Srbija, holokaust i firer iz našeg sokaka/TV

"Dalibor Bubnjević, simpatizer ekstremne miloševićevske  levice,  stalni saradnik pomagača osuđuvanih nacista, zbunjen je  kao i sama Srbija."  

Moj drug Vlada Ilić, 5.7.2007   

Danas je  Međunarodni dan sećanja  na žrtve holokausta. Obeležava se širom sveta, pa i u Srbiji. Evo mog doprinosa ovde na blogu.

Zvanična srpska verzija  glasi ovako: Međunarodni Dan sećanja na žrtve holokausta, 27. januar, obeležen je i u Srbiji nizom manifestacija, a centralna komemoracija održana je kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu u Beogradu.

A kako Srbija još  "obeležava"  taj dan. Tako što je  Savet RRA za člana Upravnog odbora Radio Televizije Vojvodina pre samo par dana predložio  Dalibora Bubnjevića. Bubnjević je čovek koji aktivno radi na promovisanju knjige "Slučaj Nacionalni stroj" Gorana Davidovića Firera, pravosnažno osuđenog na godinu dana zatvora zbog izazivanja nacionalne, verske i rasne mržnje. O slučaju Nacionalni stroj i vezi Bubnjević -Davidović, te o  borbi koju profesor Ilić vodi sa onima koji ih nominuju u loklne medijske kuće i drugde na ovom blogu je više puta pisano.  I sad, kako se ne oteti utisku, da je ova kandidatura, ne za grupu građana ili nešto slično nezavisno i spontano,  već za UO RTV-javni servis valjda,  apsolutna negacija onoga što su kao država i grad Beograd danas radili na Sajmištu.

Ponosna  sam što je moj kolega Vladimir Ilić, uložio žalbu RRA na ovu sramnu kandidaturu. Ipak, brine  što je to primetio skoro samo on i NVO na čijem je on čelu. Jedna deo druge Srbije šta god to značilo, meni lično malo u terminološkom smislu, onaj koji sebe smatra udarnom pesnicom a preklapa se ili blisko sarađuje sa onim delom civilnog sektora koji se više bavi pitanjem zaštite ljudskih prava,  sa razlogom je ovih dana  uznemiren i ogorčen onim što se dešava Peščaniku.  Od njega upravo  kreće  je još jedan talas mobilizacije javnosti u odbranu lika, dela i saučesništva u izdavačkim i drugim poduhvatima VBP. Sa blogom ili bez njega u raljama hakera ili sluđenih web mastera, svejedno. OK, svako u spketru, ma  kako i gde vrednosno i ideološki bio  pozicioniran, pa i Šešelj u Hagu i VBP ovde, imaju podjednaka prava na zaštitu  svojih ljudskih prava. U tome je lepota i značaj ljudskih prava. I nije stvar u njima, ni u  VŠ ni u VBP. Stvar je u delu druge Srbije i bitnom delu njenog civilnog sektora, koji dopuštaju  da im se fokus tako suzi. Tako dugo. U međuvremenu nastradaše male verske zajednice, Firer protura svoje ljude u UO naših institucija, zakoni o antidiskriminaciji, nacionalnim savetima i NVO su miljama daleko od usvajanja. Sama podrška NVO  inicijativi o kažnjivost negiranja holokusta je,  bez pravovremene reakcije (a ona opet traži monitoring) na ovkave skandale, skoro pa isto kao i simultani državno gradski skup na Sajmištu i kandidatura Bubnjevićeva u UO RTV. Za krivicu je nekad potrebno dvoje.

Na sreću su već sada  Beta, Dnevnik i e-novine ( za pobrojane zasigurno znam, izvinjavam se ako sam nekog propustila)  izvestile o žalbi profesora Ilića! Potvrda teze da u Srbiji ima više  mesta na kojima se organizovano pruža otpor fašizmu, nacionalizmu i ekstremizaciji Srbije.

A evo kavo nam je još stanje ljudskih prava, mimo onoga što povlači veću pažnju:

Centar za razvoj civilnog društva

POVODOM IZJAVE MINISTRA DR SVETOZARA ČIPLIĆA U INTERVJUU OBJAVLJENOM U "GRAÐANSKOM LISTU" 23. JANUARA 2009.

Rezime: Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) povodom intervjua dr Svetozara Èipliæa, Ministra za ljudska i manjinska prava, objavljenog u "Graðanskom listu", sa žaljenjem konstatuje da Ministar delovanje policije i tužilaštava povodom kršenja manjinskih prava ocenjuje kao bolje nego što ono jeste,čime objektivno snižava standarde zaštite manjina, pogotovo kad je delovanje tužilaštava u pitanju. Utisak je da Ministar za ljudska i manjinska prava nije svestan da se brojni sluèajevi kršenja manjinskih prava "izgube" u meðusobnoj komunikaciji resornih ministarstava, policije i tužilaštava. Najbolji primer za ovo predstavlja vrlo retko podnošenje kriviènih prijava po službenoj dužnosti protiv pojedinaca i organizacija koji raspiruju mržnju i netrpeljivost prema pripadnicima rasnih, nacionalnih i verskih manjina. U prilog iznetoj oceni svedoèi znatno opreznija izjava pomoænika Ministra vera povodom kršenja verskih prava.

Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) povodom intervjua dr Svetozara Èipliæa, Ministra za ljudska i manjinska prava, objavljenog u "Graðanskom listu", sa žaljenjem konstatuje nespremnost Ministra dr Èipliæa da ponašanje organa uprave i tužilaštava povodom kršenja manjinskih prava oceni na iole diferenciraniji i nijansiraniji naèin. Ministar delovanje policije i tužilaštava ocenjuje kao bolje nego što ono jeste, pogotovo kad je delovanje tužilaštava u pitanju, èime objektivno snižava standarde zaštite manjina.

Naime, na pitanje novinara šta misli o tome što "Human Rights Watch navodi da vlasti u Srbiji nisu adekvatno reagovale na zastrašivanje i uznemiravanje etnièkih Albanaca u Srbiji posle proglašenja nezavisnosti Kosova, kako su to uèinile 2004. godine?", Ministar je odgovorio: "Policija i tužilaštvo, dakle, uvek preduzimaju mere da se zaštite svi graðani i da se procesuiraju svi lica koji èine krivièna dela, tako da tu nema nikakve razlike. Meðutim, ma koliko dobro nešto uradili, treba to i da promovišemo."

CRCD ne može da razume ovakvu paušalnu i samim tim nipošto posve taènu Ministrovu ocenu. Samo u Zrenjaninu je u danima posle "proglašenja nezavisnosti" AP Kosovo i Metohija, prema podacima tadašnje Službe za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije, došlo do dvanaest incidenata protiv etnièkih Albanaca i Goranaca, a nije poznato da su poèinioci procesuirani. Zbog ovakvih pojava je tadašnji direktor Službe za ljudska i manjinska prava, g. Petar Laðeviæ, posetio veæe vojvoðanske gradove, poput Novog Sada, Subotice i Zrenjanina, pružajuæi uveravanja napadnutima da se napadi neæe ponoviti i da æe im Vlada Srbije nadoknaditi štetu koju su tom prilikom pretrpeli. Masovne demonstracije protiv graðana Srbije albanske narodnosti bile su u februaru organizovane u nizu gradova u Srbiji, a u Beogradu su poprimile posebno nasilan oblik i dovele do jedne ljudske žrtve.

Ministar dr Èipliæ je, prema vlastitim reèima iz pomenutog intervjua, nakon prijema delegacije Human Rights Watch, "zatražio informacije od nadležnih u policiji i tužilaštvu i reèeno (mu) je da su vinovnici tih dogaðaja procesuirani.".

Najvažnije je sledeæe: èini se da Ministar za ljudska i manjinska prava nije svestan da se brojni sluèajevi kršenja manjinskih prava "izgube" u meðusobnoj komunikaciji resornih ministarstava, policije i tužilaštava. Najbolji primer za ovo predstavlja vrlo retko podnošenje kriviènih prijava po službenoj dužnosti protiv pojedinaca i organizacija koji raspiruju mržnju i netrpeljivost prema pripadnicima rasnih, nacionalnih i verskih manjina.

Ovo se može dokumentovati izjavama dr Dragana Novakoviæa, pomoænika Ministra vera u Vladi Srbije, datim povodom njegove posete Hrišæanskoj adventistièkoj crkvi zbog dopisa koji je Ministarstvo vera dobilo 18. novembra 2008. godine, iz kojeg se vidi da se Glavni odbor Hrišæanske adventistièke crkve obratio Savetu Evrope, OEBS-u i ambasadama Velike Britanije, SAD i Nemaèke, tražeæi zaštitu za "svoje graðanske slobode i pravo na život". Dr Novakoviæ je tom prilikom izjavio da Ministarstvo vera "oèekuje od državnih organa koji su nadležni da štite javni red i mir - a time i bezbednost graðana, bez obzira koje su vere i nacije - da uèine sve kako bi što pre otkrili i primerno kaznili poèinioce ovakvih huliganskih ispada", kao i "da nije u nadležnosti Ministarstva vera pružanje fizièke zaštite pripadnicima crkava i verskih zajednica."

CRCD je svestan da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava deo državne uprave i da kao takvo ne može da nadzire postupanje ili nepostupanje drugih organa uprave (npr.policije), a pogotovo ne tužilaštava. S druge strane, ukupno iskustvo na planu zaštite prava nacionalnih, verskih i rasnih manjina, kao i svedoèanstva o njihovim kršenjima, a takoðe i iskustvo o sve reðim propustima koje èini policija i o bitno nepromenjenom ponašanju tužilaštava, nužno iziskuju diferenciraniji, nijansiraniji i više obavezujuæi odnos Ministra za ljudska i manjinska prava kada komentariše ponašanje policije tužilaštava.

CRCD se nada da æe Ministar za ljudska i manjinska prava shvatiti ovu dobronamernu kritiku kao izraz poverenja i da æe u svojim buduæim istupima i komentarima u vezi sa izveštajima nevladinih organizacija posveæenih ljudskim pravima biti oprezniji i realniji u svojim ocenama.

CRCD smatra da bi javni komentar Zaštitnika graðana g. Saše Jankoviæa povodom stanja izraženog u izjavi Ministra dr Èipliæa bio veoma koristan.

23.01.2009.