Autor: Rodoljub Šabić

Pre tačno 10 godina, 4. februara 2003. godine u Saveznoj skupštini proglašena je Ustavna povelja. Usvajanje tog dokumenta označilo je da se na međunarodnoj političkoj sceni, u svetskoj zajednici država pojavio jedan nov subjekt - Državna zajednica Srbija i Crna Gora.

Takvi događaji su po pravilu vredni pažnje i obično se dugo pamte. Ovaj put, međutim, nije bilo tako. Nimalo slučajno. Krajnje relativna vrednost navedenog „ustavnog" dokumenta i na njemu zasnovane „državne zajednice" bila je od samog početka poprilično očigledna, kako za građane Srbije i Crne Gore koji su nemo posmatrali njegovo usvajanje, tako i, koliko god se trudili da to ne pokažu, i za same aktere tog usvajanja - poslanike u Saveznoj skupštini.

Autor: Rodoljub Šabić

Jutros u nekim medijima vidim vest da je Ministarstvo trgovine nakon „kompletne analize učinka 27 ekonomskih diplomata koji su polati u inostranstvo pre tri godine sa ciljem da pokušaju da dovedu investitore u zemlju odlučilo da vrati kući njih sedmoro." Vest je propraćena i elaboracijom razloga zbog kojih se ministarstvo odlučilo na opoziv sedam „ekonomskih diplomata".
Navode se tri razloga za opoziv. Da ih parafraziram.

Autor: Rodoljub Šabić

Na današnji dan pre tačno 80 godina, 30 01 1933 godine Adolf Hitler je postao Rajhskancelar Nemačke. Posle više uzastopnih izbora na kojima ni jedna stranka nije odnela apsolutnu pobedu predsednik Nemačke Paul fon Hinderburg poverio je mandat za sastav Vlade šefu Nacionalno socijalističke radničke partije Nemačke (NSDAP), koja je na demokratskim izborima u novembru prethodne godine osvojila 33% glasova.
Vlada koju je Hitler sastavio morala je biti i bila je koaliciona. U njenom sastavu od ukupno 10 članova samo još dvojica, Frik, ministar unutrašnjih poslova i Gering, ministar bez portfelja, uz Hitlera bili su članovi NSDAP. Još dva člana Vlade, ministar pravde Gunter i privrede Hugenberg, bili su pripadnici vernog saveznika Nemačke narodne partije (DNVP). Čak petorica bili su vanstranačke ličnosti!

Autor: Rodoljub Šabić

Vest o dolasku A.P. na čelo beogradske parohije slovačke evangelističke crkve nije imala neki poseban publicitet, preneli su je samo poneki mediji. A ipak je, bar meni, izgledala kao veoma interesantna.

U čemu je stvar? Pa, stvar je u tome da je A.P. Ana Petrak, žena, majka dvoje dece.

Već sa stanovišta „hronično“ aktuelne teme - borbe za ravnopravnost polova u društvu, to, bez sumnje,  vest o postavljenju A.P. čini interesantnom. Razume se, samo u izvesnoj meri. Jer, to da žena obavlja svešteničku dužnost već prilično dugo nije neka „epohalna“ novost.

Autor: Rodoljub Šabić

Jutros sam se, na Tviteru, povodom medijske vesti „Dvaput više elektronskih narukvica" našalio tvitom - „a tamo neki kažu da ne povećavamo ulaganja u IT i elektroniku!:)". Pomalo „neslano" jer problem nije „u ulaganju u IT" već nešto sasvim drugo. Evo o čemu je reč. Vest se svodi na:

"Pošto je broj osuđenika koji kaznu služe kod kuće u prošloj godini dupliran, Vlada odlučila da otvori 7 novih kancelarija za elektronsko praćenje zatvorenika.

Kancelarija će se otvoriti u Sremskoj Mitrovici, Požarevcu, Užicu, Leskovcu, Čačku, Smederevu i Pančevu."

 Autor: Rodoljub Šabić

Ovaj post docni petnaestak dana. Želeo sam da ga napišem 7. decembra jer je tog dana 1928. godine rođen Noam Čomski jedan od najuticajnijih kritičkih mislilaca savremenog sveta. Ali, i nezavisno od povoda i docnje ima smisla (iz okvira jednog izuzetno širokog opusa koji obuhvata lingvistiku, ideologiju, politiku, informacione tehnologije, obrazovanje...) podsetiti na jedno izuzetno, kod nas nažalost zenemarivano štivo. Štivo sa „večito“ aktuelnom temom – manipulacija društvom.

Evo njegovih, pojednostavljenih, nadam se korektno parafraziranih Deset strategija manipulacije stanovništvom:

Autor: Rodoljub Šabić 

 Danas sam prisustvovao sednici Skupštinkog odbora za prava deteta. Sednicama skupštinskih odbora neretko prisustvujem ali poziv na ovu sednicu bio mi je zanimliv jer je reč o jednoj od prvih sednica Odbora za prva deteta uopšte, takav odbor nije ni postojao  u našoj ranijoj parlamentarnoj praksi. A konkretan razlog mog učešća bio je dogovor o organizaciji Javnog slušanja na temu: “Zaštita od zloupotrebe dece na Internetu” koje treba da se održi 17. novembra u Narodnoj skupštini, a na kome treba da budem jedan od govornika.

Autor: Rodoljub Šabić

„Zdravstveni kartoni hiljada građana u praznom bazenu, crkveni spisi na prašnjavim tavanima, dokumentacija u poplavljenim magacinima i memljivim podrumima, geološka građa u kontejnerima - slika je brige o dokumentima u Srbiji."

U jučerašnjim dnevnim novinama u tekstu „Vredni spisi silaze sa tavana" gore navedena depresivna slika propraćena je vešću da će se Zakon o arhivskoj građi „koji bi trebalo konačno da uredi ovu oblast, naći će se pred narodnim poslanicima narednog mesea." i ocenom - „ako bude donet, stotine kilometara arhivske građe biće sigurnije, a pravu negu dobiće i elektronski podaci." Ima u tekstu i izjava predlagača ovog zakona, narodnog poslanika Predraga Markovića - „zakon će biti garancija za čuvanje pamćenja i istorije našeg naroda... prvi put su jasno definisane obaveze države, ali i način postupanja sa dokumentima...

Autor: Rodoljub Šabić

Jutros mi je radni dan počeo baš prijatno. Razlog - poruka koju sam dobio od jedne naše koleginice s ovog bloga. Poruka glasi:

„Samo sam kratko htela da vam kažem da je ove godine OŠ "Radoje Domanović" SAMOINICIJATIVNO na svojim vebstranicama objavila Izveštaj o radu i Godišnji plan rada, oko kojih sam prošle godine morala bukvalno fizički da se natežem s direktorkom na Savetu roditelja. Čak je i OŠ "Mladost", takođe samoinicijativno, ove godine po prvi put učinila isto na svom vebsajtu.

Dok svojevremeno ista dokumenta nisu hteli da mi daju ni nakon zvaničnog zahteva, sad ih objavljuju i bez bilo kakvog zahteva.

Autor: Rodoljub Šabić

Danas sam iz Prekršajnog suda primio jedno baš „zanimljivo" rešenje. Nije me ni malo obradovalo ali sam se, kada sam ga pročitao, ipak nasmejao.
Dakle, Prekršajni sud doneo je rešenje koje glasi:
„Prekida se postupak pokrenut protiv (ime i prezime) iz (naziv grada) ulica (ime ulice i kućni broj).
1. jer se ne zna boravište okrivljenog - nalazi se u inostranstvu na duže vreme-nije dostižan sudu.
2. jer je kod okrivljenog nastupilo privremeno duševno oboljenje - privremena duševna poremećenost,
3. jer je za isto delo protiv okrivljenog pokrenut krivični postupak.
Postupak će se nastaviti kada prestanu smetnje koje su prekid izazvale."