Neki su ranije govorili da ih ne mogu toliko malo platiti koliko malo mogu raditi, a sada je izgleda moderno uverenje da ih ne mogu toliko otkriti koliko oni mogu ukrasti i sakriti. Dok se u Srbiji broj siromašnih polako približava milionu, dok ostali bez posla seku prste neki troše više da lakiraju nokte nego oni za hranu.

Država mora konačno da postane i pravna i socijalno odgovorna.Onda će ovakvi tekstovi u novinama kao što su ovi:

“Plate profesora u Mitrovici i do 750.000!”

„Ako na Kosovo odlazi oko 40 milijardi dinara godišnje, a tamo živi samo 120.000 ljudi, opravdano postoji sumnja u malverzacije.

“Poreski obveznici tako sa 13 miliona evra izdržavaju čak 3.500 činovnika u srpskim opštinama, od kojih neki i ne žive na teritoriji Kosova.”
“Ministar za KiM Goran Bogdanović rekao je da postoje sumnje u regularnost protoka novca koji se iz budžeta Srbije šalje na Kosovo”

“Tokom 2008. iz kase Republičke izborne komisije skupštinskim kuririma, sekretaricama, majstorima, vozačima, mahom sa srednjom školom, isplaćeno 105.385.443. dinara ili neverovatnih 1.300.000 evra!”

“Dodatno školovanje skupštinskog osoblja na privatnim fakultetima širom Srbije o trošku države još jedan je u nizu javašluka u najvišem zakonodavnom telu.” biti retkost.

 

Svaka mudra država i njena spoljna politika teže da probleme u odnosima sa susedima i u okruženju svedu na nulu. U vreme kada kod nas , na prostoru bivše SFRJ nije bilo pameti ni mudrih politika, umesto svođenja problema na nulu težilo se da se susedi svedu na nulu- ili da bude kako mi hoćemo ili da ih ne bude.Konačno i na sreću, vreme takvih politika i političara je prošlo, a vreme razuma neumitno poptiskuje iracionalnosti, prošlost odlazi u prošlost, ne treba i u zaborav, a sadašnjost konačno biva okrenuta budućnosti.Polako ali sigurno region se vraća pameti, rešavanje odnosa sa susedima postaju prioritet a mir i stabilnost u regionu zajednički cilj i dobro. Srbija i Hrvatska su ključni činioci tog procesa i dobro je da sve bolje sarađuju.

hrvatska-srbija-zastava_130x55.jpg

Nedavni tekst u zagrebačkom Globusu pod naslovom “Tadićeva ofenziva: Kad Srbija govori, Hrvatska šuti “u kojem je predsednik Tadić opisan nizom laskavih metafora, poput“neokrunjeni kralj europskog jugoistoka” "balkanski šarmer", "balkanski politički supermen",  "ljubimac svetskih centara moći","glasnogovornik tema koje su od opšteg regionalnog interesa"može se posmatrati iz različitih uglova.

Toliko hvaljenje predsednika Srbije može se tumačiti

 

Imamo ogroman dug s tendencijom rasta, a nizak standard s tendencijom pada, sve veći broj stanovništva živi sve lošije i sve je ogorčenije na onaj mali deo koji je uzeo ogroman deo bogatstva.

Preti li opsanost da zemlju napuste tajkuni a novac su već prebacili u inostranstvo i tako ostave narod kao siročiće? Može li država da dovede državu u red, je li država zaista jača od onih kojima do sada nije htela ili nije smela da pravi smetnje?.Ko ima veću moć i uticaj, ko koga drži u šaci i ko će koga lupiti šakom?Dokle će mediji seiriti sa aferama umesto da izveštavaju o rezultatima obračuna sa kriminalom.

Predsednik države već nekoliko puta s pravom  insistira i daje punu političku podršku obračunu sa organizovanim kriminalom. Iako je bilo nekoliko dobro organizovanih akcija od strane MUP-a i tužilaštva još uvek se ne vidi odlučna akcija države. A da je situacija krajnje ozbiljna dovoljno je uporediti koliko je para država dobila od 2001.godine,šta je izgrađeno i koliko smo zaduženi, koliko ima siromašnioh, koliko milionera. Dakle, konkretno šta  se radilo od 2001.godine do sada, gde su tolike pare, otkud toliko kriminala i mafija. Što duže oni koji su na vlasti budu odugovlačili sa odgovorima na ova pitanja to više rizikuju da se dovedu u situaciju da i sami budu odgovorni za nečinjenje, a ko zna koliko i za činjenje. Izgovor ne može biti ni petstogodišnje ropstvo pod Turcima, ni bahatost Miloša Obrenovića, dvorci Karađorđevića, ni 2.svetski rat, ni komunisti,ni Milošević, ni sankcije, ni NATO agresija, ni odbrana Kosova, ni svetska ekonomska kriza, jer ništa ne može opravdati pasivnost države u obavljanju svojih osnbovnih funkcija.

