Haksli)

                                                                                    On inače ništa nije skrivio. Samo je gurnuo  jednog  frajera, a frajer je pao na glavu i - odapeo (Henri Miler)

Pouzdano se zna da postoje nevaljali dečaci (uzrasta od 7-14. godina).

Neki to znaju iz svog sopstvenog iskustva, a neki indirektno, iz knjiga i filmova.

Što se knjiga tiče, tamo često ima slučajeva u kojima su deca zločesta, u manjoj ili većoj meri. A knjige,

edit: Kukanje, čemu?  (Vietato lamentarsi)

                  Stradao je pre neku noć.  Sad  je  svejedno da li iznenada ili se to moglo očekivati.  Kao da se sve odigralo u snu, iako budnom (Jovica Aćin: Poetika rastrojstva)

Sve  se može dogoditi.

U mom slučaju, sve se zbi  ovako:

Hodah  neodređeno, nepoznatim ulicama, među  nepoznatim ljudima. Ne  plaših se, ali  iznenadno osetih, tek tako,  da mi je kraj blizu.

Onda - bang! 

Posle nekog vremena  otvorih oči i