Vrata AKC. Čujem, istim  nalepnica zakićeni su  ulazi  u Filozofski fakultet i  vrata Instituta za sociološka istraživanja FF u Nišu, gde inače pojedini "strojevci" studiraju istoriju. Reklamirani web sajt, inače, sasvim lepo radi i dalje.

Da li su nam evropske vrednosti na dohvat ruke?

Vest: “Državljani Češke, Estonije, Mađarske, Letonije, Litvanije, Poljske, Slovenije, Slovačke i Malte tako mogu od danas da putuju slobodno od Estonije do Portugala bez provere isprava na granicama.Reč je najvećem proširenju zone slobodnog kretanja unutar šengenske zone, koju sada čine 24 zemlje.Britanija i Irska će zadržati pograničnu kontrolu svojih granica, ali su Island i Norveška već potpisale šengenski sporazum - dok se Kipar, Švajcarska, Rumunija i Bugarska spremaju da to urade u sledećih nekoliko godina.”

A mi?

Obećala sam jednom mom redovnom komentatoru da ću napisati post o dometima politke uslovljavanja kao bitnog faktora koji je oblikovao odnos zapadne međunarodne zajednice i Srbije od 2000 naovamo. Današnji predlog Romana Prodija članicama i institucijama EU  da  Srbija  što skorije dobije status kandidata za članstvo u EU, koji me je jako obradovao makar bio i samo individualni

 I na kraju treba se zapitati: dokle će demokratske partije proširivati granice demokratije, snižavajući kriterijume prema kojima se definiše demokratija? Da li se time ne ubija i sama mogućnost razvoja demokratije, koja nije prostor u kojem svako može da radi šta mu je volja, već kako su liberalni teoretičari na samom početku definisali demokratiju - kao poštovanje ljudskih individualnih prava i sloboda, kojima se ne ugrožavaju slobode drugih (a pre svega, pravo na život i ljudsko dostojanstvo).

Zagorka Golubovic, Danas, 4.8.2008.

Prenosim

Znate li onaj kad posle zemljotresa u nekoj nerazvijenoj zemlji  počne da stiže pomoć. Kamion ćebadi-hvala. Vagon konzervi-hvala puno. Šleper montažnih kuća-simbol trajnog prijateljstva naših bratskih naroda. Bespovratna finansijska pomoć-znaćemo da pamtimo ovaj gest krucijalne pomoći u ovako teškom trenutku. ....Šleper motika i lopata-hvala lepo niste morali.

   Tako mi se sve nekako čini zajednička ( nekoordinirana, nadam se) reakcija DSS i LDP/LSV  na parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Moji dobro obavešteni izvori mi kažu da je

Ni Island. Ni Australija.  Ni Kina i novi virus koji ubija decu. Pa ni Mjanmar.U globalizaciji. U onome što se najkraće može definisatri kao rastuća međuzavisnost društava.  

Gledam vesti o ciklonu u Mjanmaru. 15 000 žrtava. Kako reagovati na to? Mnogo puta sam se u životu do sada vraćala  dilemi koju je Meša Selimović tako dobro artikulisao. Je li  vlast od Boga? Ako nije, odakle joj pravo da nam sudi?  Ako  jest, kako moze da pogrijesi? Ako nije, srusicemo je, ako jest slusacemo je. Ako  nije od Boga, sta nas obavezuje da  trpimo

Ponedeljak. Utisak nedelje bio je odličan.  Tema-pun pogodak. Izveštaj MDRI i šta i kako  dalje. Izuzetan izbor sagovornika.  Tri žene- direktorka UNICEFa,  predstavnica Centra  za prava deteta  i predstavnica jedne od socijalnih  ustanova u nas. Sigurne, pripremljene, vidi se da znaju i vole svoj posao, spontano ili potkovano ne znam, ali  odlične  u medijskom nastupu.  Rasim Ljajić, koji je bio  mnogo racionalni nego u inicijalnim rekacijama na izveštaj MDRI.  I Olja Bećković. 

 Počela je emisiju  pitanjem da li je izveštaj

"Što manje ratova što više satova!"

Kako ja vidim Švajcarsku

Corax

Brand No 1 u Srbiji za mene

  Ne znam skoro  ništa o marketingu. Ni o brendiranju. O state branding još manje. O PR takođe. Kad god sam išla u TV svađaonice, morala  sam danima da obećavam dragoj i dobronamernoj mi  rodbini da više neću koristiti tuđice, anglicizme i psovke u javnim nastupima. Pri tome kao da niko nije obraćao pažnju na jezičko-stilski-sadržinski odmerene tekstove mi u Danasu.  Dok

"Dalibor Bubnjević, simpatizer ekstremne miloševićevske  levice,  stalni saradnik pomagača osuđuvanih nacista, zbunjen je  kao i sama Srbija."  

Moj drug Vlada Ilić, 5.7.2007   

Danas je  Međunarodni dan sećanja  na žrtve holokausta. Obeležava se širom sveta, pa i u Srbiji. Evo mog doprinosa ovde na blogu.

Zvanična srpska verzija  glasi ovako: Međunarodni Dan sećanja na žrtve holokausta, 27. januar, obeležen je i u Srbiji nizom manifestacija,