Profesor Mlađan Kovačević kaže da je od 1. januara 2001. godine do danas država je po osnovu inostranih kredita, privatizacije... uzela 70 milijardi dolara.

 

Ovih dana baš je zabavno, jedni skupljaju potpise i traže izbore, a drugi nude tradicionalne narodne lekove.

Već skoro mesec dana omladina DSS u maniru  najboljih skojevaca revnosno po pijacama dele kutije lekova na kojima  piše«Žutomicin».

Prva prevara je da u kutiji nema ništa osim papirića na kome piše nešto što bi trebalo biti Uputstva za upotrebu.

Ne treba biti mnogo promućuran pa zaključiti da je «Žutomicin» namenjen za lečenje od «žutih»  tj. za uništavanje DS-a .

Tačno, DS je pravila mnogo grešaka i na svoju štetu , a najveća je što je povlađivala nebulozama DSS i tolerisala ih.

Iako nije tačno naveden sastav leka, s obzirom na proizvođača (DSS) lako je zaključiti da je spravljen po starim receptima iz srednjevekovnih manastira, dakle:

-         bajana voda sa ugljenom bukve, gloga i šljive

-         osveštana voda za salivanje straha pomoću olova protiv mračnih sila

-         nekoliko čenova belog luka

-         glogov kočić protiv nečastivih

-         korenje domaće repe i pasulj u istom omeru

-         kiseli kupus,ljuta papričica, ren i sve naše tradicionalno korenje

-         sve to kuvati na tihoj vatri naloženoj isključivo kradenim drvetom od komšije (tako se valja),

-         dodati kukuruzno brašno sa potočare i kad se dovoljno zgusne dodati svinjsku mast i ostaviti da se ohladi. Tako se dobije masa koja je em žuta, em se može mazati.

-         onda ponovo osveštati i distribuirati.

Da bi lek bio delotvoran treba državu izolovati

 


Posle priličnog lutanja, Srbija se prošle godine konačno nametnula kao ozbiljan partner međunarodnoj zajednici  postavljajući problem Kosova pred Međunarodni sud pravde.

Srbija dosledno i principijelno zastupa stav u svim međunarodnim kontaktima i forumima da ne priznaje niti će priznati nezavisnost  Kosova.

I ne treba Srbija da prizna nezavisno Kosovo, niti se to od nje traži,ali mora sama sebi da prizna da popstoje mnogi problemi koje treba  i koji se mogu rešavati nevezano za to.

Sve je to u redu ali Srbi na Kosovu i građani Kosova moraju da žive i rade,da regulišu osnovne životne probleme koji ne mogu da stoje i čekaju odluke međunarodnog suda pravde.

E u tom pogledu izgleda i vlada najveća konfuzija. Dovoljno je pomenuti samo stavove oko učešća na lokalnim izborima, oko izlaska pa ponovnog ulaska Srba u KPS, oko plaćanja i neplaćanja pa onda plaćanja i dobijanje struje.

Sve u svemu, utisak je da se glavna briga oko Kosova svodi na to koliko će se moći eksploatisati na unutrašnjem političkom planu.

Dakle, sve ovo liči na poznatu taktika kreni-stani ,na konfuziju u kojoj  se sve manje zna šta je patriotsko a šta ne,ko su patriote a ko izdajnici ili da se može biti malo jedno i malo drugo u isto vreme. Evo prosto. Prošle godine su rekli izađite iz KPS,

 

Skoro dve decenije nakon početka ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, podaci Komisije za nestala lica Vlade Srbije pokazuju da se oko 16.000 osoba vode kao nestale.

Predsednik Vladine komisije za nestala lica Veljko Odalović ukazuje na to da se na Kosovu i Metohiji 1.886 osoba vodi kao nestalo, od kojih je 537 Srba i ostalih nealbanaca.

Povodom Međunarodnog dana nestalih, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je popis ubijenih, stradalih i nestalih Srba, Roma, Bošnjaka, Crnogoraca i drugih nealbanaca na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. Tom prilikom prisutnima je prikazan i TV spot "Da ljudi pamte ljude", koji će biti emitovan u medijima u Srbiji i na Kosovu kao poziv porodicama ubijenih, stradalih i nestalih da se jave FHP-u i provere podatke o njihovim najbližim i o drugim žrtvama o kojima imaju saznanja.

U saopštenju FHP se navodi :

“Tokom oružanog sukoba na Kosovu u periodu od 1. januara 1998. do 14. juna 1999. godine i nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo do decembra 2000. godine, na Kosovu je ubijeno, stradalo i nestalo 13.421 osoba. O sudbini 1.886 osobe se ni danas ne zna ništa a njihove porodice još uvek tragaju za njihovim telima. Među njima je preko 500 Srba, Roma, Bošnjaka i drugih nealbanaca.
Od ukupnog broja žrtava (13.421), 10.533 su Albanci, 2.238 su Srbi,

 

Na prvi pogled ispada kao da suSrbija i Hrvatska rešile sve svoje probleme, rasčistile sa kriminalom i korupcijom, podigle standard, smanjile nezaposlenost, obezbedile narodu bezbrižan život i onda imaju vremena za sport i rekreaciju, kulturu i umetnost . Nažalost ništa od toga  ali unatoč ima se vremena za lov na povijest, povest, istoriju,  historiju i histeriju.Desnica u Hrvatskoj  i  desnica  u Srbiji odavno ulažu  “natčovečanske” i “natpatriJotske” napore, koji  često  prelaze granice zdrave pameti i čovečnosti,  kako bi pokazale da se razlikuje od mrske one njihove, kako su oni tamo zločinci, primitivni, vekovni i tisućljetni neprijatelji, kako jezik kojim govorimo nije ni sličan niti ga razumemo, i kako.. sve tako.

Naravno, u tome ne uspevaju jer narod se ipak razume, kultura opet ne poznaje granice, a i politički i ekonomski odnosi sve su bolji.

Ono što je zajedničko nihovoj i našoj desnici, njihovim i našim nacional-šovinistima je naklonjenost poraženim snagama iz 2. svetskog rata i posvećenost njihovoj rehabilitaciji koja podrazumeva osude “komunističkih zločina”. E tu su se izgleda potpuno našli kako u pogledu metodologije, krivotvorenje istorije i instrumentalizacije za dnevno-političke potrebe.

Upravo o tome govori tekst Heni Erceg, "Izuzetni leševi", koji odslikava stanje u Hrvatskoj ali i Srbiji.

 

Dakle, “Ručak kod princa od Srbije Republike Srbije”
"Danas  se srećemo u Srbiji da proslavimo 50. godišnjicu osnivačke skupštine nesvrstanih i istorijskog lidera Josipa Broza Tita i njegove kolege koji su osnovali Pokret".

13151674016.jpg

 Da ne bude zabune, ovo nisu reči nikoga od zvaničnika Srbije,

 

"Srbija i Srbi polako postaju narod koji se stidi svoje borbe protiv fašista".
"Postaviću to pitanje svojim koalicionim partnerima sa kojima imamo sporazum da negujemo antifašizam", rekao je Dačić

 

dacic-v.jpg

 

Zar Rusi moraju da ponovo oslobađaju Beograd i vrate mu 20. oktobar kao dan oslobođenja, zar Rusi moraju da nas vrate na put antifašizma, koji je kod nas potisnut u zaborav?

 

Ima li neko hrabrosti, imamo li ličnog i nacionalnog dostojanstva da uz “Kaljinku” bude odsvirano i “Sa ovčara i Kablara”jer to su pevali i svirali oni koji su za Beograd izginuli, a mi im naručujemo “Čoček”.

truba-v.jpg 

Baš me čudi kako se niko nije setio da trubači ne pevaju već samo sviraju pa ne vidim razloga da ne bude na repertoaru stara melodija i himna trubača “Sa Ovčara i Kablara”.Poznato je da su tu pesmu pevali i svirali i četnici i partizani, uz male razlike u tekstu, pa bi to bila prilika za još jedno pomirenje jer bi svi slušali istu melodiju a svako pevao svoju pesmu, kako se inače kod nas radi.Važno je da svi pevaju jer dok pevaju zlo ne misle.

Poseta predsednika Rusije je nesumnjivo od ogromnog političkog značaja, verujem da nema niti će biti spornih pitanja u političkim razgovorima ali može biti neslaganja oko istorijskih događaja, a već ih ima.medvedev-v.jpg

 

Ocenjujući predstojeću posetu Medvedeva Srbiji, bivši ambasador Rusije u Beogradu

Aleksej Alesijev je istakao

 

Milan Karagaća

Milan Karagaća
Datum rоđenja:  20.05.1951 Pol:  Muški Član od:  15.09.2006 VIP izbora:  87 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana